Perkins: Gos mi je pričao o veličini Partizana, kako da ne budem uzbuđen?

Partizan je s nestrpljenjem očekivao pojačanje na poziciji plejmejkera. I dobio ga je u Džošu Perkinsu koji ne krije nestrpljenje da doputuje u Beograd.

"Kada su me ljudi iz Vasermana (agencija koja ga zastupa, opa.a.) pozvali i rekli da me hoće Partizan, bio sam neverovatno uzbuđen", počinje za MOZZART sport Perkins.

U njegovom glasu primećuje se da ne priča iz kurtoazije kako to čini većina njegovih sunarodnika koji su o Partizanu učili "u hodu", pošto im je stigao poziv iz Humske. Naprotiv, Džoš je imao sjajnog učitelja trofejne istorije crno - belih: Najdžela Vilijamsa Gosa.

"Postali smo i ostali bliski prijatelji dok smo igrali za Gonzagu. Posle sezone u Partizanu došao je do fakulteta, pričao nam o neverovatnoj atmosferi u Beogradu, 'ludoj' publici, ogromnoj tradiciji kluba i prilici koju je dobio. Eto, sada se ta prilika pruža meni. Kako da ne budem uzbuđen?" dodaje Perkins koji će suta krenuti put Srbije gde će imati priliku da se vidi sa još jednim školskim drugom - Filipom Petruševim.

"Sigurno je da ćemo da se vidimo. Mislim da ne moram da vam posebno napominjem ko je Filip. Sjajan tip, igrač, saigrač..."

Perkins toplinu crno-bele publike bar za sada može da oseti jedino preko društvenih mreža na kojima su ga navijači Partizana "zatrpali" porukama dobrodošlice, dok će za vrelinu tribina morati da sačeka neka bolja vremena, pošto je pandemija korona virusa odavno ispraznila dvorane širom sveta.

"Voleo bih da to bude što pre, ali kao što znate, ne zavisi od nas, već od zdravstvene situacije. Na meni je da pokušam da pomognem timu da ostvari sve ciljeve i budite sigurni da ću dati sve od sebe", dodaje Perkins u čijoj igri se vidi ona jasna crta Gonzage koja tim iz Spokena godinama svrstava u vrh koledž košarke, a to je da je ekipni učinak najvažniji, iznad svega.

"Zahvalan sam Gonzagi što nas je sve usmerila, ne samo na pravi košarkaški put."

A taj košarkaški put, pre njega i Vilijamsa Gosa, doveo je u Beograd prvo Blejka Stepa (u Partizan), a zatim i Adama Morisona (u Crvenu zvezdu).

"Stvarno? Nisam znao da nas toliko ima. Baš mi je drago da to čujem."

Poput njih, ne mali broj Buldoga širom sveta gradi ili je gradio odlične karijere, od Ruija Hašimure, Domantasa Sabonisa, braće Kima i Kilijana Tilija, Kelija Olinika, preko Ronija Turijafa, Džeremija Parga sve do - Džona Stoktona.

Iako će uskoro ugasiti 59 svećica na rođendanskoj torti, stanovnik Kuće slavnih ne libi se da i danas na terenu uputi u košarkaške tajne studente Gonzage.

"Kako da ne budete počastvovani prilikom da učite od Stoktona, po mom mišljenju najvećeg plejmejkera svih vremena? Neverovatan igrač i neverovatna osoba..."

A koja je tajna da studenti Gonzage odmah po odlasku sa fakulteta odgovore na svaki stil igre, bez obzira da li je u pitanju NBA ili Evropa?

"Nema tajne. Sjajan stručni štab i sistem. Rade fenomenalan posao."

Da nisu u pitanju samo reči na papiru, svedoči i primer novog plejmejkera crno-belih, čija igra ne otkriva da je debitant na Starom kontinentu. Na 18 mečeva u dresu Gljivica ispisao je prosečno 13,61 poen, 3,89 skokova, 6,72 asistencije, i 1,5 ukradenih lopta po meču, ali što je bilo najvažnije za tim iz središta Poljske, imao je bolji učinak do njegovog odlaska (8-11), nego do prekida prošle sezone (7-15).

"Lako sam se uklopio. Verujem da će tako biti i u Partizanu. Ali, da se vratim na početak priče, primarno je da ekipa pobeđuje", završio je Perkins razgovor i nastavio da se sprema za put u Beograd.

Piše: Đorđe MATIĆ