Sad mirno kažem, lagati neću, onoga dana i vreme je stalo: Od ivice gašenja do Cibonine evropske noći za pamćenje

Stih Novih fosila možda nikada nije zvučao prikladnije za jednu košarkašku noć u Zagrebu. Jer vreme je, na neki način, za Cibonu zaista stalo kada je prošle godine najavljena mogućnost gašenja dvostrukog šampiona Evrope. Od 2016. je još ovaj evropski velikan prolazio kroz sezonu za sezonom neizvesnosti, dugova, blokada, borbe za goli opstanak i pitanja koje je nekada izgledalo nezamislivo: hoće li klub koji je Evropi dao Dražena Petrovića i osvajao njen košarkaški vrh uopšte dočekati sledeću godinu?

A onda je došla ova oktobarska noć. Cibona se posle deset godina vratila na ozbiljnu evropsku scenu i uradila to onako kako su nekada radile velike generacije pod tornjem, pobedom koja se neće pamtiti samo po rezultatu. Galatasaraj je u prvom kolu FIBA Lige šampiona ispraćen iz Draženovog doma 96:76, dvadeset razlike protiv ozbiljnog evropskog rivala. Ali tih 20 poena razlike možda su najmanje važan broj ove večeri. Mnogo važnije bilo je to što je Cibona ponovo bila tu.

Poslednji put Zagrepčani su na ovom nivou evropske košarke igrali još 2016. godine, upravo u FIBA Ligi šampiona. U međuvremenu je klub izlazio u FIBA Evropa kup, ali je to ipak bilo daleko od pozornice koja pripada imenu i istoriji Cibone. Dvostruki prvak Evrope, dvostruki osvajač Kupa pobednika kupova. Jedan od najvećih klubova koje je košarka na prostoru bivše Jugoslavije ikada imala i, uz Split, jedan od dva višestruka šampiona Evrope. Zbog toga povratak u Ligu šampiona sam po sebi nosi težinu.

Tvoj tim povede 16 razlike - tip ti je odmah dobitan

A kada se zna gde je Cibona bila samo nekoliko meseci ranije, onda pobeda nad Galatasarajem dobija gotovo simboličan karakter. Klub je godinama bio na ivici finansijskog ambisa. Milionski dugovi, blokirani računi i stalna opasnost od stečaja pretvorili su priču o jednom velikanu u hroniku preživljavanja. Prelomni trenutak stigao je kada je završen proces privatizacije i preoblikovanja u sportsko akcionarsko društvo.

U klub je ušao Viktor Dodig, kanadski biznismen i bankar srpsko-hrvatskih korena, koji je sa 1.725.000 evra postao većinski vlasnik sa gotovo 70 odsto akcija, dok je veliki deo starih dugovanja rešen pretvaranjem potraživanja poverilaca u vlasničke udele. Oko 4.300.000 evra dugova konvertovano je u kapital i rezerve novog društva. Cibona je tako administrativno i finansijski dobila novu priliku, ali svaki klub na kraju mora da oživi na parketu.

A Cibona je svoju novu eru otvorila kao da je želela da podseti Evropu ko je. Galatasaraj je praktično zatrpan trojkama. Domaći su pogodili čak 14 od 23 šuta iza linije 6,75, što daje neverovatnih 61 odsto uspešnosti. Kada ekipa na ovom nivou šutira tako, protivnik veoma brzo ostaje bez odgovora. Čovek večeri bio je Malik Betl. ubacio je 32 poena, a sa distance je bio gotovo nepogrešiv, šest pogođenih trojki iz sedam pokušaja.

MOZZART RELAX: Tiket ti odmah postaje dobitan!

Betl je postao lice Ciboninog povratka u Evropu. Svaki pogodak doskorašnjeg igrača Trenta kao da je dizao još jedan sloj prašine sa uspomena na velika evropska vremena ovog kluba. Ali nije bio sam. Roko Badžim dodao je 19 poena, Lovro Mazalin 18, a Kamaka Hepa 12. Cibona je tako imala četiri dvocifrena igrača, uz napadačku širinu koju Galatasaraj nije uspeo da isprati.

Sa druge strane, gosti nisu uspeli da pronađu lidera koji bi preokrenuo tok utakmice. Alen Smailagić i Aleksej Nikolić završili su sa po 13 poena, Bugrahan Tundžer dodao je 11, Čimezi Metu deset, dok je Nikola Ivanović ostao na sedam. Posebno je značajno što je Cibona praktično izbacila iz utakmice jednog od najopasnijih igrača Galatasaraja, Dajšona Pjera, koji je meč završio sa svega šest poena.

Naravno, jedna utakmica neće izbrisati deset godina problema. Neće 96:76 rešiti sve ono što je Cibonu dovelo na ivicu nestanka, niti će jedna velika pobeda automatski vratiti klub u društvo evropskih velikana kojem je nekada pripadao, ali svaki povratak mora negde da počne. Za Cibonu je počeo baš ovde, u Zagrebu, u Draženovom domu, protiv velikog rivala. I sa osećajem da se ispod tornja ponovo dogodilo nešto evropsko. A, posle svega kroz šta je ovaj klub prošao, možda je upravo to najveća pobeda.