Otkud Valensija u vrhu Evrolige? NBA arena motor svega, nema državnih para, samo privatnih

U Valensiji ovih dana ne slave samo pobede, već i sopstveni model opstanka i rasta u košarkaškoj eliti. Posle trijumfa nad Partizanom u 19. kolu i završetka 2025. godine na samom vrhu tabele Evrolige, španski klub se našao u centru pažnje, ali, kako kaže direktor kluba Enrike Karbonal... Euforiji u taboru Valensije nema mesta.
„Naravno da smo iznenađeni. Nikada nismo mislili u avgustu ili septembru da ćemo biti klub koji će završiti 2025. godinu na samom vrhu tabele Evrolige. Takmičenje je izuzetno teško jer igramo i ACB ligu. Imamo iskustvo igranja na dva fronta, znamo šta to zahteva i oprezni smo. Nismo poleteli, i dalje idemo iz utakmice u utakmicu“, ističe Karbonal u intervjuu za Mozzart Sport koji smo obavili u velelepnoj Roig areni koja više podseća na dvoranu NBA tima nego kluba iz Evrope.

Upravo nova dvorana u koju se uselila Valensija pokreće novu eru poznatog kluba koji se prethodne decenije selio u i izvane elitnog ranga, ali sada kada imaju najbolje uslove u Evroligi, jasno je takmičenje želi klub narandžastih boja na duže staze, uostalom zato su i potpisali trogodišnji ugovor baš kao Crvena zvezda i Partizan što je svojevrsni problem, ali u tome ćemo nešto kasnije u tekstu.

Ovo je priča o Valensiji i kako jedan klub ima model funkcionisanja kojem Partizan Mozzart Bet i Crvena zvezda teže, a to je da ne budu zavisni od bilo kakvih državnih para i investicija...

Zato je jedan od glavnih ljudi u sistemu Valensije odlučio da podeli sa našim portalom kako sve to zapravo funkcioniše iz njihovog ugla.
„Evroliga je sigurno druga najbolja liga na svetu, ali bih otišao korak dalje i rekao da je Evroliga najteža liga na svetu, posebno ligaški deo jer je svaka utakmica izuzetno bitna“. Upravo zato u Valensiji naglašavaju zadovoljstvo „sistemom, timom, igračima, stručnim štabom i upravom“, a ne trenutnim mestom na tabeli.

Da bi se razumela uloga Enrikea Karbonala, mora se razumeti širi kontekst u kojem funkcioniše Valensija. On sam insistira na tome da se o njegovoj poziciji ne može govoriti izolovano.
„Da bih odgovorio na pitanje o mojoj ulozi, moram da pričam o kompletnom sistemu Košarkaškog kluba Valensija. On se ne sastoji samo od muškog tima, već imamo ženski tim koji igra Evroliga. Devojke su osvajale tri titule nacionalnog šampiona, imamo najbolji trening centar. Postajemo globalni projekat“.

Dolazak u novu dvoranu dodatno je ubrzao taj proces. Roig Arena nije samo mesto za utakmice, već centralna tačka poslovnog i sportskog razvoja.
„Sada imamo modernu arenu, učimo kako da to iskoristimo na najbolji mogući način. Imamo komercijalni deo dvorane koji poseduje velike mogućnosti, za svaku utakmicu imamo barem 3.000 karata u dnevnoj prodaji. Cela struktura kluba se menja sa vizijom da rastimo. Uvek kažem da mi nismo samo košarkaški klub, već velika kompanija.“

Enrik Karbonal (Foto: Jana Naodović)

Nova dvorana, po mnogima najmodernija u čitavoj Evroligi, ključni je element cele priče. Ipak, Karbonal naglašava da proces prilagođavanja još traje.
„Naša dvorana je ključ rasta kompletnog kluba. Nije lako. Tek tri meseca radimo ovde, iako izgleda da smo tri godine u dvorani. Sve je ovo i dalje novo. Mi smo vlasnici dvorane, ne sarađujemo sa drugom kompanijom, naša kompanija upravlja svime. Huan Roć je vlasnik Arene i predsednik kluba.“

Valensija je, kako otkriva, išla i preko okeana po znanje.
„Bili smo u SAD kako bismo videli kako NBA klubovi vode svoje dvorane i kako to izgleda iz dana u dan. Kultura gledanja utakmica mora da se promeni, menjamo tu percepciju ugođaja u sportu.“

Cilj je ambiciozan, spoj evropske strasti i američkog šou-biznisa.
„Mi želimo da imamo strast koja krasi sport u Evropi, ali isto tako želimo da rastemo na biznis planu. Želimo oba aspekta. I strast i ugođaj kao da odlazite u bioskop sa porodicom i uživate.“

Jedan od ključnih detalja koji Valensiju izdvaja od onoga što smo navikli u Srbiji, jeste finansijski model. Klub nema, i ne želi, državnu pomoć.
„Mi nemamo ni jedan jedini evro državne pomoći jer ga ni ne želimo. Prvi finansijer kluba je i vlasnik kluba, čovek koji je uložio oko 400.000.000 evra u dvoranu".

Budžet iz prošle sezone iznosio je oko 20.000.000 evra, ali struktura prihoda je ono što Valensiju čini posebnom. Pored privatnog kapitala vlasnika, klub sve više zarađuje sam. Prodaja karata, komercijalni sadržaji u dvorani, muzejske ulaznice, sponzorstva i merchandising postaju sve značajniji izvori prihoda.

Konkretni brojevi dodatno oslikavaju sliku: neto budžet za prvi tim ove sezone iznosi nešto manje od 9.500.000 dolara za mušku ekipu i oko 1.250.000 dolara za žensku. Međutim, kada se dodaju porezi na plate, takse, troškovi takmičenja, putovanja i bonusi, ukupni trošak kluba drastično raste. Porezi u Valensiji iznose čak 54 odsto, najviše u Španiji.

©Miguel Ángel Polo

Uprkos tome, klub uspeva da generiše značajan sopstveni prihod. Prošle sezone Valensija je kroz ulaznice, sponzorstva, merchandising i druge aktivnosti ostvarila oko 11.000.000 evra, uz dodatni doprinos koji dolazi iz L’Alqueria del Basket. Ipak, ključna ostaje podrška vlasnika Huana Roća i Hortensije Erero, čiji je doprinos prošle sezone iznosio oko 19.000.000 evra.

Na sportskom planu, najveći izazovi dolaze upravo iz finansijske i regulatorne sfere.
„Imamo dva velika problema – propozicije ACB lige i poreze koji iznose 54 odsto, što je mnogo više nego u Srbiji, Izraelu ili Dubaiju“, otvoreno kaže Karbonal.

Daje i veoma konkretan primer.
„Ako mi želimo igrača koji zahteva platu od 1.000.000 dolara, to znači da će iz našeg budžeta za njega morati da izađe 2.200.000 dolara. Ako istog tog igrača želi neki drugi klub sa manjim porezima, oni mogu da izdvoje 1.200.000 ili 1.500.000 evra.“

Tu su i stroga pravila ACB lige, maksimalno dva Amerikanca u ekipi, uz obavezu da se tim oslanja na igrače koji su od 16. godine rasli u španskom sistemu.
„Mi nemamo dovoljno veliki budžet da napravimo dva tima, jedan za ACB, a drugi za Evroligu. To znači da svi mladi igrači koji dolaze kod nas, u perspektivi moraju da budu dovoljno kvalitetni da pomognu na svim poljima“, objašnjava direktor Valensije.

Karbonal ne krije da se košarka nalazi pred velikim promenama.
„Mislim da se spremaju promene u košarci, ne samo u Evropi već na globalnom nivou. Stiže NBA u Evropu, imamo ligu u Japanu koja raste, imamo NCAA sa NIL ugovorima. Sve to će uticati na tržište igrača.“

Zato Valensija razmišlja dugoročno.
"Želimo da se smanji razlika između para koje generišemo kao klub i para koje vlasnik direktno ulaže. Moramo da pronalazimo različite načine. Moramo da pomenemo i TV prava, ono što imamo od ACB lige, dobili smo oko 850.000 evra, dok od Evrolige, mi smo ti koji su platili samo da bismo učestvovali. Baš kao Partizan i Crvena zvezda. Košarka kao sport mora da nastavi da raste na biznis planu. Moramo da svi budemo jedinstveni, jer nije lako sa brojnim takmičenjima. Mi kao klub smo imali velikih problema sa Evroligom. Igrali smo Evrokup, pa Evroligu i tako u krug. Ono što i želimo je da igramo sa najboljima. Zato smo u Evroligi i zato smo potpisali licencu".

Na kraju, direktor španskog kluba povlači paralelu sa Beogradom.
„Voleo bih da je košarka u Valensiji broj jedan kao što je to u Beogradu gde se živi za košarku. To je ono što bismo mogli da naučimo od srpskih klubova.“

U vremenu kada se mnogi evropski klubovi oslanjaju na državu ili kratkoročne injekcije kapitala, Valensija gradi sistem koji pokušava da spoji sportsku konkurentnost, finansijsku održivost i moderan biznis model. Skupo, komplikovano i sporo, ali, sudeći po vrhu tabele Evrolige, za sada i te kako funkcioniše.