Oproštajne reči kapitena Jelene Bruks: Više ne bih igrala posle porođaja! Ja sam ponosna Srpkinja

(od specijalnog izveštača MOZZART Sporta iz Tokija)

Ozbiljnu i snažnu Jelenu Bruks danas je zamenila krhka i emotivna. Nikada više emocija nije pokazala rođena Kragujevčanka, nego posle poraza za bronzu u „Saitama areni“. Dala je Srbiji sve što je mogla. Bila je godinama jedan od vodećih stubova. Donosila je medalje, pobede, pomerala limite srpske košarke... Čudo je napravila kada je zaigrala na Evropskom prvenstvu, samo tri meseca posle porođaja. O tome će se još dugo pričati.

Reprezentativka koja preuzme kapitensku traku imaće veoma težak zadatak da nastavi tamo gde je Jelena Bruks stala. Danas je poslednji put predvodila ekipu na terenu, zajedno sa Sonjom Vasić završila je reprezentativnu bajku.

„Došao je i taj dan. Bilo mi je zadovoljstvo da budem deo ovog tima toliko godina“, poručila je Jelena u miks zoni drhtavim glasom. „I kada nije valjalo i kada je valjalo i opet nije valjalo i sada opet valja. Jelena je bila uvek tu i nikada mi nije bio problem da obučem majicu na sebe preko celog leta, šta god da ostavljam iza sebe. Ovo leto mi je bilo najgore, ovo leto mi je bilo najteže, ali zahvaljujući grupi devojaka sa kojima sam bila ove godine mogla sam da izdržim do samog kraja“.

Nažalost, Jelena neće po pobedi pamtiti poslednju utakmicu u nacionalnom timu.

„Francuska je danas bila bolja i to su pokazale. Toliko godina smo ih mučile i uzimale medalje, danas je bio njihov trenutak. Kao što je naš bio protiv Španije u Valensije, tako je ovo danas bio njihov trenutak da nam vrate sve. Mogu samo da im čestitam i da budem preponosna na sve moje saigračice, na stručni štab, na sve kroz šta smo prošli sa njima i oni sa nama“.

Iskoristila je trenutak da pomene sve one koji su joj olakšali reprezentativni put.

„Želela bih da se zahvalim KSS koji je sve naše prohteve i zahteve ispunjavao, hvala i Olimpijskom komitetu zbog toga kako su organizovali naš boravak ovde. Osećali smo se mirno, bezbedno, bez ikakvih problema. Tako da stvarno mi je bilo zadovoljstvo da igram. Zadovoljstvo mi je što potičem iz Srbije, i uvek ću se ponositi time bez obzira gde sutra budem živela. Uvek ću biti ponosna Srpkinja i uvek ću biti najveći navijaač Srbije u bilo kom sportu, a najviše ženske košarke“.

Uvek će njeno ime biti upisano na listu onih koji su podigli ovaj sport u našoj zemlji.

"Od 2013.kada smo iznenada bile četvrte na EP, što niko u tom trenutku nije očekivao, s obzirom na to kako smo igrali kvalifikacije pre toga. Tada je počelo da se priča o Srbiji. To je bio trenutak kada je Srbija počela da se javlja ljudima negde. Onda je došla 2014, pa 2015, 2016. da ne pričamo sve šta se dešavalo. Svi znate i svi imate to upisano. Opet, drago mi je što sam bila deo svega toga da vratimo Srbiju na mapu Evrope i sveta i samo se nadam da, ko god ostane i ko god bude deo toga, da će to ceniti i potruditi se da, ne kažem da mora sve da se osvaja, ali barem da se potrudimo da Srbija bude tamo gde zaslužuje“.

Prisetila se Jelena i trenutka kada je zaigrala za nacionalni tim odmah posle porođaja.

„Nikada više to ne bih uradila. To je bilo jednom i ko god da me pita, nikome ne savetujem da nešto tako uradi. Hvala Bogu nikakve posledice nisam imala, ali to je sve zahvaljujući ljudima koje sam imala oko mene, treneru, Savezu, onima koji su obezbedili da moje dete i muž budu sa mnom celo prvenstvo i zbog toga mi je bilo lako da to sve iznesem. Ali da to ponovim ikada više, u bilo kojoj situaciji – ne“, zaključila je Jelena Bruks, i jasno stavila do znanja koliko je bilo teško izaći kao pobednik u takvom izazovu.