Raspričao se Megin jednorog: Sanjam da budem Jokić, ljudi me pitaju da li jedem lenjire

Kažu da Italija tako talentovanog košarkaša na poziciji pet nije imala od Andree Barnjanija. S tim što za razliku od Luiđija Suiga, Andrea je bio poznat po tome što kampuje van linije za tri poena. Međutim, za razliku od nekadašnjeg prvog pika na draftu, Luiđi nema toliko mekanu ruku, ali ima nešto što se ne uči – razumevanje igre.

Kako u Armani Milanu nikako nije mogao da se izbori za minute, uputio se za ABA ligu, pokupila ga je Mega i o momku visokom 221 centimetar se već ogovori kao o budućem NBA igraču. Sezonu u ABA ligi završio je prosekom od 8,1 poena uz 5,3 skoka.

O tome koliko pažnju je privukao, govori i činjenica da ga je Gazzeta dello sport pozvala na intervju. U njemu se Megin jednorog raspričao o svemu. Na početku, otkud visina od 221 centimetar.
“Tata je visok dva metra, košarku je počeo da igra veoma kasno, sa 17 godina. Mama je bila visoka isto dva metra, umrla je kad sam imao 11 godina. Kad sam imao sedam savetovala me je da prekinem da treniram košarku. Imao sam problem sa stopalima, plašila se da ću doživeti tešku povredu”, rekao je Suigo.

Kaže da se ljudi i danas šale sa njim zbog visine koju poseduje, dok ga u igri insipiriše nekoliko igrača.
“Najbolju šalu mi je uputio dečak koji me je zaustavio napolju. Sećam se, rekao mi je “Šta jedeš za doručak pa si toliki? Hleb i lenjire. Kao dete sam mnogo voleo Džejmsa Hardena, pokušavao sam da uradim onaj njegov “stapback”, izluđivalo me je svaki put kad vidim kako ga on izvodi. Kad sam imao 14, želeo sam da budem kao Janis, ali sa boljim šutem, posle sam gledao Vembanjamu, ali sam vremenom najviše počeo da obraćam pažnju na Nikolu Jokića. Sanjam da budem kao on”.

Veli Luiđi da mu je Mega bila najbolja opcija posle završetka omaldinskog staža. U Armaniju je imao prilike da igra domaću ligu, ali kod trenera kao što je Etore Mesina (ne daje šansu mladim igračima) i u sistemu gde igraju mnogo plaćeniji košarkaši, morao je da potraži sreću na drugom mestu.
“Mega je bila moj izbor baš zbog toga što je Jokić igrao tamo. I ne samo on. Pogledajte koliko je njihovih igrača otišlo u NBA – Goga Bitadze, Nikola Jović, Ivica Zubac…Druge opcije su bile da ostanem u Palakanestru. Hteo sam da izađem iz zone komfora. Mislio sam da ćemi odlazak u zemlju čiji jezik ne govorim pomoći da rastem kao osoba. U Megi sam dobio prostor za grešku koji nigde druge ne bih imao, a na sve to, gledaju te ljudi iz NBA".

Tako nešto nisi mogao da dobiješ u Italiji, kao da se više veruje strancima.
“Vidim da ide u boljem smeru. Vidim timove koji pokušavaju da dovedu mlade igrače, poput Trenta. Mislim da će u budućnosti biti još više timova koji će pokušavati isto. Međutim, ako igrate dva minuta po utakmici, ne možete se naviknuti na tela I brzinu u seniorskoj košarci. To sam osetio u ABA ligi. Prvih nekoliko utakmica mi je pomoglo da se naviknem na situaciju gde me napadaju drugačiji bekovi nego što sam navikao na utakmicama U19 timova".

Poziv za reprezentaciju je već došao, sledećo korak se zna – Amerika.
“Želim da završim sezonu na najbolji mogući način i da ostanem na dobroj poziciji pred draft. NBA je želja na duže staze”, rekao je Suigo.