Strah i trepet za sve: Sada sa metom na leđima

Kada je magični čovek košarkaških operacija Deni Ejndž otišao u privremenu penziju i posle 18 godina napustio Seltikse, nije bilo mnogo pitanja ko će sesti na njegovo mesto. Za neke pomalo i iznenađujuće, Bred Stivens sklonio se sa klupe i prešao u kancelariju, gde je postao novi generalni menadžer i predsednik košarkaških operacije slavne franšize. Znalo se da odmah da će se dosta toga promeniti u poslovanju i pogotovo u dovođenju igrača kada je bivši trener univerziteta Batler preuzeo kormilo. Deni Ejndž, dvostruki NBA šampion iz vremena kada je bio startni bek uz Denisa Džonsona i delio parket sa živim legendama Lerijem Birdom, Kevinom Mekhejlom, Robertom Perišem i Bilom Voltonom, imao je od početka svoj poseban način kako rekonstruisati i razmrdati tim i kako da uvek nađe pravo rešenje.

Imao je uvek "jaka leđa", posebno jer ga je podržavao legendarni trener i predsednik Red Oerbah, čovek koji je kao trener i rukovodilac osvojio čak 16 titula. Možda i "najveća glava" ikada u NBA ligi, Oerbah je bio doživotni član Seltiksa - i to bukvalno. Bio je u klubu gotovo ceo život i pomagao je Ejndžu kao konsultant i senior asistent do 2006. godine, kada je preminuo u 89. godini. Dobio je podršku da otera trenera Džima O'Brajena čim je stigao i da trejduje Ol-star igrača Entoana Vokera, koji će se tri godine kasnije okititi šampionskom titulom sa Majamijem. Boston je bio u beznađu, posle svega što im se dešavalo ranijih godina sa Rikom Pitinom i kasnijih godina kada je Pol Pirs bio jedan od najboljih igrača lige u jednom sasvim običnom timu, koji nema čemu da se nada. Kada je posle druge najgore sezone u istoriji franšize (24/58 u sezoni 2006/07) Pol Pirs zatražio trejd, Deni Ejndž je postao magični čovek, kako smo ga nazvali na početku teksta. Doveo je Polu Pirsu tada najboljeg šutera lige Reja Alena i uz Tima Dankana najboljeg visokog igrača lige Kevina Garneta, čime je doneo Seltiksima prvu titulu posle 22 godine i duge suše koja je trajala još od najboljeg tima svih vremena - čiji je on bio član.

Kada u naredne četiri godine Seltiksi nisu uspeli da osvoje još jednu titulu, ponovo je izvukao svoj čarobni štapić, zakopao je nerazumne Bruklin Netse toliko duboko da su se jedva oporavili. Poslao je matorce Garneta, Pirsa i Terija i izvukao četiri pika prve runde u možda najvećem pljačkanju ikada kada su trejdovi u pitanju. Tako je direktno napravio temelj šampionske ekipe, s obzirom da su dva od ta četiri pika bili Džejson Tejtum i Džejlen Braun i upravo ih je on kao predsednik košarkaških operacija birao. Poslednja stvar koju je uradio, koju i dan danas mnogi ne mogu da prežale, trejdovao je Ajzeu Tomasa ljubimca navijača i najboljeg igrača tada u Klivlend Kavalirse za Kajrija Irvinga. To se u tom trenutku na papiru ispostavio kao dobar potez, ali se Irving zadržao samo dve sezone bez ikakvog uspeha i na kraju igrao protiv njih 2024. u finalu za Dalas Maverikse. Nema tu Ejndž za čime da žali mnogo jer je Kajri ostao praznih ruku, a Boston podigao titulu - doduše, bez njega.

Otišao je u penziju, ali se brzo vratio i nje i sada godinama radi za Jutu Džez, koju pokušava da izvuče iz sivila koje traje godinama, dok ga je u kancelariji Seltiksa zamenio Bred Stivens, čovek kojeg je 2013. godine doveo da bude trener sa samo 37 godina. Posle dobrih osam godina na klupi, preselio se na bitnije mesto, što je malo i izazvalo negodovanje, s obzirom da je odličan trener i mnogi su se pitali da li je vredno napraviti takvu promenu. Ispostavilo se da Seltiksi nisu napravili bolji potez još od njegovog dolaska na klupu i trejdovanja penzionera za sve te pikove.

Prvi potez Breda Stivensa bio je dovođenje Imea Udoke na mesto glavnog trenera i trejdovanje Kembe Vokera za Ala Horforda, Mozesa Brauna i pik druge runde. Kada pogledate šampionsku ekipu iz prošle sezone, koliko je bio bitan Al Horford? I više nego bitan. To je bio prvi potez i ostalo nije dirao. Rezultat? Ušli su u veliko NBA finale posle 11 godina, ali su izgubili od Golden Stejt Voriorsa jer su jednostavno Stef Kari, Endru Vigins i ekipa u tom trenutku bili prejaki za njih. Morao je naredne sezone da povuče još jedan veliki potez jer je Ime Udoka optužen od strane žena koje rade u franšizi za uznemiravanje, zbog čega je suspendovan i na mesto trenera je Stivens stavio njegovog asistenta Džoa Mazulu. Bilo je pitanja zašto Stivens nije krenuo po nekog ozbiljnijeg i iskusnijeg trenera, sada kada su Seltiksi baš na korak do prstena, kada im nedostaje toliko malo. Bivši student univerziteta Virdžinja Stejt u svojoj debitantskoj sezoni došao do finala konferencije, izgubio u sedam utakmica od Majami Hita, ali mu je Stivens verovao. Okarakterisao ga je kao sjajnog lidera i vođu, a Mazula mu je vratio dominantnim osvajanjem titule i za sebe ubrao prvo individualno dostignuće kao trener na Ol-star utakmici gde je vodio Istok.

Moramo da se vratimo malo unazad, kako bismo videli način na koji je Bred Stivens uspeo da izgradi šampionsku ekipu i stane rame uz rame sa Denijem Ejndžom. Kao da mu je nekada odlični bek šuter ostavio magični štapić u fioci stola kada se pakovao i izlazio iz kancelarije poslednji put. Kao što smo spomenuli, prvi trejd je bio oživljavanje iskusnog Ala Horforda koji je presedeo celu sezonu u Oklahomi i raširenih ruku dočekao svoju novu-staru ulogu u ekipi gde je igrao odličnu košarku. Dok je Bred Stivens sklapao slagalicu u svom ofisu, našao je jedan delić koji niko nije video osim njega. Naredni trejd bio je dovođenje Derika Vajta, igrača koji u San Antonio Sparsima važi za odličnog defanzivca, pametnog igrača koji sjajno čita igru, ali ima problema sa šutem za tri poena. Kako sada to zvuči...

Želeo je još jednog elitnog defanzivca na perimetru i beka sa organizatorskim sposobnostima. Dao je Džoša Ričardsona, nekada 14. pika Romea Lengforda i dva pika prve runde za Vajta. Nije svima bilo jasno, niti su svi podržali ovaj potez jer su dali bivšeg visokog pika, solidnog igrača i dva pika prve runde za igrača uloge. I sve ih je prevario. Igrači su ispali nebitni, pik prve runde je bio Blejk Vesli (nema tim) i sledeći pik prve runde biće 2028. godine i ko zna da li će biti bitan uopšte jer se lako može videti da će Boston biti konkurentan i tada. Vajt je postao odličan šuter za tri poena i ostao je jedan od najboljih defanzivaca lige i oduševljeni su svi njegovim igrama, toliko da ga je Čarls Barkli pred početak ove sezone rangirao u Top 40 igrača lige - ispred Treja Janga.

A onda je tek krenula prava magija. Markus Smart je morao da ode i znao je to Bred Stivens, samo je tražio pravi paket za njega. Bivši defanzivni igrač godine, prvi bek sa tom nagradom još od Gerija Pejtona, proveo je devet godina u Bostonu i to kao lider i to pod trenerskom palicom Breda Stivensa koji ga je i izgradio da bude igrač kakav jeste. Farbao je kosu u zeleno, davao sve od sebe na svakoj utakmici u svakoj sekundi, prolio krv, suze i znoj za Seltikse, ali je morao da ode i generalni menadžer izvadio je srce ekipe kako bi posložio još dva delića slagalice koja su mu potrebna. Morao je da dođe visoki igrač i stigao je bivši Ol-star Kristaps Porzingis, koji je imao godinama probleme sa povredama, ali ako bude zdrav, srećno protiv njega i Horforda. Na sve to je izvukao pika prve runde na draftu 2023. godine, što je ispao Markus Saser, solidan dodatak sa klupe i pika prve runde Golden Stejt Voriorsima u trejdu četiri tima, gde su bili i Vašington Vizardsi koji su dobili Tajusa Džonsa, Danila Galinarija i Majka Muskala, uz 35. pika na draftu 2023. godine. Dakle, čovek je za Markusa Smarta i veterane kojima su isticali ugovorio dobio Kristapsa Porzingisa i usput uzeo dva pika prve runde. A šta je napravio od drugog pika? Čudo.

Možemo slobodno reći da je trejd za Džrua Holideja promenio NBA ligu. Milvoki Baksi su rešili da im više nije potreban Holidej, čovek koji im je samo par godina ranije doneo titulu posle 50 godina zajedno sa Janisom Adetokumbom i da im je potreban čovek sa velikim brojem poena u rukama da igra uz Grka, pa su tako trejdovali svog plejmejkera za Top 75 igrača svih vremena Demijana Lilarda. Takvu priliku Stivens nije mogao da ispusti. Poslao je Malkolma Brogdona, nekada šestog čoveka godine za kojeg je dao čak pet igrača i pika prve runde Pejsersima (pik je otišao u Denver i postao je Džulijan Stroter), sa njim Roberta Vilijamsa i dva pika prve runde. Robert Vilijams, popularni "Gospodar vremena", a nije Kale, bio je jako bitan ranijih sezona kao zaštitnik obruča i odličan defanzivac, ali se nije uklapao u zamisli Breda Stivensa i Džoa Mazule jer nije imao poene u rukama, s obzirom da je mnogo zavisio od plejmejkera i igre iz pika. Što se tiče Brogdona, tu nije bilo previše razmišljanja ako je "glava za glavu" sa Holidejem i Stivens je praktično preusmerio pika prve runde kojeg je dobio "za džabe" u trejdu za Porzingisa, uz pika prve runde tek 2029. godine, a do tada što se kaže u našem narodu - ko živ, ko mrtav.

Za ono što je bilo potrebno Ejndžu pet godina, Bred Stivens je napravio za tri. Sa dobrom osnovom, uz dva spektakularna i jedan odličan trejd, napravljena je šampionska ekipa koja je dominantno došla do titule i za koju niko nije sumnjao da će ići do samog kraja jer su od prvog do poslednjeg dana bili izraziti favoriti za vrh Istoka i pobedu u velikom NBA finalu. Niko nije bio ni blizu da ih zaustavi, a i kako bi kada su na Tejtuma i Brauna, okosnice ekipe, došli najbolji defanzivac na poziciji plejmejkera, iskusni igrač i već NBA šampion, jedan od najboljih šutera svih vremena na pozicijama 4 i 5, kao i pouzdani centar koji je postao trojkaška opcija u starim danima. I naravno da ne zaboravimo igrača uloge iz San Antonio Sparsa, koji je takođe postao jedan od najboljih igrača na oba kraja parketa u ligi.

Sada dolazimo do nove sezone, gde se stvari neće mnogo menjati. Prošlogodišnji najbolji ofanzivni i drugi najbolji defanzivni tim dodao je Lonija Vokera i ostao bez Ošeja Briseta i Svija Mihaljuka, što ne menja ništa u pogledu na tim. Imali su mirno leto i ništa nisu menjali jer zašto bi menjali ekipu koja je ostvarila 64 pobede i došla do šampionske titule. Oni će i ove sezone biti izraziti favoriti za titulu i pokušati da budu prvi tim od 2018. godine koji je odbranio titulu, što su uradili Golden Stejt Voriorsi sa Kevinom Durentom. NBA liga je iz godine u godinu sve jača i zato je veoma teško odbraniti titulu u novoj eri. Novca je sve više, prostor za plate je sve veći i Seltiksi su se već obezbedili time što imaju sve igrače na višegodišnjim ugovorima. Džru Holidej i Derik Vajt su tokom leta produžili ugovore i nema Boston šta da brine. Jedini koji nije produžio ugovor je veteran Al Horford, ali kada stavimo na papir da je zaradio oko 300.000.000 dolara tokom karijere, nema sumnje da će uzeti manji ugovor kako bi ostao sa ekipom i nastavio da se bori za šampionsko prstenje.

Bred Stivens je na danu za medije rekao da će sada igrači imati metu na leđima i da će biti teško pobediti bilo koju od 82 utakmice jer će svi biti motivisani protiv šampiona. Za razliku od njega, MVP finala Džejlen Braun naglasio je da ga ne interesuje šta rade drugi timovi u ligi, pa je tako sklonio sa strane priče o konferencijskim rivalima Milvoki Baksima, Filadelfiji Seventisiksersi Njujork Niksima.

U sezonu će ući bez povređenog Kristapsa Porzingisa, ali su navikli bez Letonca, što je i bila začkoljica kada je dolazio - znalo se da ima problema sa povredama i da će često odsustvovati i da je samo bitno da bude tu kada je najpotrebnije. Mogu Luk Korne i Ksavijer Tilman da pokriju, može i Džo Mazula da smanji petorku i igra sa Horfordom na petici i nekog sa niskog krila da spusti na četvorku. Ima opcija i ovo ne bi trebalo da bude problem.

Zaključak - Boston je opet glavni favorit za titulu. I titula će proći kroz Boston Garden i ove godine, na jednu ili drugu stranu.