Šta Džons donosi Zvezdi?

Potom je igrao u Švajcarskoj gde je bio MVP prvenstva, pa u Belgiji iz koje je otišao u Bursu i tada zapravo kreće njegov uspon. Dobre igre u Turskoj preporučile su ga Makabiju u kome je odigrao prvu evroligašku sezonu. Odmah se preselio u Asvel gde je zapravo eksplodirao. Beležio je 13,1 poen u proseku, u nekoliko navrata je prebacio 20 poena i sve je to bio znak da je spreman za korak više. Valensija ga je pokupila i tada je Džons po prvi put shvatio značenje reči sigurnost.

U Španiji se zadržao čak tri godine. Držao se na proseku od 13 poena i etablirao kao jedan pouzdan skorer. Tokom boravka u Valensiji u nekoliko navrata se dovodio i u vezu sa Partizan Mozzart Betom, ali je ostao na jugu Pirinejskog poluostrva. Posle dve sezone Valensija je rešila da se prebaci u Evrokup što se Džonsu nije dopadalo, bilo je glasina da želi da ode, no ostao je. Nije se baš najbolje snašao u sistemu Pedra Martineza pa je prošlog leta pojačao Hapoel gde je igrao kao bek-ap iza Vasilija Micića.

Sada će 99% ponovo biti starter. Nakon svega što je prošao, konačno će biti pravi lider, vođa crveno-belog napada i očekivanja su svakako velika.

Nekoliko puta smo već naveli da je Džons dobar skorer, a može se reći i da je višedimenzionalan košgeter. Ne oslanja se samo na jednu stvar, već sve radi na visokom nivou. Ima izvanredno telo koje mu omogućava da bude moćan u prodoru, ume da naskoči na poludistancu, da odigra jedan na jedan i ono najvažnije u modernoj košarci - da pogodi trojku. Bilo da je reč o šutu iz mesta ili iz driblinga.

U klubovima u kojima je igrao uglavnom je i imao ulogu primarnog skorera, pa su njegove plejmejkerske sposobnosti prošle ispod radara. Okej, ne baca pasove preko glave i iza leđa kao Miloš Teodosić ili Nik Kalates, niti mu je prosek asistencija približan njima dvojici, ali da ume da spoji centra sa košem i servira mu loptu na tacni, ume.

Dobro čita situacije iz pik end rola, ume da pronađe šutera samog u korneru ili da uposli igrača koji protrčava po osnovnoj liniji. Voli igru u tranziciji i u njoj se dobro snalazi, a to ona će definitivno biti zaštitni znak Crvene zvezde pod vođstvom Ibona Navara.

Ono što verovatno najviše zanima ljude na ovim prostorima jeste odbrana. Ne igra je Džons kao Kodi Miler Mekintajer ili Tomas Vokap, ali daleko od toga je rupa i da će Navaro morati da ga krije. Izuzetna fizička snaga daje mu šansu i da nekada na niskom postu sačuva rivala, međutim na kraju krajeva odbrana je pitanje voljnog momenta. A nemati voljni momenat pred punom Beogradskom arenom je baš teško.

Takođe, ne možemo da ne pomenemo i Džonsovu zrelost. Iako je bio starter maltene celu karijeru do Hapoela (samo u Makabiju nije), u Tel Avivu je morao da prihvati da je šesti igrač. Igrao je iza Micića i Elajdže Brajanta, a u paru sa Antonijom Blejknijem.

Znati i sami da kada je Vasa u igri, lopta je kod njega. Brajant je isto neko ko kada dobije loptu, uglavnom je to-to, on završava napad. Blejkni takođe, čak za njega može da se kaže da nikada nije uzeo šut koji mu se nije svideo.

Pored svih njih Džons je morao da nađe prostor za sebe, morao je da se uklopi. I uspeo je, prosečno je davao deset poena po meču uz 4,2 asistencije. Znao je da prepozna situacije kada treba da povuče, a kada da se skloni sa strane.

To će morati da radi i u Zvezdi. Igraće sa Džeredom Batlerom i Džordanom Nvorom, pa lopta često neće biti u njegovim rukama. Sigurno je novi sportski direktor, Miloš Teodosić, i tražio nekog iskusnijeg igrača koji razume kada treba da doda, a kada da pusti gas.

Moderna košarka je takva da se dosta toga svodi na jedan na jedan igru. I zato je poželjno imati dobre jedan na jedan igrače. Kada je stani-pani, kada je vreme za napad pred istekom, valja imati nekoga ko može da izmisli koš.

Nvora, Batler i Džons to mogu. Budući da Nvora i Batler često nisu mogli da igraju zajedno na terenu jer nijedan ni drugi nisu sjajni u odbrani, a kriti dva igrača je đavolski teško, dolazak Džonsa obezbediće Zvezdi i Navaru da uvek ima barem dva igrača na parketu koji mogu da naprave nešto od ničega.

Da zaokružimo, ovo je definitivno dobar potpis Crvene zvezde. Plejmejkeri nisu više što su nekad bili, a Džons je prototip modernog beka. Naravno, potreban je crveno-belima i igrač drugačijih karakteristika od Džonsa, a to bi vrlo lako mogao da bude Alesandro Pajola. Prelazni rok na Malom Kalemegdanu je tek počeo.