Radonjić junior po ugledu na oca Dejana: Trofej za početak samostalne trenerske karijere

Naš narod voli da kaže da "iver ne pada daleko od klade", što je definitivno slučaj u slučaju Petra Radonjića. Sin Dejana Radonjića, najtrofejnijeg trenera u istoriji Crvene zvezde, koji je u dosadašnjoj karijeri osvojio čak 32 trofeja, krenuo je očevim stopama i sa samo 20 godina ušao u trenerske vode.

"Oduvek sam želeo da budem trener. I majka mi je bila košarkašica, čitava moja familija je u košarci, pa je negde bilo i prirodno da igra pod obručima bude i moj poziv", kaže Radonjić junior, trener kadeta Mege MIS.

I po tom parametru Petar se ugledao na oca Dejana, pa je u prve dve godine rada kao samostalan trener dva puta uzastopno šampion u kadetskoj ligi Srbije.

"U Megu sam došao 2017. godine i veoma sam zahvalan ljudima u klubu koji su mi dali šansu. Imao sam tu sreću da na samom početku budem pomoćnik Vladi Vukoičiću od koga sam mnogo naučio. Posle sam sarađivao sa Dragoljubom Avramovićem, koji mi je takođe nesebično prenosio znanje, da bi potom usledio poziv da 2021. godine preuzmem kadetsku selekciju. To me je zaista mnogo usrećilo".

Radonjić priznaje da mu je bilo potrebno malo vremena da se privikne na novu ulogu, ali je debitantsku sezonu kao samostalan trener obeležio titulom.

"Pet godina sam proveo u radu sa mlađim selekcijama kao pomoćnik. Mlad sam i dobro znam kako momci sa 16, 17 godina razmišljaju, pa mi je to na nekin način pomoglo kako da im priđem. Ta prva sezona je krenula dobro, opustio sam se i posle je sve bilo dosta lakše. Uspeli smo da u finalu te godine pobedimo Borac u Čačku, koji sjajno radi sa mlađim kategorijama, i ne mogu da vam opišem moju sreću nakon osvajanja tog pehara".

I ove godine kadeti Mege, pod Radonjićevim vođstvom, odigrali su sjajno završni turnir, koji se igrao u Beogradskoj areni. Posle velikog preokreta, u polufinalu su nadigrali Borac, da bi u finalu u fantastičnom ambijentu pred tri hiljade gledalaca savladali Partizan.

"Interesovanje publike koje je vladalo za ove utakmice je pokazatelj koliko imamo talenata. To što su se mečevi igrali u Areni je svakako bila velika čast i podstrek za sve te mlade igrače i njihov dalji rad".

Kada su želje za budućnost u pitanju, Radonjić kaže:

"Nadam se da će i sledeće sezone situacija biti ista i da ću nastaviti rad sa kadetskom selekcijom Mege. Želim da nastavim da učim, da se dalje usavršavam i trenerski razvijam i napredujem, a Mega kao klub je bez ikakve dileme najbolje mesto za to".

Sa ocem Dejanom, ističe da često priča o košarci.

"To je potpuno prirodno. Razgovaramo o svemu pa tako i košarci, to je naravno nezaobilazna tema. Gledamo utakmice zajedno i pomno slušam njegove savete. Bio sam u prilici da gledam mnogo njegovih treninga i sve to mi je dosta značilo u pogledu sakupljanja iskustva".

Pritisak zbog poznatog prezimena Radonjić, i veoma uspešnog oca, Petar kaže da ne oseća.

"Radim najbolje što mogu i na svakom treningu dajem sve od sebe, zato ne osećam pritisak. Tome u velikoj meri doprinosi i atmosfera u klubu u kom radim. Mega je najbolja sredina za sazrevanje ne samo mladih igrača već i trenera i to je dokazano mnogo puta. Tu ne mislim samo na vrhunske uslove već i način i sistem rada, koji se u praksi pokazao veoma uspešan".

Kao ključ uspeha rada sa mladim igračima Radonjić ističe:

"Potrebno je dati im slobodu u igri, priliku za kreativnost i ne treba ih sputavati. Mislim da im to mnogo pomaže. Kad im ukažeš poverenje, više veruju u sebe, ali i tebe kao trenera", zaključio je Radonjić.