Savanović: Bio sam uporan kao gov*o koje ne možeš da potopiš jer uvek ispliva na površinu

Tokom decenija, Srbija je proizvela veliki broj kvalitetnih igrača, majstora košarke. Međutim, malo ko može da parira Dušku Savanoviću kada je u pitanju stil igre. Jedan od najjedinstvenijih košarkaša koji je bez dominante fizičke snage i atletskih sposobnosti dogurao do reprezentativnog dresa, a u podkasu "Jao Mile" pričao je o prvim košarkaškim koracima.

Sve je počelo na Novom Beogradu...

"Generacija sam ljudi koja je imala sreće da pamti ona druga vremena. Poklopilo se da sam rastao na Novom Beogradu, živeli smo na ulicama, nisam bio različit od drugih i normalno je da sam najviše vremena provodio igrajući sport sa drugarima. Sam taj kraj na Novom Beogradu je koncipiran tako da je bilo mnogo košarkaških terena, naročito kod mene u 61. bloku. Počeo sam da igram basket na betonu, posle toga sam bio u jednom klubu, sećam se da su nam uhapsili trenera na sred treninga, došla patrola i privela ga... neverovatno. Sledeća dva treninga smo bili bez trenera pošto ga nisu pušta da izađe sa časova klavira i onda mi je bilo jasno da nemam šta da tražim u tom klubu" , rekao je harizmatični Savanović.

Sledi odlazak u FMP, ali nije sve išlo lako po mladog Duška.

"Slučajno tada čujem za novi klub koji se tek oformio, bio mi je blizu kuće. U pitanju je naravno FMP. Priključeo sam se klubu i tako je sve krenulo. Kod tadašnjeg trenera je bilo glavno kakav si bio đak, da li si bio vaspitan, nešto što je danas nezamislivo. To sam sticao u prvih godinu ili dve dana, disciplinu i pravila. Kada sam došao kod njega, znao sam samo levi dvokorak, desni nisam znao. Posle tri godine sam bio registrovan za prvi tim. Toliki je bio napredak".

Pavlović o doživljajima iz NBA: Iskompleksirani Ostertag je hteo da mu donosim novine, Kirilenko mi pomagao u Juti

Kao junior je bio priključen prvom timu, a znao je da trenira i po četiri puta dnevno.

"Previše je to treninga, apsolutno nepotrebno. To su još uvek bili repovi starih trenera. Mislilo se da je količina kvalitet, ali kvalitet je kvalitet, on se ne meri količinom. Međutim, trener je tada popunjavao posao, popunjavao neka mesta i tako je sve teklo. U prvom timu sam radio 15 minuta i onda gledao. To je veliki problem. Nisu imali obzira da mlad čovek isto treba da odmara, ima svoj život, socijalni, pa škola... kompleksno je to".

Usledio je zanimljiv period karijere u beton ligi.

"Rakovica Vorkersi se fuzionisao sam FMP Železnikom, bio je to klub koji je služio da razigrava neke igrače, igrali smo beton ligu koja je verovatno jača od sadašnje KLS. Posle toga sam 2002. godine bio kratko u Borcu iz Čačka, ali se nisam zadržao. Vratio sam se u Rakovicu, a onda ponovo idem u Borac gde sam se zadržao celu sezonu. Nije mi bilo jasno doduše zašto nije bilo mesta za mene prvi put, zapravo jasno mi je kada se pogledaju ti drugi momci, imaju preko dva metra, vretenasti, skaču, a onda vidiš mene debelog Savanovića, ali imao sam talenat. Nisam mogao da skočim, ali sam bio istrajniji, uporniji, kvalitet i upornost uvek isplivaju, kao govno, uvek ispliva na površinu, ne možeš nikako da ga potopiš".

Rašić, Kešelj, Teodosić i Savanović (© Star sport)

Dokazao je Savanović tih godina da je neprikosnoven na poziciji krilnog centra u dresu FMP Železnika.

"Davao sam Partizanu i Zvezdu po 30 poena kada sam zaigrao u FMP Železniku, ali mi je u sećanju ostala utakmica protiv Atlasa. Ekipa dala 60 poena ukupno, a ja sam dao 30. Suština priče je istrajnost i da nema odustajanja".

Kruna dotadašnje karijere je stigla 2006. godinu u Sarajevu kada je klub iz Železnika osvojio titulu u regionalnoj ligi.

"Ostala je ista generacija FMP Železnika nekoliko godina. Bili smo dobra ekipa. Igrao se turnir u Sarajevu, dobili smo Vojvodinu, Zvezdu i na kraju Partizan. BIlo je lepo. Sećam se dosta momenata sa tog finala protiv Partizana, ali najviše tajm-auta. Vodimo mi u samom finišu, Partizan ima loptu u poslednji napad. Tada je naš trener bio Vlada Vukoičić, početnik. Sećam se on se znoji, objašnjava, više ni ne zna šta da kaže i samo iz gomile izlazi Raša Radovanović i kaže: "Nema trojke"!. To je bila suština, na kraju odbranimo napad i postanemo šampioni".

Posle toga stigle su i prve ozbiljne pare.

"Jako čudan osećaj. Kada sam dobio prve velike pare ja sam ih istrošio na vraćanje dugova. Zajmio sam kod Bojana Popovića, Aleksandra Rašića, sve nešto sitno, ali se nakupilo. Morao sam sve to da vratim, ali se sećam te prve plate iz Rusije na primer, kad legne a ono 10 puta više nego što si do tada zaradio. Sećam se isto da sam sedam dana samo po restoranima jeo. Osećaj da mogu da odem u restoran i pojedem šta god želim. To najviše pamtim od prvog novca".

O nastavku karijere koja je Savanovića odvela u Rusiju, Španiju, Tursku, Nemačku i Italiju pogledajte u podkastu Mileta Ilića.