Oskar za sporednu ulogu – ovo je njegov turnir

Gledajući Janisa Adetokunba kroz čitavu karijeru uvek će biti zanimljivo kako je u NBA ligi nezaustavljiva zver, igrač kojeg maltene niko ne može da sačuva u najjačoj košarkaškoj ligi sveta, dok u takmičenjima pod okriljem FIBA često ume da se desi da se zver pretvori u kućnog ljubimca. Manji teren, veliki broj drugačijih pravila i nedovoljno kontri, brze košarke i trčanja čim uhvati skok, dovode do toga da sa savršenim defanzivnim planom može da se apsolutno neutrališe jedan od najboljih igrača na svetu.

To je apsolutno pošlo za rukom mastermajndu Erginu Atamanu i njegovom pomoćniku u ovom 'zločinu' Erdžanu Osmaniju. Taktički masterklas selektora i njegovog stručnog štaba i odbrana krilnog centra Anadolu Efesa - kao da je lično Denis Rodman sa kraja osamdesetih i početka devedesetih godina prošlog veka - ostavili su Janisa na samo 12 poena. Još ako bismo hteli da idemo u 'sitna crevca', četiri poena dao je na polovini četvrte četvrtine na preko 20 poena razlike za Tursku, kada je već u igri na parketu morao da bude neki drugi Adetokunbo - najstariji od njih - često i simbol za belu zastavu i predaju ekipe. Za 6/13 iz igre, pet izgubljenih lopti i čak -30 u +/- kategoriji (najgori na utakmici), treba prvo i pre svega zahvaliti Erdžanu Osmaniju.

Deluje da je možda košarkaški svet bio i previše blag prema Janisu jer da se ovako nešto desilo Nikoli Jokiću ili Luki Dončiću - njih dvojica se izdvajaju u njegovu kategoriju jer su nivo iznad svih u NBA ligi - ne bi bilo kraja analizama, stručnjacima koji bi jedva dočekali i posebno 'stručnjacima' po društvenim mrežama. U polufinalnoj utakmici Evropskog prvenstva, gde svetla reflektora najviše blješte u najboljeg igrača, krilni centar Anadolu Efesa Erdžan Osmani pojeo ga je za večeru. Nešto što mnogim elitnim defanzivcima nikada nije pošlo za rukom u NBA ligi, uspeo je Osmani – da u potpunosti zaustavi Janisa i neutrališe ga u veoma bitnoj utakmici, gde na kraju ispada isto da li je igrao najbolji Adetokunbo ili bilo ko drugi.

Ergin Ataman mu je u pripremi utakmice poverio tu ulogu, očigledno znajući da može da se bori sa Adetokunbom. Teško da je u pripremi utakmice sa stručnim štabom planirao da kada Osmani dođe u smeštaj posle utakmice da će iz džepova izvaditi telefon, ključeve i Janisa, ali njegov plan je savršeno funkcionisao. Zato je na konferenciji za medije rešio da se u svom stilu našali na račun košarkaša koji je bio MVP utakmice i koji je odveo Tursku u veliko finale.
"Mislim da je Osmani napravio veliku razliku protiv Janisa. Ne znam da li će moj prijatelj Ismail Šenol iz Efesa imati problema zbog toga jer će mnogi NBA timovi pokušati da dovedu Osmanija kako bi zaustavili Janisa, ali verujem da je on veoma srećan u Efesu", rekao je Ataman.

Pre Evropskog prvenstva, imao je Ataman problema sa Osmanijem. U trećoj i četvrtoj utakmici četvrtfinala Evrolige dobio je 10 i 14 poena od krilnog centra, a upravo je u tim duelima Efesa i Panatinaikosa u borbi za Fajnal for Osmani igrao vrhunsku odbranu. Generalno je klupska sezona za njega bila odlična, iako brojke od 6,5 poena i 2,9 skokova za 17 minuta na parketu ne govore baš da je bio nešto preterano istaknut. Ipak, to je evropska košarka gde statistika nije uvek presudna, pa i dalje nije 'sveti gral', kao što je to slučaj preko bare.

Možda neko ove sezone nije posebno zapamtio košarkaša rođenog u Albaniji, ali ljubitelji beogradskog velikana su i te kako alergični na ovo ime. Crvenoj zvezdi ubacio je 13 i 11 poena prošle sezone, dok je u 17. kolu Evrolige protiv Partizan Mozzart Beta odigrao najbolju utakmicu sezone, pa realno i najbolju utakmicu karijere do ove protiv Grčke. Tada je ekipi Željka Obradovića ubacio 25 poena (4/7 za tri), uz šest skokova, četiri asistencije, dve ukradene lopte i blokadu, za ukupan indeks korisnosti 29. Tada se videlo da je došlo vreme da Erdžan Osmani više nije samo igrač uloge, koji odrađuje veliki posao u odbrani i svojih šest poena ubaci po difoltu, a kasnije je isto pokazao baš protiv Ergina Atamana u plej-ofu, kao što je i pomenuto.

Naravno, da se razumemo, jeste on i dalje igrač uloge – sporedni glumac pored mnogih zvezda Holivuda i Bolivuda u nacionalnom timu Turske, ali mu je režiser Ataman dodelio jednu dužu scenu koja ga kandiduje za Oskara. Odigrao je 34 minuta protiv Grčke, najviše od svih igrača na parketu i pored toga što je u odbrani imao jedan od najtežih zadataka koji u košarci možete da dobijete, u ofanzivnom delu je bio podjednako dobar jer je zatrpao koš rivala sa 28 poena. Ima telepatsku saradnju sa Alperenom Šengunom, gde se kreće tačno kako treba, u centimetar i u sekund sve precizno, a jedan od najboljih dodavača na centarskoj poziciji tačno zna u svakom trenutku kako da ga uposli. I to su protiv Grčke vrteli do besvesti, dok Helene nisu doveli do bukvalne nesvesti.

Jeste protiv Grčke iskočio partijom za pamćenje, ali je ceo turnir na vrhunskom nivou. Protiv Letonije se rvao sa Porzingisom i Bertansom za početak šampionata. Protiv Portugala nije bilo potrebe da se 'lomi', dok je sve ostale utakmice bio dvocifren po broju poena, uz izuzetno veliku minutažu na svakom meču, što Ergin Ataman voli. Kad kod njega igrate preko 30 minuta istim intezitetom od prvog do poslednjeg napada, onda se turskom stručnjaku osmehne brk na svaki dobar potez u odbrani i svaki konkretan potez u napadu. A Osmani je savršen za to. Ne komplikuje previše, veoma je efikasan (57,6% iz igre i 56,7% za tri poena na turniru) i igra brutalnu odbranu.

Pre finalne utakmice, prosek kaže sledeće – 12,6 poena, 5,4 skoka, 1,9 asistencija i jedna ukradena lopta. Šta god da bude u finalu protiv Nemačke, za sada glavni favorit za Oskara za sporednu ulogu je apsolutno Erdžan Osmani. Ovo je njegov turnir.