SEDAM VELIČANSTVENIH, druga epizoda: Janisova potajna sumnja

Taj je podžanr besomučne rokačine jedan od omiljenih publici koja voli nekontrolisane izlive nasilja i strogo kontrolisanu dinamiku, u filmovima koji vrcaju od znoja, krvi, ponosa, ili kraće - testosterona. I malo ko bi se iz prve setio ko je ustvari zaslužan za njegovo utemeljenje. Kakve veze ima Kurosava sa filmovima u kojima se opaka ekipa, sve do jednog momenta potpuno nespojiva, okuplja da uradi nemoguću stvar, pa da svako odjaše u suton? Još preciznije, kakve njegova ljubav prema kaubojcima ima veze sa tim?

Bila je 1954. godina kada je legendarni reditelj izbacio “Sedam samuraja”. Tada još uvek nedovoljno poznati glumac Jul Briner bio je uveren da taj japanski “jidaigeki” (filmski žanr koji obrađuje period samuraja u feudalnom Japanu) može da se primeni i u tada mnogo popularnijem žanru - u vesternima. Šest godina kasnije, snimljen je film “Sedam veličanstvenih”, koji je smestio Kurosavinu priču u ambijent meksičke prerije i postao ugaoni kamen u razvoju ovog podžanra. Kada god na bioskopskom platnu vidite kako se okuplja neka sumanuta ekipa, a u procesu regruatacije raste uzbuđenje publike koja sve glasnije žrvnje kokice, kada naletite na TV-u na Ocean 11,12,13,14,15,16 ili na one Staloneove varijante hall of fame pucačina sa svim akcionim legendama u kadru, setite se sedam veličanstvenih.

Mi smo ih se setili drugim povodom. NBA liga nije kao malo meksičko selo Ixcatlán, niti postoji neko ko bi odboru lige i svim vlasnicima mogao da ukrade orah iz ruke, kao što banda Calvere pustoši ubogu meksičku varošicu, ali pred početak nove sezone, izdvojilo se sedam imena koja bi mogla novu NBA sezonu da učine posebnom. Sedam stvarno veličanstvenih imena. U različitim fazama života i karijera, ali po pravilu na važnim raskrsnicama istih, svejedno da li ih u Ligi čeka još samo ova ili još desetak sezona.

Sličnosti filmskih likova koji uz muziku Elmera Brenstajna briljiraju u revolveraškim obračunima i košarkaških zvezda koje uz versove Lil Bejbija i Kodak Bleka zatrpavaju koševe - nisu slučajne. Ali nisu ni presudne. Zavalite se i uživajte u drugačijoj najavi sezone koju smo vam pripremili.

“Konačna, totalna glupost. Dezerter koji se krije usred bojnog polja”.

To je jedna od ključnih rečenica koje Robert Von, u ulozi Lija, izgovori u filmu Sedam veličanstvenih. I ako bi se samo za nju zakačili u pokušaju da između njega i Janisa Adetokumba povučemo paralelu, bio bi to jeftin pokušaj i površan pogled. Njegova dilema o sopstvenoj vrednosti jeste duboko u biti Janisovog nastavka karijere, ali nije jedina zajednička stvar.

To kako je reditelj danas kultnog vesterna pozvao Roberta Vona na sastanak i rekao mu kako scenario ne postoji, kako postoji samo Kurosavina slika o Sedam samuraja, ali kako je on dovoljno talentovan i perspektivan da u njegovoj glumi vidi veliku budućnost - to je način na koji je Milvoki razmišljao o vižljastom srednjoškolcu iz Grčke. Baksi nisu imali scenario, imali su samo sliku velikih timova koji su gradili svoje istorije oko autsajdera i pred očima im je bio klinac iz Sepolije, siromašnog dela Atine, najstariji sin nigerijskih imigranata, sa abnormalnim fizičkim predispozicijama.

To kako su scenaristi prvobitno zamislili Lija, revolveraša koji je po prvoj skripti ćutljiv, miran, tihog glasa i kada progovori, južnjačkog akcenta, sa očiglednim kontrastom u fizičkom izgledju i njegovoj unutrašnjoj ličnosti - to je Janis Adetokumbo na početku karijere, po dolasku u veliki NBA svet. Milvoki je imao skor 15-67, postavivši negativan rekord u istoriji franšize, a Adetokumbo je bio izjednačen na sedmom mestu u glasanju za najboljeg rukija. Ali je počeo da raste. U svakom smislu.

To kako su scenaristi onda razvili lik Lija, obogativši njegova unutrašnja cepanja, učinivši ga zapravo čovekom koji preispituje i svoju hrabrost i svoju vrednost i svoju čovečnost - to je ambivalitet koji je zapravo suština Janisove karijere. U prvom njenom delu, to dovođenje u pitanje sopstvenih sposobnosti, bilo je pokretačka snaga; pogonsko gorivo njegovog napretka, načina na koji razume svoju ulogu na terenu i načina na koji tretira i svoje telo i taktičke i tehničke elemente igre. Tako je postao MVP. Tako je postao šampion. Tako je stekao status revolveraša na ceni. U drugom delu karijere, ili makar poslednjoj etapi pre ovog leta, taj je ambivalitet počeo da ga koči. Želje, ambicije, ideje o sebi i sumnje u sopstvene kvalitete - očitovane na čudnim konferencijama za štampu i drhatenjem ruku u važnim momentima - stvorile su disbalans koji je obeležio poslednje sezone.

KO OSVAJA NBA LIGU?

Jedna bez druge, te dve etape karijere ne mogu. Jer bi, kada danas pišemo o Janisu Adetokumbu, na ulasku u njegovu 14. sezonu u NBA karijeri, bilo nepošteno preskočiti i to koliki je pad doživeo i to kolikih se visina uopšte domogao.

Majami Hit, njegov novi tim, ono je selo koje sedmorica revolveraša u čuvenom filmu brane. I to je, napisao je kolega Erik Nema iz The Athletica, koji je pratio Janisa svih prethodnih godina u Milvoku, “kao svetsko čudo”. Jer koliko god je koketirao sa drugim timovima u poslednjim sezonama, Adetokumbo je bio posmatran kao lice franšize koje će tamo završiti karijeru.
“Tokom našeg prvog intervjua rekao mi je da mu je najveći cilj na Ol staru, drugom njegovom po redu, da upozna Kobija Brajanta”, napisao je Nem. “Bio je očaran njegovom mentalnom pripremom i načinom na koji je posmatrao košarku i želeo je da trenira sa njim narednog leta i uči od njega. Možda nije poput Kobija i neće čitavu karijeru provesti u jednom timu, ali je mnogo toga od svog idola i naučio”.