Potencijalno ozbiljan problem: Denverova spora odbrana pogurala Majamijev vanserijski šut

Stara je i dobro poznata teorija da u sportu “napad dobija utakmice, dok odbrana osvaja titule“. Ako taj narativ prenesemo na ono što smo videli u ovogodišnjem NBA finalu, Denver se suočava sa potencijalno ozbiljnim problemom.

Posle odlične prve utakmice, napadački se igra Nagetsa u drugom meču svela na učinak Nikole Jokića zbog čega je Džef Grin bio kritički nastrojen prema ostatku ekipe, zahtevajući više. Gotovo je alarmantno to što se niko nije ohrabrio da u odlučujućim minutima podeli odgovornost sa najboljim igračem sveta, ali to je još jedna od onih uzročno-posledičnih stvari o kojima se pričalo nakon prvog susreta.

Još je ozbiljnije to što je Denver u odbrani ponovo ostavio utisak trome ekipe koja još ne zna kako da odgovori na Majamijev napad u kojem redovno šuteri ostaju sami u dobrim pozicijama. Na startu finala Denver je izbegao metak jer Majamijevi košarkaši nisu mogli da pogode gotovo ništa, sada nije. Rezultat toga je da Hit sada ima prednost domaćeg terena.

Kao što nije bilo realno očekivati da će tim sa Floride imati još jedno slabo šutersko veče, tako nije za verovati da će u naredna dva meča ponovo “prangijati“ tako dobro kao u noći između nedelje i ponedeljka. Ipak, to ne umanjuje izostanak odgovornost Denverovih igrača u odbrani. Sada na velikom uzorku vidi se da su redovno zaostajali bar za pola koraka, bilo kroz rotacije ili direktne okršaje.

Majami iz prvog meča bio je u rangu onoga što smo videli u ligaškom delu sezone i plej-inu. Tokom prve faze pucao je sa 34,4 odsto uspešnosti za tri, što je bilo dovoljno za 27. mesto u konkurenciji svih timova. U dva “kvalifikaciona“ meča procenat uspešnosti bio je još niži, 33 odsto sa distance, što nije dobro za ekipu koja od šuta živi.

Majami iz drugog meča bio je iznad proseka iz dosadašnjeg plej-ofa, što je samo po sebi impozantan podatak. Naime, Hit je u seriji sa Milvokijem bio na 45 odsto, a u konferencijskom finalu sa Bostonom na 43,4 posto. Koliko je sastav Erika Spolstre uspeo da okrene šuterski momentum u svoju korist vidi se kroz podatak da je u seriji sa Bostonom imao isti broj utakmica sa 50 odsto uspešnosti koliko i za ceo ligaški deo sezone – tri!

Nema apsolutno nikakve dileme da je Majamijev šuterski potencijal mnogo veći od ligaškog proseka, ali je i ovo što se desilo protiv Denvera vanserijski i nerealno. Igrači Hita pucali su bezmalo 50 odsto (17/35) što je u neku ruku bio prst sudbine kojim je napravljen balans sa početkom finala kada nišanske sprave nisu bile dobro podešene – 33 odsto (13/39) uz 5/16 iz otvorenih pozicija. Realan Majamijev kvalitet je negde između, dok je slaba, troma odbrana Denvera bila “konstanta“ koja pod hitno mora da se promeni kako bi se uzvratio udarac već u trećoj utakmici.

Perkins kritikuje medije: Jokić je najbolji centar koji je ikad dodirnuo prokletu loptu, a mi pričamo o Lebronu i Tejtumu

Vrelina nema vreo teren: Majami pet godina ne zna za pobedu nad Denverom kod kuće

Upravo zbog ovakve druge utakmice Majamija trener Majkl Meloun je u najavnoj konferenciji rekao da “nema osećaj da je Denver odigrao dobro“, gde je prvenstveno apostrofirao silne promašaje Majamija iz otvorenih pozicija. Maks Štrus je posle 0/9 već u ranoj fazi drugog meča ubacio četiri trojke, čime je dao ozbiljan zamajac ostatku ekipe. Slična je priča sa Dankanom Robinsonom koji je posle 2/11 iz igre šutirao sa daleko više mirnoće i imao samo dva promašaja (6/8), mada se njegov učinak u poslednjoj četvrtini ne vidi kroz čistu statistiku jer je konstantno pravio višak. Između ostalog kada je sa Gejbom Vinsentom odigrao akciju iz koje su Kristijan i Brus Braun nakon bloka otišli na njega, dok je Vinsent ostao sam na šutu za tri. Društvene mreže su eksplodirale kada je Vinsent pogodio taj šut jer ne samo što je doprineo seriji 17:4, već je uputio pogled ka Kristijanu Braunu kojim mu je jasno stavio do znanja da ne sme da ga ostavi usamljenog... Rezultat toga je rezultatski preokret i prva prednost Majamija još od druge četvrtine, koja se zadržala do kraja. Džimi Batler je posle tog prvog meča hrabrio saigrače izjavom da će “i dalje da ih traži dodavanjima za šuteve“, a Majami protiv ovakvog Denvera i nema previše opcija osim da se oslanja na šut.

U situaciji kada je Tajler Hiro još pod upitnikom, mada se cilja na njegov povratak u trećoj utakmici, Majami je izvukao maksimum od svoja četiri nedraftovana igrača pošto su Vinsent, Robinson, Štrus i Martin pucali 11/21 van linije 7,24 metara. Od toga Vinsent, Robinson i Martin kroz ceo dosadašnji plej-of puca 43 odsto uz 16,3 pokušaja sa distance.

Na otvaranju finala  Majamijev učinak 5/16 iz otvorenih pozicija sačuvao je verovatno Denver od brejka već na startu, to se sada nivelisalo. Majkl Meloun je plan za prve dve utakmice sklopio na bazi toga da protivniku oduzme pristup reketu i tako smanji učinak Džimija Batlera i Bema Adebaja, što se ispostavilo kao loš izbor.

Sada Denver za kratko vreme mora da promeni sve iz korena i natempira odbranu šampionskog kalibra. To u prevodu znači – Denver mora da oduzme protivnikovo glavno oružje, ako želi do prstena. Sa ovakvom odbranom, bez odgovornosti i discipline, Nagetsi su na vetrometini. A, ako saigrači budu bežali i od odgovornosti u napadu i ostave Jokića samog, cela serija biće ugrožena.

Baksi i Seltiksi su već osetili koliko boli Majamijeva oštrica, Denver sad više nema pravo na grešku...

NBA FINALE – TERMINI

Prva utakmica

Denver - Majami 104:93

/Jokić 27 - Adebajo 26/

Druga utakmica

Denver - Majami 108:111

/Jokić 41 - Vinsent 23/

Treća utakmica

Četvrtak, 02.30: (2,25) Majami (12,5) Denver (1,80)

Četvrta utakmica

Subota, 02.30: Majami – Denver

Peta utakmica

Utorak, 13. jun, 02.30: Denver – Majami

Šesta utakmica*

Petak, 16. jun, 02.30: Majami – Denver

Sedma utakmica*

Ponedeljak, 19. jun, 02.00: Denver – Majami

* - U slučaju da bude potrebe.