Sa Zoranom Savićem naširoko o košarci: Evropa ne može da izdrži još jednu ligu, stigli smo do granice

Zoran Savić evropsku košarku poznaje iz gotovo svih mogućih uglova. Tokom karijere bio je vrhunski igrač, radio je kao menadžer i obavljao odgovorne funkcije u velikim evropskim klubovima. Kao bivši direktor Partizana, neposredno je učestvovao i u stvaranju jednog od najambicioznijih projekata u regionalnoj košarci.

U trenutku kada se u evropsku košarku ulaže više novca nego ikada, kada novi vlasnici podižu budžete, a dolazak NBA Evrope postaje sve ozbiljnija tema, pitanje održivosti čitavog sistema postaje neizbežno. Savić smatra da novac koji danas ulazi u klubove ne predstavlja nužno zdrav rast, posebno zato što evropska košarka još nema dovoljno snažne prihode od televizijskih prava.

U prvom delu velikog intervjua za Mozzart Sport govorio je o mogućem finansijskom balonu, odnosu NBA Evrope i Evrolige, televizijskim pravima, ograničenju plata, infrastrukturi, navijačima i sve manjem broju kvalitetnih igrača dostupnih evropskim klubovima.

DA LI EVROPSKA KOŠARKA ULAZI U FINANSIJSKI BALON?

Kao neko ko je iza sebe prošao iskustvo igrača, menadžera, operativca u velikim klubovima, da li vam ovo što se trenutno dešava u evropskoj košarci deluje kao nešto prirodno ili je možda naznaka nekog finansijskog balona koji je počeo da se naduvava u poslednje vreme?

“Dosta je čudno. Bio je neki period zatišja, a sada, sa najavom ulaska NBA Evrope, odnosno dolaska NBA u Evropu, mislim da je sve eksplodiralo na sve moguće strane. Koliko je to sve održivo, to je drugo pitanje. Taj ekosistem, koji u Evropi funkcioniše poslednjih trideset i nešto godina, takav je da je, po mom mišljenju, košarka najlošije prodavan sport od svih sportova. Recimo, krajem osamdesetih i početkom devedesetih u Italiji su televizijska prava bila neverovatno velika. Dobijalo se nekih deset milijardi lira godišnje, što je bila neverovatna cifra. To je, po sadašnjim parama, oko pet miliona evra. A, na primer, tokom moje poslednje igračke godine za čitavu ligu je bilo sto hiljada evra da se podeli. Dakle, razlika je neverovatna”, počinje Savić intervju za Mozzart Sport i nastavlja:
“Ušlo je mnogo klubova koji imaju novca. Mislim da nikada više para nije bilo u Evropi. Posle krizne situacije koju je doneo kovid, tržište se neverovatno brzo oporavilo. Sa ulaskom NBA Evrope, oni očigledno znaju nešto što mi u Evropi ne znamo. Jer, po mom razmišljanju, ako hoće da to funkcioniše, moraju da donesu novac spolja. Posebno kroz televizijska prava”.

Koliko su televizijska prava važna za održivost jednog takvog projekta i da li evropsko tržište uopšte može da obezbedi neophodan novac?

“Televizijska prava su ključ svega. Apsolutno ključ svega. Poslednji potpisani ugovor NBA za televizijska prava bio je, mislim, negde oko 77 milijardi dolara. Mislim da je tri puta veći od prethodnog ugovora. Oni godišnje podele sedam milijardi evra. To je ključ svega. Izbaci iz NBA ta televizijska prava i oni bi ušli u ogroman problem. Međutim, dolaskom u Evropu, ako hoćeš da iskoristiš postojeća televizijska prava, ja ne vidim kako je to moguće. Ako televizije misle da su već na granici onoga što mogu da plate, šta to znači? To znači da bi, da bi bila konkurentna, ista televizija koja danas plaća pet miliona morala da plaća 50, 70 ili 100 miliona da bi prenosila košarku”.

BEZ DOGOVORA NBA EVROPE I EVROLIGE NASTAJE PROBLEM

Šta bi se dogodilo ukoliko NBA Evropa počne bez dogovora sa Evroligom?

“To je najveći problem. Mislim da oni mnogo razmišljaju i o azijskom tržištu, odnosno o tome da dovedu neke sponzore iz Azije. Ali mislim da je to opšti haos. Ako dogodine uđu bez dogovora sa Evroligom, mislim da će to biti ogroman problem, jer će se samo podići cene igrača i ništa drugo. Opet, stvarno ne znam odakle će se uzeti kvalitetni igrači koje treba dovesti. Mislim da je i to jedan od problema za NBA i za ulagače koji žele da ulažu u NBA Evropu. Mislim da oni apsolutno žele da uđu tako da imaju mogućnost da dođu i najbolji igrači iz NBA. Cifre koje se sada spominju, bez obzira na to da li su tačne ili nisu, idu od 500.000.000 za otvaranje franšize do milijardu i 200 miliona. To mi deluje kao prilično neverovatna cifra. Ali, opet, znajući iskustvo koje NBA ima, to je najbolje organizovana organizacija i verovatno imaju nešto spremno za slučaj dolaska u Evropu.

Po meni, najbolje i jedino rešenje u kojem bi obe strane dobile bio bi neki dogovor sa Evroligom. Jer, ako sada rasparčaš još neke ekipe koje Evroliga kontroliše, između Evrokupa i Evrolige, to je pedesetak ili šezdesetak timova. Ako isto to uradiš i sa NBA Evropom, to će biti katastrofa. Jednostavno, imaš proizvod koji je sportski odličan. Samo treba videti kako da ga prodaš. Sa onim što dobijaš od televizijskih prava, a to je po meni jedina mogućnost nekog napretka, ja ne vidim da sa postojećim televizijama u Evropi možeš to da napraviš. Mislim da su tu došli do granice”.

Koliko se evropska tržišta razlikuju kada je reč o prihodima od ulaznica i spremnosti navijača da plate košarkaški proizvod?

“Može se popraviti organizacija i sve ostalo, ali to je jedno haotično tržište. Recimo, kada je reč o plaćanju karata, u Italiji su ljudi naučeni da plate da gledaju vrhunski spektakl. U Bolonji su ljudi plaćali ogromne i neverovatne cifre za pretplatne karte, barem kada sam ja bio tamo. Ali na drugim mestima ljudi nisu spremni to da plate. U Parizu, ili na nekim drugim mestima, nikada nisi imao priliku da naplatiš te karte. To je bio san za te timove. U Grčkoj je, opet, bilo veoma teško naplatiti neke velike cifre. A onda imaš i pozitivnu promenu koju smo videli u Partizanu, gde ljudi nisu bili naviknuti na to. Na kraju, kada imaš dobar proizvod, ljudi ga kupuju. To su stvari zbog kojih je svako tržište apsolutno drugačije”.

PRIVATNI KAPITAL NIJE ISTO ŠTO I ZDRAV RAST

Da li je rast koji se zasniva na ulaganjima bogatih privatnih vlasnika dugoročno održiv?

“Taj napredak zbog kojeg su ušli privatnici treba posebno posmatrati. Privatnici su uvek ulazili sa ogromnom količinom novca, ali to nije zdrav rast. Nije zdrav rast ako zavisiš od toga da neko dođe i ove godine uloži 30 ili 50 miliona, a sledeće godine 70 miliona. To nije održivo na duži vremenski period. To je nezdrav rast. Moraš da imaš televizijska prava. Evroliga je prošle godine pokušala da uvede ograničenje plata, ali mislim da to mora da bude mnogo oštrije. Mislim da je za NBA, u svemu tome, jedini način da pređe neku granicu upravo taj: moraš da imaš čvrsto ograničenje plata”.

Zašto smatrate da je čvrsto ograničenje plata neophodno evropskoj košarci?

“To je nemoguće na drugi način. Ovako će svako podizati budžete, jer bogati predsednici koji imaju novca žele da naprave brz uspeh, što je normalno. To svakoga tera da ide preko svojih mogućnosti, pa dolaziš u situaciju da će neki timovi možda i nestati zato što to ne mogu da prate. Recimo, Monako je davao velike cifre. Ali ja mislim da je to nemoguće ispratiti u budućnosti. Ne mogu to da isprate Barselona i Real Madrid, a kamoli neki drugi timovi. Imaš predsednika Real Madrida, a imaš, na primer, i predsednika Valensije, koji bi to mogao da isprati bez problema i da podigne lestvicu iznad svih. Ali to jednostavno nije koncept kluba.

Oni su uložili u infrastrukturu. Ja mislim da je to jedna od najzdravijih priča u Evropi. Prvo su uložili u najbolji trening centar u Evropi, sa 13 terena, od kojih je devet zatvorenih. To zaista izgleda fantastično. To je jedan od primera kako klub treba da radi: prvo napravi infrastrukturu, pa onda ulaže u dvoranu koja košta više od 400.000.000 evra. Oni su spremni zato što imaju predsednika i vlasnika koji to može finansijski da podnese. Svi su oni u košarci već trideset i nešto godina, možda i više, čak četrdeset godina. Čitava porodica je u sportu”.

EVROPA NEMA INFRASTRUKTURU ZA AMERIČKI MODEL

Ima li Evropa odgovarajuću infrastrukturu i dovoljno jaka nova tržišta da prihvati projekat NBA Evrope?

“Mi nemamo ni infrastrukturu ni dvorane koje su spremne da isprate NBA Evropu. A ta neka nekošarkaška tržišta koja oni spominju, ne znam. Meni je, kada sve to gledam iz Evrope, veoma teško da ispratim takvu ideju.

Imamo taj mentalitet da, na primer, otvoriš ekipu u Mančesteru, koji u krugu od 60 kilometara ima neke od najčuvenijih i najboljih fudbalskih timova u Evropi i svetu: Mančester Siti, Mančester junajted, Liverpul i Everton. Sve je to u krugu od 60 kilometara. I sada treba da tu staviš još jednu košarkašku ekipu koja nema tradiciju. Meni je to prilično čudno, osim ako u sve to nisu uključeni neki fudbalski klubovi koji mogu da podnesu ogromne gubitke. Jer, prema pričama koje čujemo, sve je to još prilično u magli. Niko nije izašao i rekao: ‘Mi ćemo se finansirati ovako, finansiraćemo se onako i moramo da napravimo to.’ Čak su rekli da će tokom prvih godina ljudi koji su ušli u investiciju gubiti novac.

Ali bez postojećih klubova ja to vidim veoma, veoma teško. Mislim na postojeće klubove koji igraju Evroligu. Voleo bih baš da vidim ko će doći u Madrid da gleda košarku ako ne igra Real Madrid. Mislim da je to nemoguće. Imaš neke klubove i neke gradove, ali mislim da je veoma teško postići takvu bazu. Sve ukazuje na to da mora da postoji neki dogovor. Ali sada, da li će FIBA, da li će Evroliga, to je drugo pitanje. Jednostavno, Evroliga ima fenomenalan položaj kada je reč o ekipama i kvalitetu proizvoda. Mislim da će biti veoma teško napraviti proizvod koji je kvalitetniji od onoga što Evroliga već ima”.

SVE MANJE KVALITETNIH IGRAČA DOSTUPNO JE EVROPSKIM KLUBOVIMA

Da li postoji dovoljno kvalitetnih igrača za još jedno veliko evropsko takmičenje?

“Pa, ako sve te igrače iz G lige prebaciš u NBA Evropu, opet je to daleko. Teško je da možeš da ih povlačiš nazad. Ako ti igrači igraju u G ligi, posebno oni koji imaju dvosmerni ugovor, znači tri i po po ekipi, i ako oni igraju u timovima po Evropi, pitanje je kako možeš da ih vratiš. Ne znam da li bi navijači Real Madrida, Barselone ili Panatinaikosa bili spremni da igraju u NBA Evropi i da im povuku igrača koji igra u NBA Evropi, pa ga pošalju u NBA na deset dana. To su sve veoma, veoma teška pitanja.

Opet se postavlja pitanje koliko je igrača iz G lige došlo u Evropu u poslednje dve ili tri godine. Vrlo malo. Broj igrača koji dolaze u Evropu u neverovatnom je padu, zato što u NBA ima 30 timova, a svaki tim može da ima tri igrača na dvosmernom ugovoru. Znači, mogu da ih povuku kada hoće iz G lige u NBA. Čak imaju i obavezu, ne znam za koliko utakmica, da ih povuku. To znači da tih 90 igrača možeš da zaboraviš, nema šanse da dođu. A to su nekada bili igrači koji su igrali u G ligi. Uz to, postoji mogućnost da se u sledeće dve ili tri godine NBA liga proširi za još dva tima, na Sijetl i Las Vegas.

To je, dakle, 15 igrača po svakoj ekipi, plus tri na dvosmernim ugovorima. To je još 36 igrača na sve ono što je već nestalo sa tržišta. Tako da je poslednjih godina bukvalno nestalo tržište od skoro 150 do 200 igrača koji ti više neće doći u Evropu. Ti igrači bi nekada došli. Jednostavno, čak i od tih igrača koji igraju po Evropi, koliko ih se vrati u NBA posle godinu dana? Mi smo imali iskustva sa tim u Partizanu, vraćali su se posle godinu dana u NBA. Sa sistemom koji žele da naprave, sa 16 timova, mislim da će najviše profitirati igrači. I oni prosečni, i oni nižeg nivoa, i oni vrhunskog nivoa. Sve je to u redu. Međutim, mislim da evropsko tržište teško može da izdrži još jednu ligu”.

Koliko je najavljeni model NBA Evrope zapravo drugačiji od postojećeg sistema Evrolige?

“NBA Evropa je, zapravo, preuzela isti sistem koji je imala Evroliga. Imaćeš neke ekipe koje imaju garantovan status i neke koje ulaze i izlaze. To je veoma sličan sistem. Videli su da je u Evropi veoma teško zatvoriti ligu bez ulazaka i izlazaka, kao što je NBA. U Americi to nije teško, jer tamo imaš 30 timova. Mogao bi da ih napraviš i 60, jer imaju toliko novca. Međutim, problem je u tome što je u Evropi, od tih 20 ekipa koje su sada konkurentne, pitanje koliko će njih biti konkurentno za dve godine. Ne pričam o deset godina, nego o dve godine, ako NBA Evropa bude zatvorena liga.

Mi ovde imamo drugačiji mentalitet i to je drugačije tržište. U Americi ima mnogo više novca. I ono što stalno ponavljam: televizijska prava su ključ svega. Da Evropa ima televizijska prava vredna sedam milijardi godišnje, mogla bi da organizuje takmičenje kako hoće. Vidi se sada koliko se plaćaju karte, na primer u Njujorku. U Evropi je to nemoguće. Nemoguće je postaviti i deseti deo te cene, niko ti to ne bi platio. Tamo se sada plaća po 250.000 ili 300.000 za jednu kartu u prvom redu da bi se gledala utakmica. To je u Evropi, po mom mišljenju, nemoguće.

Ne znam, možda grešim. Možda oni to vide na neki drugi način, ali mislim da tu ima veoma mnogo nepoznanica. A opet, NBA je jedna od najboljih organizacija na svetu, posle američkog fudbala. Mislim da su oni malo preoptimistični u nekim stvarima, jer sam dosta razgovarao sa ljudima iz NBA i sa ulagačima”.

Zbog čega investitori ipak imaju više poverenja u NBA Evropu nego u postojeću Evroligu?
“Sada, u ovom trenutku, kada bi desetorici ljudi ponudio da ulože u NBA Evropu ili u Evroligu, svi bi izabrali NBA Evropu. A kada ih pitaš zbog čega, svi imaju samo jedan razlog: poverenje u NBA. Iza svega stoje ista liga, ista organizacija i isti sistem. To ljudima daje određenu sigurnost. Međutim, ono što NBA želi neće biti lako primeniti u Evropi ako ne dovedu sponzore spolja. A sigurno će to uraditi, jer postoji mnogo velikih kompanija koje žele da uz svoje ime imaju NBA”.

NAVIJAČI I TRADICIJA NE MOGU SE PRESLIKATI IZ AMERIKE

Može li američki poslovni model, koji podrazumeva veliku potrošnju navijača i celodnevni boravak u arenama, da funkcioniše u Evropi?

“Poslovni planovi koje oni prave... Na primer, očekuju da neko ko dođe na utakmicu američkog fudbala, pored karte koju je platio 100 dolara, troši i na hranu, piće i sve dodatne sadržaje. To je u Evropi nemoguće. Po meni je to u Evropi nemoguće, jer pre svega nemaš strukturu takvih objekata. Mentalitet ljudi nije takav da dođu i ostanu pet sati na utakmici. U Italiji je, recimo, veoma teško zamisliti da ćeš napraviti pet restorana i da će svi sedeti i jesti pre i posle utakmice. Po meni, za to nema šanse. Jednostavno, mentalitet je drugačiji. Razlikuje se od tržišta do tržišta. Negde ljudi dolaze pola sata pre utakmice, a negde 15 minuta pre početka, naročito kada je radni dan. Zato mislim da postoji mnogo stvari koje ne mogu da se primene u Evropi. Ovde moraš da poštuješ tradiciju.

Ne možeš u jednom velikom gradu, recimo u Atini, da napraviš potpuno novu ekipu i očekuješ da ona odmah funkcioniše u NBA sistemu. Mislim da je to nemoguće ako nisi povezan sa Olimpijakosom ili Panatinaikosom. Možda AEK ima svoje navijače, ali mislim da neka nova ekipa nikada neće moći da se podigne na nivo na kojem bi bila konkurentna i gledana, što je najbitnije. Mislim da su ovde najvažniji navijači, a to ljudi često zaboravljaju. Navijači će odlučiti šta će prihvatiti: jednu mogućnost, drugu ili neku hibridnu varijantu. Zaista sumnjam da navijači mogu da prihvate NBA Evropu bez Panatinaikosa, Olimpijakosa, Real Madrida i Barselone. Mislim da će to veoma teško ići, jer je ovde sve zasnovano na tradiciji. Od malih nogu navijaš za jednu ekipu i ne menjaš je celog života. Ljudima će biti teško da se priviknu na američki način razmišljanja ako se ne napravi neki hibridni model koji će zadovoljiti obe strane: tradiciju, novac, navijače i sve ostalo. Mislim da je to u ovom trenutku veoma teško. Ali hajde da im damo šansu i da vidimo da li postoji mogućnost da se to desi”.

Da li je evropska košarka došla do granice kada je reč o broju utakmica koje igrači mogu da izdrže?
“Mislim da je budućnost lige ovako napravljena zbog novca, ali i da bi se smanjio broj utakmica koje ekipe igraju. Tendencija u Evroligi je takva da se broj utakmica povećava. Došlo se do neke granice. Barselona i Real Madrid, ako odigraju sve utakmice koje mogu da odigraju, zajedno sa Fajnal forom, dođu do nekih 99 ili 100 utakmica u takmičarskoj godini. To je nemoguće izdržati sa igračkim kadrom od 15 ljudi tokom sezone. Svaka ekipa u svakom trenutku sezone u proseku ima više od tri povređena igrača. To je veoma zabrinjavajuće”.

JEDNA LIGA ILI DVE PARALELNE KOŠARKAŠKE EVROPE

Ako iz ovog trenutka pogledate narednih pet godina, s obzirom na sve veći broj klubova i celokupno stanje u evropskoj košarci, kako vidite njenu budućnost? Da li ćemo dobiti jednu ujedinjenu ligu Evrolige, FIBA i NBA, ili dodatnu podelu dolaskom NBA Evrope kao posebnog takmičenja?

“Po meni, jedino rešenje koje bi bilo korisno za sve jeste da se napravi jedna liga u kojoj bi svi bili zajedno, kao i jedno telo koje bi rukovodilo celim sistemom. Nisam siguran da će se to desiti. Nisam siguran ni da će ovih 13 klubova Evrolige tako lako prepustiti mogućnost odlučivanja i uticaja na sistem takmičenja. Ali daj Bože da se to desi”.

Šta bi se dogodilo ako Evroliga i NBA Evropa ipak budu dve paralelne lige?
“Ako dođe do podele, biće opšti haos. Ako budeš imao dve paralelne lige, Evroligu i NBA Evropu, mislim da će to biti veoma komplikovano”.

Da li bi NBA Evropa morala da uvede čvrsto ograničenje plata?
“NBA Evropa, ako dođe, sigurno će imati ograničenje plata. To moraju da uvedu, jer je njihov sistem tako napravljen. Oni su sve izgradili na ograničenju plata. Zamislite samo da u NBA ligi ne postoji ograničenje plata. Koliko bi u ovom trenutku zarađivali Lebron Džejms ili Nikola Jokić? Tražili bi 150 miliona, sigurno. Ti isti predsednici koji su kupovali klubove pre 30 ili 40 godina tada su to radili iz hobija. Sada je NBA biznis. NBA liga je od devedesetih godina napravila biznis od toga”.

Šta bi se dogodilo sa evropskim tržištem igrača ako Evroliga ne uvede slično ograničenje?
“Ako ne bude ograničenja plata, to će biti najbolje za igrače, ali će se plaćati takve cifre da će nastati haos. To posebno važi ako u Evroligi ne bude postojalo ograničenje plata. Mislim da to nikome neće biti dobro. U Evropi mnogo timova želi da pobedi, jer je mentalitet potpuno drugačiji. Ovde Evroliga počne sa 20 ekipa, a njih 17 promeni trenera ako ne osvoji takmičenje. U NBA ligi je drugačije. Oni imaju drugačiji sistem, izbor igrača i sve ostalo. Tamo je teško da za godinu dana napraviš ekipu koja odmah napada titulu, koliko god novca imao”.

Kako NBA sistem kažnjava klubove koji prelaze dozvoljenu granicu, a nagrađuje one koji posluju u njenim okvirima?
“To se pokazalo i na primeru timova poput San Antonija, koji nikada nisu išli preko ograničenja plata, a još zarađuju od toga što neki drugi prelaze granicu. Kada Njujork ili Golden Stejt plaćaju nenormalne iznose preko dozvoljene granice, oni koji su ostali ispod ograničenja plata dobijaju novac od toga”.

Postoji li i najmanji iznos koji svaki NBA klub mora da potroši na igrače?
“To je fenomenalan sistem. Ne možeš da kažeš: ‘Ove godine imam mlad tim, pa neću da potrošim minimalni iznos za plate, koji je, na primer, 90 miliona. Potrošiću 30 miliona.’ Ne može ni to. I taj minimum moraš da potrošiš. Ako ga ne potrošiš na igrače, novac koji nisi potrošio deli se među igračima koji su u timu. Dešavalo se, na primer, da je Oklahoma morala da podeli 19 ili 20 miliona zato što taj novac nije potrošila na ekipu. Morali su da ga podele svim igračima koji su igrali tokom sezone”.

Na koji način su i ugovori igrača povezani sa ekonomskim rezultatima cele NBA lige?
“To je neverovatno, ali je sistem fenomenalan i tera te da stalno funkcionišeš na određeni način. Čak ni igrači nemaju uvek potpuno garantovane ugovore. Neki igrači ostave deset odsto zarade sa strane, pa ako NBA liga ispuni određene ekonomske ciljeve, dobiju tih deset odsto. Zbog toga se godinama razgovaralo o ograničenju plata i sa Udruženjem igrača. Tu postoji mnogo različitih interesa. Ali bez ograničenja plata bilo bi strašno koliko bi se igrači plaćali. To jednostavno mora da postoji”.

EVROPSKI ZAKONI KAO NAJVEĆA PREPREKA

Može li takav sistem uopšte da se prenese u Evropu, s obzirom na različite zakone i poreske sisteme?
“Nije dobro ako toga nema. Ali oni imaju jednu važnu stvar: jednu državu i jedinstvene zakone. U Evropi je mnogo komplikovanije. Moraš da gledaš neto i bruto iznose, koliko se plaća porez, pa u nekim zemljama dve godine plaćaš umanjen porez, a posle se porez ponovo povećava. To je haos koji je veoma teško urediti”.

Koliko različiti zakoni otežavaju i stvaranje jedinstvenog ugovora za igrače u evropskoj košarci?
“Mislim da je čak i Evroligi trebalo deset godina da napravi neki standardni ugovor za igrače, kako bi bili ispoštovani zakoni različitih država. A taj ugovor je sve, samo nije potpuno standardan. U NBA ligi ne možeš da promeniš nijedan zarez u standardnom ugovoru. Tačno se zna šta su obaveze igrača i kluba. Ne možeš da potpišeš neki drugačiji ugovor. U Evropi je drugačije. Svaka zemlja je posebna kada je reč o plaćanju poreza. Negde klub plaća porez, a negde klub ne može da ga plaća umesto igrača. To je haos. Mislim da su to možda i najteže stvari za organizaciju, jer neto iznos u jednoj državi nije isti kao neto iznos u drugoj državi”.

Da li upravo zbog svih tih razlika još ne možemo jasno da procenimo kako će izgledati dolazak NBA u Evropu?
“Zbog toga govorim o mogućnostima i problemima sa kojima će se NBA susresti kada dođe u Evropu. Mislim da još postoji mnogo upitnika, jer nisu izašli sa konačnim stavom o tome kako će sve izgledati. Zato za sada svi možemo samo da nagađamo”, završava Savić prvi deo velikog intervju za Mozzart Sport.

*** Nastavak razgovora sa Zoranom Savićem u kojem se dotakao stanja u grčkoj košarci, aktiviranja grada Rima, italijanske košarke, regiona nekadašnje Jugoslavije, večitih, Dubaija i ostalih tema moći ćete da čitate kasnije tokom dana ***