Prometej nikoga ne ostavlja ravnodušnim: Beg od rata u Rigu, niz od 31 pobede i snovi o tituli Evrokupa...

Da li ste čuli i u nekom trenutku sezone zapazili košarkaše Prometeja i njihove rezultate? Klub osnovan pre pet godina promenio je tri adrese, a ove godine postao je apsolutni hit Evrokupa posle 11 pobeda uzastopce. Prvo učešće u drugom po kvalitetu klupskom takmičenju tako je završio na vrhu Grupe A ispred Huventuda koji je na jesen bio viđen kao favorit za trofej! Impozantne brojke u Evrokupu bile su samo deo četvoromesečne ekstaze kluba sa privremenim boravkom u Rigi koja je nedavno završena sa niskom od 31 trijumfa.

Razlog tome su dva košmarna udarca koja je klub pretrpeo u razmaku od samo nekoliko dana. Gubitkom dvojice važnih šrafova, Di Džej Kenedija i Kejleba Agade zbog teških povreda Prometej bi mogao da ostane bez trofeja u dva najvažnija takmičenja - Evrokupu i Letonsko-estonskoj ligi u kojoj se takmiči od selidbe u sigurnu kuću. Da biste razumeli kako je Prometej u roku od samo nekoliko godina prešao put od potpunog novajlije do kluba koji je pred start nokaut faze naredne sedmice izrastao u jednog od najozbiljnijih kandidata za istorijski plasman u Evroligu, potrebno je vratiti se nekoliko koraka unazad...

Život u Ukrajini drastično se promenio od početka rata i, logično, utiče na sve slojeve društva. Tako je sa klupskim i reprezentativnim sportom. Prošlogodišnja takmičenja prekinuta su sa početkom ratnih dešavanja bez podeljenih šampionskih lovorika. Ove godine sportska dešavanja su na redovnom programu, s tim da kvalitetom ne mogu da pariraju nekim iz ranijih godina iz prostog razloga što ni sam standard trenera i igrača koji su ostali nije kao ranije. Potencijal koji je nesporno postojao rasuo se zbog straha od daljih komplikacija u jeku sukoba. Ne potpuno, ali razlika je očigledna.

Slučaj košarkaškog kluba Prometej je nešto drugačiji. Po prekidu sportskih dešavanja prošle godine prvi čovek kluba Volodimir Dubinski je u drugoj nedelji rata raspustio sve kategorije i rekao da bi “sav novac trebalo da ide vojsci“ s obzirom na tadašnju neizvesnost po pitanju daljih sportskih aktivnosti.

Niko nije mogao da pretpostavi šta je sledeće, ali kako je vreme prolazilo, razmišljanja o redovnom početku nove sezone postajala su sve glasnija. Sa prvim znacima vraćanja sporta, vrh Prometeja odmah se bacio na rešavanje statusa prvog tima. Sve je počelo od razgovora sa Ronenom Ginzburgom. S obzirom na to da je Izraelac bio od instrumentalnog značaja za rad prvog tima, razmišljanja unutar kluba bila su da ne bi bilo vredno truda dalje okupljanje ekipe, ako bi trener odbio da se vrati. I na tome je insistirao Dubinski od prvog dana.

Zato se odmah ušlo u pregovore koji su brzo okončani uspešno. Ginzburg je klubu dao garancije da će se vratiti, a zauzvrat je dobio i zaduženja generalnog menadžera i on se pita za važne košarkaške stvari zajedno sa Dubinskim i potpredsednikom Pavlom Čuknom. Njegova je, na primer, bila ideja da se Prometej uključi u Evrokup zbog sigurnih 18 utakmica u takmičenju. Naravno, ne bavi se Ginzburg svim poslovima jednog GM, jer je formalno to Dmitro Palijčuk i on se bavi svakodnevnim aktivnostima kako bi šef stručnog štaba mogao da radi sa ekipom.

“U Prometeju su razmišljali o tome da dobiju garancije da će tokom cele sezone igrati utakmice visokog kvaliteta, a to Evrokup donosi. Ne znam kako su postigli dogovor sa Evroligom, ali su našli zajednički jezik. Koliko znam, Evroliga je sada jako zainteresovana da Prometej postane dugoročni član, bar u Evrokupu“, priča Aleksandar Prošuta, kolega iz Ukrajine i košarkaški komentator.

Odluka da se klub preseli u Rigu nije bila laka, mada je u kratkoj eri postojanja navikao je da menja “prebivalište“. Počeo je iz grada Kajmanske u Dnjepropetrovskoj oblasti, gde je nastupao do leta 2021. Usledila je selidba u komšijski Slobožanske, ali je posle nepunih godinu dana doneta prinudna mera prelaska ne samo u drugi grad, već i državu. I to skoro 1.500 kilometara daleko. Nije bilo lako odlučiti se za ovakav potez, ali je isti garantovao mir za ekipu koja je sada domaćin u Riga areni kapaciteta skoro 11.000 mesta. Sa tim došla je i promena takmičenja, pa je tako Prometej ušao u LEL (Letonsko-estonska liga).

Istina, dvorana je uglavnom prazna i prosek je oko 1.000 gledalaca. Interesovanje letonske publike nije uvek veliko, a klub često prate ljudi koji su pobegli iz Ukrajine i utočište potražili u Letoniji. Zanimljivo, predsednik Dubinski je za jednu utakmicu organizovao dva autobusa putnika iz Dnjepra kako bi gledali utakmicu Evrokupa. Platio im je sve režije, od hotela, preko hrane do svih ostalih sitnica kako bi ljudi malo odmorili od razmišljanja o ratu. To je Ginzburg iskoristio da dodatno motiviše igrače i tu se negde krije razlog pobedničkog niza koji je trajao gotovo četiri meseca.

“Prometej zaista ulaže ogromne napore i u ovom aspektu i, na primer, poslednja utakmica prve faze Evrokupa protiv Venecije bila je dobro popunjena, a publika bučna“, kaže Prošuta i ističe važan detalj:

“Ipak, nije lako. Porodice, žene i deca su uz momke, ali ukrajinski igrači u Prometeju i dalje imaju roditelje, rodbinu i prijatelje koji su ostali u domovini i kada se nešto loše dogodi uključi se crveni alarm u celom timu i pokušavaju što pre da saznaju šta se dešava. To je nešto što psihički iscrpljuje, jer igrači stalno razmišljaju o najbližima i teško im je da se koncentrišu na košarku. Pogotovo kada se nešto loše dogodi. Na primer, kada su Rusi uništili veliki stambeni kompleks u Dnjepru, gde su igrači Prometeja živeli kada je sve bilo normalno. Nije lako nositi se sa takvim stvarima, pogotovo kada si toliko daleko od kuće“.

Ronen Ginzburg je nedavno u razgovoru za Eurohoops rekao i da je deo njegovog stručnog štaba do pre dva meseca morao redovno da putuje u Ukrajinu i obnavlja dozvolu da mogu da napuste granice svoje zemlje. Izuzeće su dobijali na osnovu toga što rade u reprezentaciji, a u pitanju su Ginzburgov asistent, kondicioni trener i fizioterapeut. Svi oni su zbog vanrednog stanja u zemlji na listi za potencijalnu vojnu regrutaciju, a zbog rata uvedena bila je na snazi i mera zabrane izlaska iz zemlje. Kako u Ukrajini nema letova avionom, svi oni morali su da putuju kolima i prema njegovim rečima, vozili su se po 48 sati po smeru.

Kolega sa sajta Eurohoops Aris Barkas je razgovor sa Ginzburgom počeo tako što je kroz današnju situaciju Prometeja protnuo paralelu sa Partizanovom borbom u vreme raspada SFRJ i rata na teritoriji nekada zajedničke države, kada je kao domaćin Evroligu igrao u Fuenlabradi.

Prometej je izuzetno mlad klub, ali beleži konstantan, progresivan rast. Već prvoj sezoni izborio je prolaz u ukrajinsku Superligu posle skora 26-2 i pobeda nad Himikom u polufinalu, odnosno Rivneom u finalu bez izgubljenog meča. Naredne godine dogodio se prekid zbog pandemije virusa korona, da bi u takmičarskoj 2020/21 klub uspeo da pregazi konkurenciju i osvoji titulu državnog prvaka, iako je ligaški deo sezone završio sa skorom 27-13, što je bilo dovoljno za treću poziciju. Ekipa vođena Vitalijem Černijem eksplodirala je u doigravanju gde su nanizane recke protiv Himika (3-0), Dnjepra (3-1) i Zaporožja (3-0).

Sa titulom porasle su i ambicije klupskih čelnika, pa je tako i doneta odluka da dirigentsku palicu uzme Ronen Ginzburg. Iako bez tradicije, Prometej je od početka klub na stabilnim nogama, jakim budžetom, što je zasluga Volodimira Dubinskog i ljudi okupljenih oko njega. Ljudi iz sveta sporta i biznisa udružili su snage, što je brzo dalo rezultat. Prometej je kao šampion Ukrajine otišao u kvalifikacije za FIBA Ligu šampiona gde su na putu do grupne faze pobeđeni Levski, Opava i Parma na parketu dvorane u Sofiji. Po plasmanu u Top 16 fazu i samo dve utakmice Prometej je morao da odustane od daljeg takmičenja, mada je prikazanim igrama pokazao da bi bio ozbiljan konkurent možda čak i za Fajnal for.

Uprkos svemu što se dešava na frontu, uz suočavanje sa važnim administrativnim odlukama, Prometej je uspeo brzo da se stabilizuje. Ključ je u Ginzburgovom trenerskom radu, kao i tome što je klub uspeo da okupi praktično kompletnu prošlogodišnju ekipu i dodatno je nadogradi dovođenjem Đana Klavela, Kejleba Agade, Ondreja Balvina i Isufa Šenona. Balvin je došao do na Ginzburgov poziv, s obzirom da se odlično poznaju iz reprezentacije Češke. Klavel je već igrao protiv Prometeja u ukrajinskom prvenstvu dok je branio boje Budiveljnika, a jedini pravi novajlija zapravo je Agada koji je stigao posle konsultacija sa nekim igračima koje poznaje od ranije.

U celom procesu od svog dolaska, Izraelac sa češkim papirima je odlično upoznao svlačionicu i igračima uspeo da podeli adekvatne odluke čime je optimizovao njihov učinak na parketu. Zanimljivo je da je Ginzburg već na startu priprema uveo pravilo da igrači mogu da kažu kako im se ne trenira ako nisu koncentrisani na posao zbog dešavanja u Ukrajini, smatrajući da je bolje da pojedinac bude oslobođen aktivnosti nego da bude prisutan na treningu telom, ne i umom.

“Ideja je od početka bila da se zadrži prošlogodišnje jezgro iz više razloga. Pre svega, u ekipi je postojao osećaj da su ostala nedovršeni poslovi iz prethodne sezone koja je do momenta prekida bila odlična. Ekipa je iz tog razloga imala posebnu vezu. Klub je mogao da ubedi igrače da se vrate jer su znali šta mogu da dobiju od istog i ljudi u njemu. Koliko sam upućen, to je bio ključ za igrače poput Kenedija i Stivensa da se vrate. U suštini, Prometej je uspeo da vrati praktično sve ključne igrače iz prošle sezone, izuzev Dianđela Herisona koji je pretrpeo ozbiljnu povredu“.

Nije sve išlo tako glatko, ne samo iz psihološkog, već i košarkaškog aspekta. Primera radi, Balvin je bio izuzetno kritikovan zbog slabih igara tokom prvih nekoliko meseci sezone, ali se i to promenilo nabolje od kraja decembra i početka januara. Opet su Ginzburg i njegov stručni štab imali važnu ulogu u tom procesu jer su promenili neke taktičke stvari, pre svega defanzivne šeme kako bi “sakrili“ svog centra, posle čega je postao jedan od najvažnijih igrača u sastavu.

“Verujem da mnogo toga ide na račun trenera, stručnog štaba i odličnog 'tim bildinga'. Dobar deo dosadašnjeg uspeha je zasluga struke, ali ipak je u centru pažnje ekipa. Takođe, atmosfera unutar tima je posebna. Često se u svlačionici može čuti reč 'porodica', a s obzirom da je većina igrača već igrala za Prometej i da su se novi igrači dobro uklopili zaista se svi osećaju kao deo porodice. Ne samo na parketu, tako funkcionišu i kada nemaju obaveze“, prenosi nam utiske Prošuta.

Prometej je sezonu u Evrokupu počeo skorom 3-4, da bi potom vezao 11 pobeda uz nekoliko odličnih partija i predstave dominantne košarke, pa je plej-of dočekao na vrhu tabele Grupe A, ispred pomenutog Huventuda. Poslednji poraz u Evrokupu Prometej je doživeo na gostovanju Burgu i to posle produžetka (85:92). Počev sa narednom utakmicom u prvenstvu, kod kuće protiv ekipe Letonski univerzitet, usledio je impozantan niz u svim takmičenjima, čime je Prometej postao jedinstven slučaj među članovima Evroligine porodice.

Pa ipak, san ukrajinskog sastava mogao bi sada da se sruši kao kula od karata. Prvi znaci problema javili su se dan uoči susreta sa Venecijom na kraju grupne faze Evrokupa. Klub je saopštio da Di Džej Kenedi neće moći da igra protiv Venecije zbog povrede kolena. Ginzburg je čak pomenuo da bi sezona jednog od najboljih strelaca mogla da bude završena, što je nekoliko dana kasnije potvrdio Dubinski posle odrađenih specijalističkih pregleda. Da situacija postane još komplikovanija, protiv Venecije se povredio i Kejleb Agada! Nigerijac je već u drugoj četvrtini napustio parket i Ginzburg je u kratkom razgovoru za nosioca televizijskih prava rekao da je njegova sezona gotova, s tim da je na konferenciji za novinare posle utakmice otkrio da postoji nada u njegov povratak pre nego što se spusti zavesa. No, posle ultrazvuka ustanovljeno je da će njegov povratak na parket biti realan tek početkom ili sredinom maja! Koliko je Agada značajan za Prometej najbolje pokazuje statistika – prvi je strelac ekipe u Evrokupu sa 15,4 poena uz 32 odsto za tri, na šta beleži još 3,9 asistencija, 3,8 skokova i 2,2 ukradene lopte za indeks korisnosti 16,6.

Sve ovo dešava se uoči Fajnal fora LEL protiv Tartua koji se igra danas od 15 časova. U izostanku dvojice bitnih igrača Prometej je jedva slavio u dvomeču sa Vimsijem koji je slavio na svom terenu rezultatom 107:105 posle dva produžetka, da bi Ginzburgova ekipa dobila revanš sa tesnih 59:57, iako su gosti vodili i sa 48:41 u poslednjoj četvrtini, te jedva obezbedila prolaz na F4. Jasno, posle impresivne serije pobeda, Prometej je viđen kao prvi kandidat za titulu. Baš kao i u Evrokupu gde u utorak dočekuje Hamburg Tauerse na startu osmine finala uz prednost domaćeg terena do kojeg je zasluženo stigla. Sada je veliko pitanje može li do dva pehara i zapravo koliko ova ekipa može bez Agade i Kenedija.

Prometej i van terena ima priču koja ne ostavlja nikoga ravnodušnim. Dubinski i njegovi najbliži saradnici kao članovi visokog društva u svetu ukrajinskog biznisa svakodnevno podržavaju ukrajinsku vojsku u pogledu dopremanja hrane, uniformi i tehničkih stvari. Klub je takođe dao i 350.000 evra kako bi vojsci poklonio borbenog drona, a u akciji je navodno učestvovalo preko 400 ljudi.

“Osetili smo obavezu da ne samo pomognemo ukrajinskoj košarci pobedama, već i Ukrajini da pobedi u ratu. Zbog toga je Prometej reagovao kao porodica i ceo klub je uložio kako bi se pobedio neprijatelj države“, izjavio je GM Dmitro Palijčuk.

Ekipa se priključila inicijativi da se pomogne ukrajinskoj vojsci, često donira novac i koristi društvene mreže kako bi se pokrenule razne inicijative i akcije za pomoć ljudi ugroženih ratom. Klub je i dalje na stabilnim nogama, finansijski i rezultatski. Prometej je za kratko vreme uspeo da izgradi solidnu reputaciju koju sada može dalje da nadograđuje i tako privuče još kvalitetnije igrače u budućnosti. Završio sezonu sa peharom ili ne, Prometej je definitivno naterao košarkaške poklonike da se zainteresuju za ono što se dešava poslednjih meseci i da se o njemu priča...