N. StojkovićPoverenje koje je promenilo status Nikole Tanaskovića
Vreme čitanja: 5min | sub. 29.08.26. | 14:43
Od igrača koga su selektori preskakali, do jednog od najvažnijih članova u timu Dušana Alimpijevića
Pobeda nad Islandom (102:73) praćena dobrim vestima iz Istanbula i Tuzle dala je košarkašima Srbije krila pred važno gostovanje Italiji u ponedeljak. Mada je više puta rečeno, valja podsetiti da reprezentacija Srbije ima šansu da eventualnim brejkom u Pezaru za dva dana potpuno okrene sliku kvalifikacija za Mundobasket u svoju korist i da joj pred poslednja dva okupljanja teoretski budu dovoljna samo još dva trijumfa da obezbedi plasman u Katar.
Jesu nas Islanđani namučili u uvodnih desetak minuta, ali kako je vreme prolazilo uspevali smo da se adaptiramo na njihovu atipičnu košarku i nametnemo našu prepoznatljivu fizikalnost koja je u nastavku susreta napravila ozbiljnu razliku.
Izabrane vesti
Nedelja, 20.00: (1,70) Slovenija (14,5) Mađarska (2,30)
Jedan od utisaka pete recke naše selekcije je taj što Nikola Jokić nije morao da se troši kako bi Srbija nadigrala rivala. Bez obzira na nekarakterističnu košarku, u susretima protiv Islanda na svom parketu to bi trebalo da bude normalno, međutim slika u prvih desetak minuta pokazala je da ovakav rasplet nije bio unapred zagarantovan. Nije bilo ni razloga za dramu, ali igrači Krega Pedersena ušli su u meč spremni da se nadigravaju i koristili su našu nesmotrenost u odbrani što nas je donekle koštalo živaca, no sve to nije uticalo na konačni rezultat.
Nikola Tanasković jedan je od onih koji su prethodne večeri posebno iskočili na parketu Beogradske arene. Pred gotovo 13.000 gledalaca povratnik u redove Partizan Mozzart Beta je svojim poenima i pre svega sigurnošću u realizaciji pomogao da Srbija stane na noge i da kasnije potpuno zagospodari parketom. Već nakon prvog poluvremena imao je 15 poena bez promašaja iz igre (6/6) i inicirao je preokret nakon čega Srbija više nijednom nije ispustila prednost. Štaviše, do kraja meča prednost je rasla do maksimalnih +29.
Nikola Tanasković (©Star Sport)Momak koji iza sebe ima dovoljno košarkaškog iskustva dugo nije bio na radaru nacionalne selekcije, ipak otkako je Dušan Alimpijević preuzeo kormilo njegov status se značajno promenio nabolje. Poverenje koje je selektor ukazao 28-godišnjem krilnom centru sve se više isplaćuje na parketu i Tanasković postaje sve značajnija karika u sastavu. Preuzima sve veću odgovornost i, što je najvažnije, u njegovoj igri se ne oseća strah od ulaska u čvrste duele ili da “povuče” kada druge ne ide.
Njegov iskorak u okršaju sa Islanđanima dao je mogućnost Nikoli Jokiću da malo predahne, iako je i sam kapiten Srbije trpeo snažne udarce i kontakte. Nije to ništa na šta as Denvera nije navikao, ali uvek je posebno dobro videti da i u njegovom prisustvu neko drugi može da iskoči i da ne podleže nepopularnoj tendenciji da se čeka reakcija najboljeg na svetu ili gleda ka njemu u svakom trenutku. Upravo takva raspodela dužnosti mogla bi da bude veoma važna kada kvalifikacije uđu u završnicu, tokom koje Jokić neće biti na raspolaganju stručnom štabu.
O slučaju Nikole Tanaskovića pisalo se i posle onog teškog gostovanja i brejka protiv Bosne i Hercegovine u Sarajevu, kojeg se Dušan Alimpijević prisetio u petak uveče na konferenciji za novinare. Povratnik u Humsku tada je bio jedna od najvažnijih figura utakmice, bio na granici dabl-dabla sa 24 poena i devet skokova, no mimo statistike fantastičan utisak ostavilo je to što nije klonuo pod pritiskom atmosfere kakva je viđena u Skenderiji. Ima on dovoljno iskustva sa takvim stvarima kroz klupsku karijeru, no reprezentativne obaveze bude drugačiju vrstu emocija i reći će vam svako ko se našao u Tanaskovićevoj poziciji da nije bilo lako izneti taj okršaj na onakav način.
Sve je to samo dobrim delom rezultat velikog Alimpijevićevog pouzdanja u njega. Još od prvog okupljanja bilo je vidljivo da mladi stručnjak u njemu nalazi ono što možda od nekih drugih pojedinaca ne može da dobije, a to su pre svega izostanak straha, požrtvovanost, odlučnost i želju za dokazivanjem. Selektor je tada ispravio višegodišnju grešku svojih prethodnika, koji su Tanaskovića preskakali uprkos kontinuitetu dobrih igara na klupskom nivou. Nekoliko meseci posle gostovanja u Sarajevu taj zaključak ima još više osnova, jer stručni štab zna šta od njega može da očekuje.
Ne treba ni u koga upirati prstom, jer svako vreme nosi svoje diskretne heroje i priče koje se kasnije pamte. Kod Aleksandra Đorđevića pojavio se Aleksa Avramović, kod Svetislava Pešića bio je Dušan Ristić, dok sada tu dužnost ima Nikola Tanasković. Alimpijević mu je odmah dao konkretnu ulogu i dao dovoljno prostora da je izgradi, a on je na ukazanu veru odgovorio energijom kojom neprestano zrači, prisustvom na skoku, fizikalijama i sve pouzdanijim napadačkim učinkom. Uostalom, ne bi u napetom prvom poluvremenu imao svih šest pogodaka i bio naš daleko najsigurniji igrač na parketu.
Ono što Tanasković radi nije ništa novo. Prošlu sezonu u Budućnosti završio je sa najboljim učinkom koje je imao u Evrokupu. Beležio je gotovo 12 poena, uz 5,2 skoka i 1,2 asistencije, uz prosečan indeks korisnosti 14,5, a postigao je gotovo dvostruko više poena nego godinu ranije u istom takmičenju i na prstima jedne ruke mogu da se pobroje utakmice u kojima je odigrao nešto slabije. Posle svega što je pokazao, stigao je poziv iz Evrolige za povratak u Partizan Mozzart Bet, klub u kojem je napravio prve ozbiljne košarkaške korake.
Nikola Tanasković (©MN Press)Još jednom se u svemu tome može provući teza značaja reprezentativnih nastupa i koliko isti utiču na samopouzdanje, međutim vreme u Budućnosti pod komandom Andreja Žakelja imali su takođe ogroman uticaj na njegov napredak i to gde se sada nalazi. U Podgorici je dobio kontinuitet, jasne nadležnosti i ozbiljnu ulogu u timu. Na sve to vremenom je blagotvorno dejstvo imao i Alimpijevićev uticaj u njega, što je vrlo brzo stvorilo odnos pun međusobnog poštovanja.
U tom smislu Tanaskovićev primer govori i nešto šire o značaju kvalifikacionih utakmica, mada isti ne sme da se kosi sa potpuno drugom temom, odsustvom najboljih igrača u većem delu jednog reprezentativnog ciklusa. To je već stara tema koja je polarizovala košarkašku javnost, međutim jasno je da se iz ovakvih utakmica stvaraju igrači sposobni da preuzmu ključeve utakmice u ruke i kasnije postanu deo nacionalnog tima na velikim takmičenjima.
Krilo iz Smederevske Palanke je godinama čekalo ozbiljniju reprezentativnu priliku i sada je neko kome Alimpijević bez mnogo razmišljanja daje važne minute. Sledeći važan ispit dolazi već u ponedeljak na gostovanju Italiji, u znatno zahtevnijem okruženju i protiv kvalitetnijeg protivnika.
Tada će nam biti potreban i Nikola Jokić na optimalnom nivou, uz starije i iskusnije kajle koje znaju ne samo težinu ovog meča, već imaju i poseban motiv da naplate stare dugove Italijanima. No, potrebni su i momci poput Nikole Tanaskovića, spremni da budu i odlučujući faktori, ako im se ukaže takva prilika...
