K. SimetićPoslednja Barcokasova šansa
.jpg.webp)
.jpg.webp)
Vreme čitanja: 8min | uto. 06.01.26. | 08:21
Grk potrošio mnogo novca, doveo bezbroj igrača, a Pirej i dalje čeka titulu Evrolige
Oduvek je bilo teško, a čini se da je poslednjih par sezona još teže osvojiti Evroligu. Treba biti konstantno dobar tokom 38 kola, onda pobediti izuzetnu tešku plej-of seriju, pa na kraju trijumfovati u dve utakmice na Fajnal foru gde jedan koš, šut ili sudijska odluka mogu da promene ishod meča.
Zato najveći timovi svake sezone žele da maksimalizuju šanse za titulu. Tako je Panatinaikos tokom sezone 2023/24. doveo Kendrika Nana i osvojio Evroligu, Monako je prošle godine pokupio Danijela Tajsa i dogurao do finala, dok je ove Olimpijakos rešio da otkupi Tajrika Džonsa i tako stvori najjaču i najkompletniju centarsku liniju u ligi, kao i verovatno najdublji roster u čitavoj Evroligi. Barcokas je na slatkim mukama, na svakoj poziciji ima maltene po tri igrača koji mogu da promene utakmicu u samo par poteza, ali s tim slatkim mukama dolazi i velika odgovornost, a to je da se osvoji elitno takmičenje.
Izabrane vesti
Iako su crveno-beli već bili među favoritima, rešili su da potroše još 500.000 evra i dovedu centra Partizan Mozzart Beta. Kada na to dodamo otkupne klauzule za Frenka Nilikinu, Tajsona Vorda i Omirua Necipoglua, pa i Antonijsa Karajanidisa koji je na pozajmici u Patrasu dolazimo do sume od 2.300.000 evra koliko je Olimpijakos potrošio samo na obeštećenja.
Tako je budžet za plate došao do cifre od 22.500.000 evra, a ukupan 43.200.000. Jasno je da vlasnici, braća Panajotis i Jorgos Angelopulos, ne žale novac, no ovo je definitivno poslednja šansa da Barcokas opravda uloženo. Ovo mu je šesta sezona na klupi otkad se vratio 2020, četiri puta je vodio Pirejce do Fajnal fora, ali samo jednom do finala. Ako ove godine ne osvoji Evroligu, možda Olimpijakos krene u drugom smeru.
OLIMPIJAKOS ŠAMPION EVROLIGE - KVOTA 5,00
Barcokasu je pripao težak zadatak da zameni legendarnog Dušana Dudu Ivkovića na klupi Olimpijakosa, i to nakon što je pirejski velikan osvojio Evroligu 2012. godine. Barcokasa, koji je do tada trenirao Panionios, nisu progutala evroligaška svetla, pošto je u prvoj sezoni vodio crveno-bele do nove titule i odbrane trona na krilima Vasilisa Spanulisa i Jorgosa Printezisa.
Tada je imao 47 godina i činilo se da se radi o velikom treneru u nastajanju. To generalno i jeste tačno, zaista je Barcokas izuzetan stručnjak, ali se očekivalo više titula. Posle osvajanja Evrolige, usledila je sezona bez plasmana na Fajnal for i poraz od Real Madrida u plej-ofu (2:3). Naredna takmičarska godine je počela veoma loše, pa se Olimpijakos zahvalio Barcokasu koji je potrošio sav kredit nakon osvajanja Evrolige, a sebi je dodatno zagorčao život porazom od Panatinaikosa.
Bilo kako bilo, zamenio ga je Janis Sferopulos, koji je vratio Olimpijakos na Fajnal for i dva puta osvajao treće mesto. No, dok se Oli mučio, Barcokas je vredno radio.
Preuzeo je Lokomotivu Kubanj i odveo je na Fajnal for. Bila je to ona čuvena ekipa sa Malkolmom Dilejnijem, Entonijem Rendolfom, Kriso Singltonom, Viktorom Klaverom... Nije mogao mnogo ruski tim na završnom turniru, međutim ta sezona je preporučila Barcokasa za veliku Barselonu.
Stigao je u Kataloniju sa velikim ambicijama, ali se u njoj zadržao samo godinu dana tokom kojih je uspeo da osvojio samo katalonsku ligu. Bez da umanjimo taj uspeh, objektivno se u Barsi baš nije proslavio, iako je u timu imao igrače poput Tajrisa Rajsa, Huana Karlosa Navara, Aleksa Renfroa, Saše Vezenkova, Stratosa Perperoglua i Antea Tomića. Te godine, Barselona se nije plasirala ni u plej-of elitnog takmičenja, pa je sa Barcokasom raskinut ugovor.
Nije dugo odmarao Grk, pošto je istog leta preuzeo ambiciozni Himki. Bio je to tim sa Stefanom Markovićem, Čarlsom Dženkinsom, Entonijem Gilom i Tomasom Robinsonom, a sa Barcokasom na čelu ruski tim je došao do Top 8 faze gde je poražen od moskovskog CSKA. Naredne godine stigao je i Aleksej Šved, kao i Džordan Miki. Međutim, sezona se nije odvijala kako se Himki nadao, pa je grčki stručnjak dobio otkaz. Posle pauze od godinu dana, vratio se u "svoj" Olimpijakos.
Ovoga puta, bio je to dugoročan projekat. Prva sezona bila je prekinuta zbog koronavirusa, pa je tokom leta Barcokas napravio ribilding. Novi Olimpijakos ipak nije bio dovoljno dobar uprkos povratku Kostasa Slukasa i crveno-beli su godinu okončali na 12. mestu sa skorom 16-18. Bio je to pomalo neslavan kraj ere Vasilisa Spanulisa.
Barcokas je zatim doveo današnjeg prvog pleja Tomasa Vokapa, Saša Vezenkov je izrastao u jednog od najboljih igrača Evrope, a na poziciju centra stigao je Jusufa Fal. Oli je te godine imao učinak od 19 pobeda i poraza što je bilo dovoljno za drugo mesto, u doigravanju je stradao Monako posle teških pet utakmica, ali je na finalnom turniru Vasilije Micić trojkom upravo preko Vezenkova usred Beograda okončao sezonu Olimpijakosa i karijeru Jorgosa Printezisa.
Ipak, te godine je osvojeno grčko prvenstvo. Posle par izmena u sastavu pirejski tim je nastavio tamo gde je stao, ovoga puta bio je čak i prvi na tabeli u regularnom delu. Usledilo je mučenje sa osmoplasiranim Fenerom, pa pobeda nad Monakom za plasman u finale. Tamo je pred Olijem stajao Real, koji je preživeo pakao protiv Partizan Mozzart Beta i bio je silno motivisan da se popne na tron. To je i uradio, i to pogotkom Serhija Ljluja preko 218. centimetara visokog Fala.
Ta titula kao da je bila suđena Realu, dok je Barcokasov sastav drugu godinu zaredom stradao od šuta u poslednjoj sekundi. Nije odustao grčki stručnjak, dobio je podršku vlasnika, ali je ostao bez Vezenkova, u tom momentu najkorisnijeg igrača Evrolige.
Bez njega Oli se mučio, ali opet plasirao na Fajnal for. U tim se vratio Nikola Milutinov i etablirao kao jedan od najboljih centara elitnog takmičenja, a rotacija na poziciji pet sa njim i Falom bila je nepremostiva prepreka za skoro sve timove, osim za Real Madrid, koji na centru imao Vensana Poarijea i Valtera Tavaresa. Ponovo je Real ostavio Olimpijakos bez šanse za trofej.
Vezenkov se vratio posle sezone u Sakramento Kingsima i odmah učinio grčki tim najvećim favoritom za titulu, uz naravno šampiona Panatinaikos. Dolazak Evana Furnijea digao je Pirej na noge i svi uslovi da se krene na sam vrh su bili tu. Olimpijakos je još jednom bio prvi na tabeli, osvetio se Realu i razbio ga sa 3:1, ali se onda sve raspalo kao kula od karata. U Abu Dabiju Monako je nadigrao crveno-bele i samo jedno loše veče Vezenkova skupo je koštalo Barcokasa i ekipu.
Zaista razočaravajući kraj. Preživeo je Grk na klupi, doveo Frenka Nilikinu, Montea Morisa, Tajsona Vorda, Dontu Hola i sada Tajrika Džonsa, sa kojim je inače imao verbalni sukob tokom prošle godine.
To pominjemo iz razloga što je Barcokas veoma temperamentan trener. Imao je problema i sa Evanom Furnijeom, Tajlerom Dorsijem i još nekolicinom svojih igrača. Naravno, i sa protivničkim, što košarkašima, što trenerima. Nema sumnje da ima veliku želju da osvoji Evroligu, samo je pitanje da li će u njoj (opet) da izgori.
Olimpijakos je trenutno na skoru 11-7 (ima utakmicu manje od ostalih zbog odloženog meča sa Fenerbahčeom) i u seriji je od tri pobede. Deluje da su crveno-beli uhvatili zalet i da žele što pre da se uključe u trku za sam vrh tabele. Tajrik Džons trebalo bi da bude od velike pomoći za taj poduhvat, ali pravi test sledi u plej-ofu, gde prema onome što smo videli ove sezone, velikih favorita zaista neće biti.
EVROLIGA - 20. KOLO
Utorak
18.45: (1,70) Fenerbahče (14,5) Olimpijakos (2,30)
19.30: (1,15) Monako (20,0) Partizan Mozzart Bet (8,50)
20.00: (1,80) Crvena zvezda (14,0) Valensija (2,35)
20.05: (1,35) Hapoel Tel Aviv (16,0) Dubai (3,50)
20.15: (1,25) Panatinaikos (17,0) Olimpija Milano (4,40)
20.30: (1,35) Barselona (16,0) Makabi Tel Aviv (3,50)
20.30: (1,85) Virtus (14,0) Žalgiris (2,05)
Sreda
18.30: (1,55) Efes (14,5) Pariz (2,70)
20.30: (1,70) Bajern (14,5) Baskonija (2,30)
***Kvote su podložne promenama
tagovi
Obaveštavaj me
Evroliga
