Savić: Večiti će teško ispratiti ove budžete; Rim može i sa tri tima, u Grčkoj će se rasparčati tržište

Može li Grčka liga ponovo da postane jedna od najjačih u Evropi?
“Mislim da su ulagači u Aris došli spolja, ne znam da li su Amerikanci ili nisu. Ali sigurno je da Grčka liga, koja je nekada bila najjača u Evropi, sada ponovo može da se podigne. Koliko sam čuo, i Iraklis ima novac, AEK takođe. Mogu da naprave veoma respektabilnu ligu, koja ponovo može da podigne nivo i da bude jedna od najboljih u Evropi”.

Da li će jačanje solunskih klubova ugroziti dugogodišnju dominaciju Olimpijakosa i Panatinaikosa?
“Naravno, to će otežati situaciju. To je tržište koje je dugo bilo podeljeno na Olimpijakos i Panatinaikos. Sada moraš to da rasparčaš. Ulazak Dubaija i Hapoela stravično je promenio celo tržište u odnosu na godinu dana ranije. A sada ulaze još dve potentne ekipe, koje u budućnosti mogu da igraju na visokom nivou”.

PAOK I ARIS KUCAJU NA VRATA VELIKIH TAKMIČENJA

Mogu li takvi klubovi da postanu deo Evrolige ili nekog drugog vrhunskog evropskog takmičenja?
“Kako sada takve timove da izostaviš iz nekog vrhunskog takmičenja, iz Evrolige ili nečeg sličnog, a da ne razmišljaš o njima? Imaju novac, imaju navijače iza sebe, što je veoma bitno. Nije to situacija u kojoj će doći 500 ljudi. To su klubovi koji oko sebe mogu da okupe desetak hiljada ljudi bez ikakvih problema. U suštini, zbog toga se igra košarka. Takve ekipe treba ispratiti i podržati u budućnosti, kako bi bile deo velikog takmičenja. Mislim da postoji ogromno interesovanje i za Evrokup, i za Evroligu, i za te timove, ali i za druge klubove”.

Kako bi, po vašem mišljenju, izgledalo idealno rešenje za budućnost evropske košarke?
“Lično mislim da bi idealno bilo kada bi se sve poklopilo, novi ulagači koji su spremni da daju novac, Evroliga koja ima kvalitet, Evrokup koji ima odličan kvalitet i neka američka organizacija. To bi bilo idealno. Da li će se to desiti ili neće, veliki je znak pitanja. Prema onome što su najavili, trebalo bi da krenu od sezone 2027/28. sa NBA Evropom. Mislim da nas očekuje zanimljiva godina i da ćemo videti šta će se dešavati sledeće sezone”.

RIM KAO NAJVEĆA NEISKORIŠĆENA KOŠARKAŠKA PRILIKA

Zašto je Rim postao tako važna tačka na novoj košarkaškoj mapi Evrope? Priča se o dva odvojena projekta koja bi trebalo da se organizuju u Rimu. Između ostalog, za jedan se pominjete vi zajedno sa Etoreom Mesinom, a sa druge strane Luka Dončić i ljudi koji su oko njega. Šta se tu zapravo dešava?
“Rim je najinteresantniji grad zato što je jedini veliki grad u Evropi koji nema ekipu. Jednostavno, normalno je da je najava dolaska NBA Evrope pokrenula sve to”.

Koliko je teško razviti košarkaški projekat u gradu koji je toliko okrenut fudbalu?
“U Rimu košarka nikada nije bila sport broj jedan. To je fudbalski grad. Mislim da 70 odsto ljudi navija za Romu, a ostatak za Lacio. To je grad koji živi za fudbal i uvek je bilo veoma teško da se košarka probije. Kada su igrali Evroligu, imali su problem sa navijačima. Dolazilo je po tri ili četiri hiljade ljudi u dvoranu. Druga stvar je infrastruktura. Dvorana je napravljena 1958. godine za Olimpijske igre koje su održane 1960. godine. Infrastruktura u Rimu je takva kakva jeste. Ali mislim da je reč o gradu u kojem ljudi, počev od gradonačelnika i onih koji tamo rade, imaju veliku ambiciju. Žele da dovedu vrhunski sport, da naprave vrhunske stvari, nove dvorane i sve ostalo”.

Može li Rim da podrži više od jednog ozbiljnog košarkaškog kluba?
“Zato i mislim da je NBA Evropa sve to pokrenula i da sada sve izgleda dosta zanimljivo. To je grad koji bez problema može da ponese jednu, dve ili tri ekipe. Tradicija italijanske lige uvek je bila zasnovana i na takvim manjim timovima”.

ITALIJANSKA KOŠARKA SE VRAĆA STAROM MODELU BOGATIH VLASNIKA

Rim je i ranije imao klubove sa velikom finansijskom moći. Koliko je Mesadžero bio značajan u tom periodu italijanske košarke?
“Mesađero je nekada bio rimski klub koji je imao takvu moć da je dovodio prvog i drugog pika NBA drafta. Ti igrači su u to vreme zarađivali mnogo više novca u Evropi nego što bi zaradili u NBA. Deni Feri je, na primer, direktno sa koledža došao u Mesađero. Dobio je mnogo više novca i izabrao je da, kao prvi pik na draftu, te godine ne ode u NBA”.

Da li se sada, zapravo, ponavlja model koji je već postojao u italijanskoj košarci?
“Sve se to dešavalo i u prošlosti. O tome pričamo, o tim modelima, o tome koliko je novca nekada bilo i koliko je italijanska liga u jednom periodu pala, kada je reč o televizijskim pravima i svemu ostalom. Cela ta liga funkcionisala je tako što si imao bogate ljude koji su trošili novac, održavali klubove i gubili novac, ali su jednostavno voleli košarku i ulagali u nju. Sada se to rasprostranilo po celoj Evropi”.

Šta bi moralo da se promeni da klubovi više ne zavise isključivo od bogatih vlasnika?
“Mislim da ta tendencija mora da se promeni. Klubovi moraju da se zaštite i da imaju mnogo više novca koji dolazi od televizije i od organizacija liga u kojima igraju. To je teško, jer su i krize širom Evrope različite, a i mentalitet je potpuno drugačiji”.

Da li možda možete da nam kažete nešto o spekulacijama koje se pojavljuju poslednjih dana?
“Ne mogu ništa da kažem u vezi sa tim. Stvarno ne mogu. Uvek neko izbaci neka imena i neke ideje, pa onda svi to preuzimaju. To su neverovatne stvari za ovo vreme, u kojem se mnogo priča, mnogo piše i mnogo koriste društvene mreže. Ali ponekad u tome nema apsolutno nikakve istine. Ne bih to uopšte komentarisao”.

BEZ NOVIH DVORANA NEMA POVRATKA ITALIJE NA VRH

Da li je za Rim bolje da ima jedan snažan klub ili, kao što ste rekli, može da prihvati jedan, dva ili tri nova tima? Da li bi možda bilo dobro da se stvori rivalitet dva ambiciozna projekta?
“Sigurno bi bilo dobro da ima što više ambicioznih projekata. Imaš i tu ekipu koja je, koliko znam, preuzela čak i ime nekadašnjeg kluba iz Rima, Virtus Roma. Ona će najverovatnije ući u drugu ligu. Dakle, interesovanje postoji. To je ono što je dobro i što je nedostajalo italijanskoj košarci poslednjih godina. Italijanska košarka je napravljena na bazi malih gradova. Pogledaj koliko je šampiona bilo iz malih sredina. Vareze je, na primer, grad od 60.000 do 100.000 ljudi. Pezaro takođe ima 60.000 ili 70.000 ljudi, a dvoranu od 11.000 mesta.

Bolonja je grad od 400.000 ljudi, a nekada si tamo imao dve vrhunske ekipe koje su igrale Evroligu. Finansijski si to mogao da podneseš, jer je ekonomija takva, a industrija oko Bolonje veoma jaka. Sada je cela liga ponovo malo otišla u provinciju. Imaš ljude koji imaju novac, poput Bertona, koji u malom gradu napravi dvoranu i trening centar. Ljudi ulažu novac, svi napreduju kada je reč o infrastrukturi i pokušavaju da grade.

Italija je u tom pogledu takođe bila u velikom problemu, jer poslednjih godina nije napravljeno mnogo dvorana. Rim je sigurno u ogromnom problemu, jer ima dvoranu koja je napravljena 1958. godine. Mi pričamo o vrhunskoj infrastrukturi, a onda na drugoj strani vidiš Valensiju, koja ima dvoranu kao svemirski brod u odnosu na sve ostale dvorane. To su te razlike. U NBA ligi u svakom gradu imaš možda 15 dvorana u kojima bi mogla da se igra košarka ili neki drugi vrhunski sport. Razlika u infrastrukturi između Evrope i Amerike je neverovatna. Teško je u ovom trenutku parirati tome”.

Interesantno je da se i Napulj polako uključuje, koliko sam uspeo da pročitam i vidim.
“Koliko sam video, neki Amerikanci su kupili klub i žele da grade dvoranu od 15.000 mesta. Napulj je veliki grad. Ima svoj fudbalski klub i to je fudbalski grad. Ali dosta ljudi koji su kupili fudbalske klubove sada želi da ulaže i u košarku. To je nešto pozitivno. Meni je to veoma pozitivno. Mislim da i vlasnik Milana želi da ulaže u NBA Evropu i da napravi neku ekipu u Milanu. Mislim da to nije Armani, nego neka druga ekipa. Dakle, svi imaju neke ideje i misle da je sada moguće da se one ostvare. Vreme će pokazati da li će to biti uspešno. Ali mislim da u ovom trenutku ima previše timova, previše želja i previše liga. Sve će se samo rasparčati. Kada bi svi mogli da se ujedine u jednu celinu, zajedno sa FIBA, Evroligom i svima ostalima, to bi bilo idealno. Ali mislim da to u ovom trenutku neće ići tako lako”.

BLISKI ISTOK JE POTPUNO PROMENIO TRŽIŠTE

Koliko je prisustvo klubova sa Bliskog istoka, pre svega Dubaija, uz pominjanje mogućeg stvaranja kluba u Abu Dabiju, kao i Hapoela iz Tel Aviva, koji je ušao sa izuzetno velikom količinom novca, promenilo kompletnu sliku evropske košarke? Koliko je to nateralo ljude u Evropi da počnu da razmišljaju o većim ulaganjima?
“Apsolutno je promenilo sliku. Oduvek je postojala ideja da se košarka proširi na Bliski istok ili negde drugde, ali do poslednjih godina nisu imali infrastrukturu da to urade. Nisu imali dvorane. Apsolutno ih nisu imali. Te dvorane su napravljene tek u poslednje tri ili četiri godine i to im sada daje mogućnost da uđu. To je promenilo stvari na neverovatan način. Znao sam da će se to desiti, jer oni imaju ekonomsku moć da to naprave. Imaju ekonomsku moć, nemaju porez, što je veoma bitno, i sav novac koji ulažu je neto novac.

Kada sam radio u Barseloni, mi smo, na primer, plaćali porez od 56 ili 57 odsto na bruto iznos. Da bi igrač dobio milion evra, to te je koštalo dva miliona i 230.000 ili 240.000 evra za godinu dana. Bukvalno si plaćao dvostruko zbog poreza, jer ljudi često ne razumeju da se porez računa na bruto iznos. Tamo toga nema. Oni mogu da ulažu neverovatan novac. To su ogromni neto iznosi koje su poslednjih godina ulagali Dubai i svi ti timovi. U budućnosti to može samo da bude još više.

Najveći problem imaće timovi poput Barselone i Real Madrida. Ti si na granici, na teretu si fudbalskih klubova i teško je da oni tako lako prihvate da podižu košarkaške budžete u nebo. Budžeti od 40 miliona, koje možda sada ili u budućnosti imaju Barselona ili Real Madrid, neće biti dovoljni da dovedeš najbolje igrače. Tu se pojavljuju nenormalne cifre, pet miliona za jednog igrača. Mislim da taj novac, prema nekoj ekonomskoj logici, teško možeš da obezbediš iz televizijskih prava, od navijača i svega onoga iz čega bi jedan budžet trebalo da se puni”.

REGION VIŠE NE MOŽE DA PRATI EVROPU SAMO BUDŽETIMA

S obzirom na to da smo sa vama i Željkom Obradovićem imali dobar primer u regionu kako veliki klub može da se pokrene uz ogromnu energiju navijača i veliki trud, da li mislite da klubovi iz ABA lige, ili konkretno samo večiti rivali, mogu da isprate ovaj trend? Kako će sve to uticati na njih? Pojavljuje se ogroman broj klubova koji će moći da izdvoje deset, petnaest ili dvadeset miliona evra. Gde smo u svemu tome mi, kao Srbija ili kao region ABA lige?
“Sigurno će biti problema da se isprate cifre koje se plaćaju. Mislim da si došao do granice koliko možeš da naplatiš od navijača. I to je čudo, kolike su cene bile i da su ljudi to plaćali”.

Da li je najveći problem naših klubova to što razvoj infrastrukture nije pratio rast budžeta i ambicija?
“Lično mislim da nije napravljen iskorak u jednoj stvari, a to je infrastruktura. Imaš istu infrastrukturu koju si imao 1945. godine, kada su klubovi osnovani. Mislim, na primer, na Zvezdu i Partizan. Imaš, opet, jednu pozitivnu priču, Spartak, koji se privatno finansira. Čovek koji je vlasnik Spartaka razmišlja dugoročno. Sredio je dvoranu svojim novcem i praviće trening centar. To je, u suštini, budućnost kluba”.

Šta bi svaki ozbiljan klub morao da ima da bi mogao da prati savremenu evropsku košarku?
“Po meni, svaki klub mora da ima trening centar. To su tri ili četiri terena, kancelarije i sopstveni centar za rad. To je neophodno. Mi smo imali klubove koji to nemaju. Trener u životu nije imao svoju kancelariju, nego su se sastajali pre utakmice u kafiću i tamo održavali sastanke. Mislim da takav tip organizacije više veoma teško može da prođe u Evropi. Danas gotovo svi klubovi igračima obezbeđuju hranu, zajednički doručak, trening, pa ručak posle treninga. Ako u tome ne napreduješ, biće teško. Klubovi će sigurno ulagati mnogo više sredstava u Evroligu, a da ne pričamo o tome šta će biti ako dođe NBA”.

Mogu li klubovi iz regiona nedostatak novca i dalje da nadoknađuju talentom, kao što su to činili ranije?
“Biće teško to ispratiti, ali uvek ima načina. Klubovi sa prostora bivše Jugoslavije nisu uspevali zato što su davali više novca od ostalih i tako pravili dobre rezultate. Ulagali su mnogo manje, ali su imali talenat. Taj talenat je sada sigurno teže zadržati nego pre 30 godina”.

REGION I DALJE ŽIVI U ORGANIZACIONIM PRAVILIMA DEVEDESETIH

Šta vas, osim nedostatka infrastrukture i novca, najviše brine kada je reč o organizaciji košarke u regionu?
“Mene najviše brine naše razmišljanje. Mi smo još u devedesetim godinama. Svaka promena mora da se izglasa i svi moraju da se usaglase. To je nemoguće. Nemoguće je da svi imaju zajednički interes, pa se na kraju promena odloži za godinu dana i kaže se: ‘Primenićemo to kasnije.’ To ne postoji. Ako nešto funkcioniše, to se menja sutra, a ne za godinu ili dve. Mislim da mi, kada je reč o organizaciji na ovim prostorima, nismo dovoljno spremni da brzo reagujemo”.

Da li je problem i to što se struktura ljudi koji odlučuju u regionalnoj košarci gotovo nije menjala?
“Ljudi žive u tim devedesetim godinama. Kod nas svi uvek razmišljaju: ‘Dobro, liga nam je takva.’ Pa dobro, šta smo napravili da ta liga bude bolja? Šta se napravilo u poslednjih 30 godina? Ne pričam sada o poslednje četiri ili pet godina. Šta je urađeno u poslednjih 30 godina da liga ne bude takva? A isti su ljudi. Poslednjih 30 godina su potpuno isti ljudi. Onda dođeš do toga da su i najbolji treneri ljudi iz tog perioda. Dolazi Željko Obradović, koji je počeo da trenira pre trideset i nešto godina, kao proizvod bivše Jugoslavije. Pešić, koji je selektor, takođe je iz tog sistema. U međuvremenu nismo stvorili nove trenere koji bi to preuzeli. I Saša Đorđević i svi ostali treneri proizvod su bivše Jugoslavije”.

Kako gledate na sadašnji format ABA lige i njeno širenje van prostora regiona?
“Liga ovde nikada nije ni bila uređena kako treba. I ABA liga je, po meni, otišla u krajnost. Ono što se meni lično ne sviđa jeste širenje van prostora regiona. Idealno bi bilo da se smanji broj utakmica. Nekada si imao 12 ili 14 klubova i trebalo bi da se ponovo vratiš regionu. Sada je napravljena komercijalna varijanta kako bi mogle da se isplate plate ljudima koji tu rade i sve ostalo. Ali mislim da je to neodrživo.

Dok je Đordi Bertomeu bio u Evroligi, nije dozvoljavao da se ABA liga širi van regiona i da ulaze važni klubovi spolja, jer bi onda ABA liga postala konkurencija samoj Evroligi. Normalno je da će Dubai igrati sa Partizanom, Zvezdom i Budućnosti. A onda će ti isti klubovi možda ponovo igrati jedni protiv drugih u Evroligi, ako budu zajedno u tom takmičenju. Istovremeno igraš i u ABA ligi. Sve su to stvari koje će u nekoj budućnosti morati da se dovedu u red”.

ČETVRTI EVROLIGAŠ OSTAJE MALO VEROVATAN

Da li naš region uopšte ima kapacitet za četvrtog evroligaša? Vidimo da je Evroliga intenzivirala razgovore sa ABA ligom, Grcima i još nekim takmičenjima. Potpisuju se ugovori koji bi trebalo da osiguraju budućnost Evrokupa, a pominje se i mogućnost da region u slučaju proširenja dobije četvrtog evroligaša. Da li mislite da imamo kapacitet za tako nešto?
“Mislim da region neće dobiti četvrtog evroligaša, ali će dobiti mogućnost da, na primer, pobednik ABA lige u nekoj budućnosti igra Evroligu, odnosno da ima garantovano mesto. To je opet velika stvar. Šta to zapravo znači? To znači da će sigurno Zvezda i Partizan biti u toj nekoj Evroligi. Tu je i Dubai. Dakle, četvrti klub, odnosno osvajač ABA lige, mogao bi da bude, na primer, Budućnost ili Olimpija. Ako osvoji ABA ligu, igraće sigurno. Ako ne osvoje, veoma teško će dobiti tu mogućnost. Mislim da će Evroliga, ako ABA ligu osvoji neko ko već ima garantovan ugovor, zadržati mogućnost da specijalnu pozivnicu dodeli nekom drugom. Teško će je tada dobiti neko iz regiona”.

Koliko širenje ABA lige van regiona otežava položaj klubova poput Budućnosti?
“Ako se takmičenje bude širilo van regiona, to će za ekipe poput Budućnosti iz Podgorice biti problem. Budućnost sigurno ima kapacitet. Država stoji iza tog projekta, već su igrali Evroligu i mislim da bi mogli ponovo da se izbore. Ali normalno je da se lakše izboriš ako ispred sebe nemaš Dubai, Abu Dabi, Partizan i Zvezdu. To znači da u jednoj sezoni moraš da budeš ispred svih njih u ABA ligi da bi sledeće godine igrao Evroligu”.

Da li je i takva mogućnost dovoljna da podstakne klubove iz regiona na veća ulaganja?
“To je teško, ali je opet bolje imati takvu mogućnost nego nikakvu. To te tera da se pojačavaš, da ulažeš više novca i da pokušaš da dobiješ još jednu priliku. Ali da region ima četiri garantovana mesta, mislim da je to veoma teško. Ne znam kolika će Evroliga možda biti u budućnosti, možda će imati 30 timova, ali u nekom skorijem periodu ne verujem da će se desiti da region ima garantovano četvrto mesto”, zaključuje Zoran Savić intervju za Mozzart Sport.