Srbi u NBA: Ko će koliko igrati i sve druge borbe Bogdanovića, Micića, Jovića, Pokuševskog, Petruševa…
Vreme čitanja: 8min | pet. 20.10.23. | 08:44
Bogdanoviću još ne daju da organizuje igru, Miciću uloga vođe druge postave, ako popravi odbranu… Joviću solidna šansa u Majamiju, Pokuševski bi opet mogao da sakuplja mrvice, a Petrušev da dobija desetak minuta po meču
Sedam je srpskih košarkaša ove sezone u NBA ligi. Svi oni koji su igrali prošle godine su ostali, a došla su dva nova. S obzirom na to da nova NBA sezona počinje sledeće sedmice, analizirali smo šta u njoj očekujemo od Nikole Jokića, Bogdana Bogdanovića, Vasilija Micića, Nikole Jovića, Bobana Marjanovića, Alekseja Pokuševskog i Filipa Petruševa.
NIKOLA JOKIĆ
Izabrane vesti
(Denver Nagets)
Šta napisati o tome kakvu sezonu očekujemo od Nikole Jokića? Možda jednostavno samo da napišemo da bi bilo dobro da opet uzme MVP naslov. Kada već nije uspeo da stigne Vilta Čemberlena i Lerija Birda s tri uzastopna naslova, onda da se priključi probranom društvu ljudi sa više od dve titule. Tu su trenutno samo Karim Abdul-Džabar (šest puta MVP), Bil Rasel, Majkl Džordan (obojica po pet puta), Vilt Čemberlen, Lebron Džejms (obojica po četiri puta) te Mozes Meloun, Leri Bird i Medžik Džonson (po tri puta).
Jokić ima tek 28 godina, ima još puno sezona ispred sebe i može do još ponekog naslova najkorisnijeg igrača NBA lige, a važno za njega je što je osvojio prsten pa sada nema više taj teret ispred sebe.
O Jokićevoj igri i očekivanjima od nje stvarno nema puno toga da piše. Znamo sve, najbolji je, i samo je pitanje hoće li Denver uspeti da nadoknadi odlaske Brusa Brauna i Džefa Grina, odnosno hoće li uspeti da napravi klupu koja bi Nagetsima mogla da pomogne u odbrani naslova.
BOGDAN BOGDANOVIĆ
(Atlanta Hoks)
Zvuči pomalo čudno s obzirom na to da je Bogdan Bogdanović već šest sezona u NBA ligi, ali verujte da su mnogi Amerikanci tek počeli da ga doživljavaju ozbiljno tek nakon šta je sjajno vodio reprezentaciju Srbije do srebra na Mundobasketu. Nije da i oni ni pre nisu znali da je reč o odličnom košarkašu, ali nisu znali da je spreman da bude glavni igrač tima u tako važnom trenutku.
S obzirom na to, ali i činjenicu da je Atlanta ponešto menjala tim, čini nam se da bi Bogdanović mogao da ima i nešto veću ulogu nego prethodnih sezona, ali su nas pripremne utakmice razuverile. Trener Kvin Snajder se i dalje nije odlučio da Bogdanovića koristi kao organizatora igre dok na parketu nema Trea Janga i Dežontea Marija. Hoksi su u tim trenucima loptu u ruke dali rukiju Kobiju Bafkinu koji se, da tako kažemo, nije baš najbolje snašao u toj ulozi. Kada god je Bogdanović organizovao napad mnogo je to bolje izgledalo za Atlantu.
Nadamo se da će Snajder da promeni odluku kada počne regularna sezona jer bi to bilo dobro za ceo tim. Bogdanović je odličan i u ovoj ulozi koju je imao do sada o čemu svedoči činjenica da je lani bio na proseku od 14 poena, 3,1 skoka i 2,8 asistencija, ali imamo utisak da on može i bolje. U Atlanti su očigledno zadovoljni onim što imaju, a to je šesti igrač, odnosno prvi košarkaš s klupe koji će često završavati mečeve kada ih već ne počinje. Atlanta se ove sezone odrekla Džona Kolinsa pa će često da igraju s niskim petorkama. To će sigurno da otvori još više prostora za Bogdanovića, a on će to da iskoristi.
VASILIJE MICIĆ
(Oklahoma Siti Tander)
Nije žurio Vasilije Micić s dolaskom u NBA ligu. Draftovala ga je Filadelfija još 2014, a devet godina kasnije je potpisao trogodišnji ugovor s Oklahomom vredan 23.555.150 dolara s time da Tander ima pravo da raskine taj ugovor nakon dve sezone.
Sama činjenica da je dobio toliki novac donosi Miciću sigurnost da će dobiti priliku u ovoj sezoni. Projektovan je da bude vođa druge petorke tima koji će na bekovskim pozicijama uglavnom da rotira nominalne plejmejkere. U prvoj petorci su tako tu Šej Gildžes-Aleksander i Džoš Gidi dok će s Micićem uglavnom da igra ruki Kejson Voles kojeg je Oklahoma izabrala ove godine 13. pikom na draftu.
Iako je Micić nakon nekoliko pripremnih utakmica rekao da mu se sviđa način igre u NBA ligi, posebno zbog brzine i prostora koji se otvara u reketu za ulaze, on se nije baš snašao u tim mečevima, posebno što se poena tiče. U tri utakmice ukupno je postigao samo 14 poena šta je samo 4,7 po meču, definitivno loš prosek. Kod asistencija je mnogo bolje jer ih je ukupno imao 18, odnosno šest po utakmici, a zanimljivo je da je u posljednjem meču protiv Milvokija uputio samo jedan šut, a imao sedam asistencija u samo 15 minuta. Je li to pravac u kojem će se razvijati njegova NBA karijera - da se koncentriše na asistiranje - ne znamo, ali to ne bi bila najbolja opcija s obzirom na to da je Micić odličan strelac koji je u poslednje tri evroligaške sezone imao prosek od oko 17,5 poena. Moraće da pronađe način da postiže koševe, jer je jasno da on neće moći da igra dobro u odbrani. To mu najviše zameraju i američki analitičari. No, i tu se našlo rešenje. Micić će često da igra u kombinaciji s Volesom i Lukvencom Dortom, dva odlična odbrambena igrača, pa će uglavnom da bude zadužen za čuvanje spot-up šutera u uglovima. Ako protiv njih bude mogao da bude uspešan, onda će ga teško neko izgurati iz rotacije. Sigurni smo, naime, da će u napadu i te kako da proradi.
Micić je uradio ono što bi trebalo da uradi svaki pravi sportista. Ima 29 godina i dvostruki je MVP Fajnal For Evrolige. Odlučio je da proba da igra u najjačoj ligi na svetu. Mogao je da ostane u Evropi i bude gazda, sada će da se bori za svoje mesto pod Suncem. Ne rade to mnogi i zato mu svaka čast.
NIKOLA JOVIĆ
(Majami Hit)
Ako bi Bogdanoviću Svetsko prvenstvo trebalo da pomogne u rotaciji za novu sezonu, šta tek da kažemo za Nikolu Jovića. Njega je Majami prošle godine uzeo kao 27. pik, a u prvoj sezoni se nije naigrao, što nismo ni očekivali jer se na Floridi ne daje toliko prilike rukijima, osim ako nisu birani pri samom vrhu drafta. Jović je morao da puno uči, a mislimo da su glavni ljudi Majamija jako zadovoljni onim što su videli na Mundobasketu gde je on odigrao nekoliko fantastičnih utakmica za Srbiju, posebno na početku turnira.
Dobra stvar za Jovića je činjenica da se Majami nije pojačavao na poziciji “četvorke”. Jedina klasična konkurencija za njega je Hejvud Hajsmit, mada to mogu da igraju i Kevin Lav, odnosno Džimi Batler, Kejleb Martin ili Džoš Ričardson koji nikako nisu “četvorke”, ali bi Erik Spolstra mogao jednog od njih da koristi na toj poziciji kada bude igrao s nižim petorkama. Jović je ipak najbolja opcija za “četvorku”, a dobio je dobru minutažu, 24 minuta, u poslednjoj pripremnoj utakmici protiv Bruklina. Nakon nje su komentatori Majamija istakli da je on idealni saigrač Bemu Adebaju jer ima dobru visinu (208 centimetara), dobar šut za tri, ali je sposoban i za organizaciju napada. Jović se dobro uklapa u Majamijev napad jer je sposoban da razigrava saigrače, ali i dalje se postavlja pitanje je li u stanju da igra vrhunsku odbranu iz meča u meč. Znamo da je u Hitu odbrana ipak najvažnija stvar na svetu. Ako se tu pokaže sposobnim, ne bi nas čudilo da do kraja sezone on dobije ulogu kakvu je lani u Majamiju imao Kejleb Martin - igrač za kojeg se pre sezone nije očekivalo puno, a postao je jedan od važnijih igrača Majamija u plej-ofu.
BOBAN MARJANOVIĆ
(Hjuston Rokets)
Boban Marjanović je ovog leta potpisao novi ugovor s Hjustonom koji, doduše, nije u potpunosti garantovan. To znači da Roketsi mogu da ga otpuste do 10. januara sledeće godine, za to mu plate 1.300.000 dolara, a ako ga ne otpuste, on će da zaradi 2.891.467 dolara. Nije loše za košarkaša koji se pomirio sa sudbinom - on u Hjustonu služi kao treći centar, iza Alperena Šenguna i Džoka Lendejla, i trener ga koristi samo u slučaju nekih izuzetnih situacija na terenu ili kada je već pitanje pobednika na meču rešeno. Lani je igrao u 31 meču s prosekom od 5,5 minuta. Ove godine će to verovatno da bude i manje, ali Bobiju to neće da smeta. Njemu je lepo u Americi, uživa tamo i još jedna godina u Hjustonu će dobro da mu dođe.
ALEKSEJ POKUŠEVSKI
(Oklahoma Siti Tander)
Čini nam se da Aleksej Pokuševski nema neku svetlu budućnost u Oklahomi. Tander mu je dao šansu u prethodne tri sezone, ali je Srbin često igrao i u razvojnoj G-ligi jer na NBA nivou nije mogao da nametne. U predsezonskim mečevima Pokuševski nije igrao, delimično zbog povrede, delimično zbog trenerskih zamisli, a rotacija u Tanderu je takva da on trenutno nije među prve dve opcije ni na jednoj od pozicija koje može da pokriva - centarskoj, pa ni na krilima. Osim ako ne pokaže neki veliki napredak, Pokuševski bi opet mogao da skuplja mrvice, a ne bi nas čudilo da ga Oklahoma trejduje. Ugovor mu završava nakon ove sezone, ima 21 godinu i sigurno bi se našao tim koji bu mu dao novu šansu.
FILIP PETRUŠEV
(Filadelfija Seventisiksers)
Filip Petrušev nije želeo da ode u NBA ligu nakon što je igrao na Univerzitetu Gonzaga nego je to učinio ovog leta. Pre toga je bio u Mega Basketu, Anadolu Efesu i Crvenoj zvezdi, a u Filadelfiju je došao nakon nastupa u Letnoj ligi gde je oduševio novog trenera Siksersa Nika Nursa, a i sam je rekao da se mnogo bolje osećao nego kada je ranijih godina igrao u tom takmičenju. On ima ugovor koji nije u potpunosti garantovan, Filadelfija može da ga otpusti pre 10. januara sledeće godine, a da ne mora da mu plati svih 1.119.563 dolara na koliko je potpisao. Petruševa u Filadelfiji uglavnom vide na poziciji centra, a tu je situacija takva da je Pol Rid prva zamena za Džoela Embida pa se Srbin u stvari bori za treće mesto u rotaciji. Ima konkurenciju u vidu Mohameda Bambe, ali predsezonske utakmice su pokazale kako Nurs više veruje Petruševu nego Bambi, a dobio je šansu i na poziciji “četvorke”. Kako sada stvari stoje, Filadelfija u njemu vidi igrača kojem treba dati priliku, a pitanje je samo hoće li za njega da bude dosta desetak minuta po meču i to ne u svakom susretu. Ima 23 godine i u ovom trenutku ipak izgleda kao da bi mu bolje došlo što više minuta.
Piše: Emir FULURIJA