Filip Marković: Moj brat Lazar skoro kao mini Mesi! Nisam verovao da će Bernardo Silva dostići ovaj nivo

Lep je život ko zna da ga živi. A Filip Marković uživa. Tačno je da nikad nije dostigao fudbalske visine kakve su mu se predviđale, ali hedonista u njemu je i dalje stanuje.

I ko će sad čeprkati po prošlosti, pitati (se) zbog čega nije debitovao za Partizan i(li) Benfiku, iako je bio pod ugovorom sa oba velikana, ko će razumeti gde je zastao i omogućio rođenom bratu Lazaru da ga u sportskom smislu daleko nadmaši.

Mada, na poslovnom, stari Marković je snalažljiv. Više ne šutira loptu, skinuo je kopačke, odložio dres, obukao odelo, uskočio u cipele i kao mladi poslovni čovek spreman je da investira. I to u najbrže rastući sport današnjice – padel.

U Beogradu od pre nekoliko godina postoji klub „Padel Bros“ u vlasništu braće Marković. Lazar je i dalje aktivan, igra u Banijasu iz Ujedinjenih Arpaskih Emirata, a Filip vodi poslove u Beogradu.

„Posle pandemije Covid-19, pokidao sam ligament kolena i nikada se nisam potpuno oporavio. Proveo sam šest meseci bez obaveza, odlazio samo na terapije i moje mentalno zdravlje očigledno nije bilo dobro, međutim. Shvatio sam da moram da se promenim i padel je počeo da se razvija u Srbiji. Krenuo sam da igram sa prijateljima, sa bratom i sa njegovim tadašnjim saigračima u Partizanu. Osećao sam se dobro, počeo sam da uživam i igrao sam dosta često. Mogu da kažem da me je padel preporodio posle povrede kolena, promenio mi je život na pozitivan način“, istakao je Filip Marković na stranicama portala Zerozero.

Lazar Marković: Zvezdi želim sreću, ali gledaću utakmicu samo zbog Benfike

U pitanju je portugalski mediji koji je čitaocima želeo da predočli šta se sad dešava u životima Markovića, koji su zajedno iz Partizana leta 2013. stigli u Lisabon. O tome nešto kasnije. Za početak, još malo o padelu.

„Kada je Lazar bio u Partizanu, mnogo smo novca trošili na druge padel klubove. Došlo je vreme kada smo okupili porodicu i rekli: „Zašto ne otvorimo svoj lokal? Jedan od najvećih u Evropi“. Roditelji su podržali ideju i na kraju smo uradili nešto fantastično. Često viđam turnire u padelu u raznim gradovima, ali nijedan od njih nema ono što mi nudimo“.

Braća Marković (MN Press)

U pitanju su četiri terena pod krovom i tri na otvorenom, Filip kaže da posao ide dobro. Baš kao što je njegovom rođenom bratu išlo i u Partizanu i na stadionu Luž, a mlađi ga pratio. Najpre kad su iz Čačka stizali u „Zemunelu“ – to je bio period kad je Filip važio za talentovanijeg igrača – onda i iz Beograda u Lisabon.

„Lazar se dosta istakao u Partizanu i Benfikin skaut je odlučio da ga klub dovede. Na kraju sam otišao sa njim da igram u B timu, što je takođe bilo sjajno iskustvo. Benfika je najveći klub u Portugalu i jedan od najvećih u Evropi. Štaviše, najbolju sezonu u karijeri Lazar je odigrao u Benfiki. Živeli smo zajedno, sa nama su bili i roditelji... U Benfiki nam je sve dobro išlo. Naši roditelji su rešili da svoje živote u Srbiji stave na neko vreme u potpuno drugi plan i pošli su sa nama. Bila je to idealna strategija“.

I stvarno, u jednom trenutku pod ugovorom sa Orlovima, osim Markovića, bili su Filip Đuričić, Miralem Sulejmani, Nemanja i Uroš Matić, Stefan Mitrović i Ljubomir Fejsa.

„Moj brat nije dobro počeo, ali je posle gola koji protiv Sportinga krenuo da igra baš kvalitetno. Skoro kao mini Mesi. Ludo je koliko je dobro igrao u tih šest meseci, pa otišao u Liverpul. U tom periodu igrao je kao nikada ranije i kao nikada posle. Naravno da bi bilo bolje da je ostao još godinu dana u Benfiki, ali kada dođe ponuda kluba kao što je Liverpul...“

Nekad je Benfika vrvela od Srba (Mozzart sport)

Lazar se tako obreo na Enfildu, a Filip prešao u Marjorku. Tako se završila njegova misija u Benfikiu, gde je povremeno trenirao sa Janom Oblakom, Žoao Kanselom, Viktorom Lindelefom...

„Najviše me je iznenadio napredak Bernarda Silve. Očigledno je najbolji igrač sa kojim sam igrao u B timu Benfike. Uvek je Silva bio poseban, ali nisam verovao da će dostići nivo na kome je sad. Redovni je u ekipi jednog od najskupljih timova u istoriji fudbala (Mančester Sitija, op. au). Sada, kada vidim ovakve igrače na TV-u, govorim deci da sam igrao sa njima. Takođe ponekad listam albume sa sličicama i pokazujem im igrače sa kojima sam igrao, ha-ha-ha“.

Za kraj, koja i o treneru tog doba, koji opet sarađuje sa Srbima, samo na drugom kontinentu, Žoržu Žezusu, aktulenom strategu saudijskog Al Hilala (Aleksandar Mitrović, Sergej Milinković Savić).

„Odličan je! Bio je lud, ali je igračima preneo veoma pozitivnu poruku. Zna mnogo o fudbalu i mnogo pomaže u razvoju mladih igrača. Bilo je sjajno iskustvo raditi sa njim, on je jedan u 1.000.000. Može da bude nežan prema igračima, ali u isto vreme i agresivan“, rekao je Filip Marković.

Ima 32 godine i uživa. Svaka čast.