Stručni rad Dejana Radonjića na temu - kako izvući maksimum iz ekipe

Vratio se Dejan Radonjić u Crvenu zvezdu minule sezone da gasi požar. Ne samo da je uspeo u tome, već je počeo i sa novom žetvom trofeja. Osvojio je triplu krunu za manje od šest meseci - treću na klupi tima sa Malog Kalemegdana. Minulog leta je krenuo da kroji ekipu po svom ukusu. Vratio je neka poznata lica u klub, okupio iskusan sastav, spreman da ostavi srce na terenu. Tako je i bilo. Posle 10 meseci bespoštedne borbe njegovi vojnici su ispunili zacrtane ciljeve - odbranjen je Kup Radivoja Koraća, ponovo su osvojene titule u Srbiji i ABA ligi, te je nastavljen kontinuitet učešća u Evroligi.

Za samo godinu i po dana crnogorski stručnjak je predvodeći crveno-bele u svoje vitrine dodao šest trofeja. Sa Zvezdom ih skupa ima 15. U trenerskoj karijeri čak 30. Kako je posle pobede nad FMP-om u drugoj utakmici finalne serije Superlige istakao, sada je vreme za slavlje, a onda će uslediti pregovori o produžetku saradnje, s obzirom da mu ističe ugovor.

"Želja nije sporna. Sada je najbitnije da slavimo jer smo to zaslužili, a onda u narednim danima idu razgovori pa ćemo videti šta i kako", kratko je pojasnio Zvezdin trener.

Vratio je minulog leta Radonjić u klub Nejta Voltersa, Luku Mitrovića, Majka Cirbesa i Nikolu Kalinića. Izuzev Nemca koji je imao velikih problema sa povredama i zdravljem, ostala trojica povratnika su odigrala važne uloge u još jednoj trofejnoj sezoni.

Radonjić o ostanku na klupi Zvezde: Želja nije sporna, sešćemo da razgovaramo

Kalinić je mnoge iznenadio odlukom da se vrati u klub sa kojim je pre sedam godina takođe osvojio triplu krunu. Došao je da bude lider i pogura ekipu na zacrtanim ciljevima. U potpunosti je uspeo u tome. Odlično je nosio breme Zvezdinog vođe, vukao tim u teškim trenucima. Ponovo je, kao što to radi kroz čitavu karijeru, bio igrač koji daje neophodnu energiju ekipu, povezuje redove poput lepka.

Pogađao je trojke kao, čini se, nikad u karijeri. Izvlačio maksimum iz izolacija koje su mu se često crtale, bez ozbira na to ko je dobio zadatak da ga čuva. Spajao je igrače sa poenima, borio se na skoku i nije se štedeo u odbrani. Primerom je pokazao put, a saigrači su ga pratili. Rezultat je više nego sjajan.

"Sa godinama sam naučio da ne brojim samo pobede i poraze, generalno je mnogo lepše kada pobediš u poslednjoj utakmici sezone i držiš trofej. Bilo mi je lepo... Sem tih nekoliko sedmica koje su bile nekako čudne, ali generalno lepa sezona i godina iza mene", rekao je sa trofejom u rukama posle pobede nad FMP-om.

Bio je najbolji strelac Zvezde u sinoć okončanoj sezoni (12,6 poena prosek u EL, 11,4 u ABA). Kao i njen najkorisniji igrač (11,7 prosečan indeks u EL, 12,3 u ABA). Postavio je i lični rekord u Evroligi sa 25 poena protiv Olimpijakosa, blesnuo u finalu ABA lige protiv Partizana (drugi meč) sa istim košgeterskim učinkom i impresivnih 5/5 za tri poena.

Navijače Zvezde sada najviše zanima da li ostaje?

"Vodićemo razgovore, tek se sezona završila. Videćemo šta se dešava, ne znam još ni ja", poručio je Nikola Kalinić po okončanju sezone.

Kalinić posle titule: Ne znam još da li ostajem

Volters je u prvom mandatu ostavio solidan utisak. Bio je druga opcija na poziciji organizatora igre iza u tom trenutku neprikosnovenog reprezentativca Stefana Jovića. Odradio je posao i pomogao Zvezdi da uzme triplu krunu.

Igrao je potom kratko i u NBA (Juta), mada je veći deo vremena proveo u Razvojnoj ligi. Vratio se u Evropu i potpisao za Šalon, ali je se ubrzo ponovo obreo u Evroligi kao član Žalgirisa. Usledio je transfer u Makabi, gde je proveo sezonu. Upisao svega 15 nastupa zbog povreda, ali i pandemije koja je prekinula takmičarsku godinu. Napravio je zatim korak unazad kada je leta 2020. potpisao za Uniks i takmičio se u Evrokupu. Bio je to dobar potez, pošto je pod vođstvom Dimitrisa Priftisa stigao do finala i omogućio ekipi iz Kazanja da se vrati u elitno takmičenje. S ozbirom da je ruski tim napravio generalku minulog leta, Volters je odlučio da promeni sredinu i opet obuče crveno-beli dres.

Opšti utisak je da je uz Kalinića bio i najkonstantniji igrač šampiona Jadrana. U ABA ligi je prosečno beležio 8,4 poena i 3,5 asistencije za oko 17,5 minuta provedenih na parketu. Bio je četvrti strelac i drugi asistent u crveno-belim redovima, najbolju partiju pružio protiv Zadra u sedmom kolu - 14 poena i 10 asistencija (indeks 23). Još bolji je bio u Evroligi. Sa prosekom od 10,9 poena bio je drugi najefikasniji igrač, ali i prvi asistent (3,6 završnih dodavanja). Zablistao je protiv Zenita u 18. kolu sa 21 poenom, šest asistencija i pet skokova (indeks 22).

Košarkaški je sazreo od prethodne epizode na Malom Kalemegdanu i prija mu saradnja sa Dejanom Radonjićem. Crnogorski stručnjak mu je dao veliku odgovornost, ali mu i pažljivo dozirao minutažu, trudeći se da mu održi ritam i sačuva energiju za ključne borbe.

Voltersov kraljevski ples sa ukusom bele čokolade: Kako je u stilu Džejsona Vilijamsa razoružao PAO

Bilo je onih koji nisu bili za povratak Luke Mitrovića. Minule sezone je delio megdan sa klubom kojem je svojevremeno bio kapiten, nosivši dres Budućnosti. Radonjić je verovao u 29-godišnjeg centra, poverio mu ulogu "petice", što je mnoge iznenadilo. Sada je apsolutno jasno da je napravio pravi izbor.

Mitrović je vaskrsao po povratku na Mali Kalemegdan. U dobro poznatoj sredini je podsetio na stare dane. Poslednja sezona u prvoj epizodi ostala je obeležena povredama. Mučile su ga i po odlasku iz Zvezde, pa nije uspevao da se pronađe u Bambergu, Mursiji, Manresi, Hapoelu iz Jerusalima, pa i Budućnosti. Očigledno je da sjajno sarađuje sa Radonjićem, koji ima dobru istoriju rada sa centrima. Prepoznao je i u Luki kvalitet za "pet" i nije pogrešio.

Sezonu je okončao kao drugi najkorisniji igrač Zvezde u Evroligi (prosečan indeks 10,6), treći u ABA (10,9). Na najbolji način je iskoristio veštinu koju poseduje, činjenicu da je agilniji od klasičnih "petica" i neretko čuvare sjajnom leđnom tehnikom dovodio do ludila. Dobro je trčao u tranziciji, odrađivao posao u odbrani i protiv rivala većeg gabarita. Bio je Radonjić miran kada je Luka na parketu.

Najbolju partiju u elitnom takmičenju pružio je u sedmom kolu protiv Armanija (17 poena i sedam skokova, indeks 27), dok je u ABA bio posebno inpsirisan u susretima sa FMP-om (17 poena i 10 skokova, indeks 30) i Cedevitom Olimpijom (21 poen i sedam skokova, indeks 28) u finišu ligaškog dela sezone.

Crveno-belo žitije po Luki Mitroviću

Cirbes je angažovan je kao prelazno rešenje. Zadesile su ga sve moguće nedaće, nekoliko povreda, dva puta virus korona... Na kraju je ipak produžio kratkoročnu saradnju do kraja sezone, ali je mahom bio sprečen da pomogne ekipi. Tek u finišu se vratio u protokol i dobio kakvu takvu minutažu u okršajima sa FMP-om. Nema sumnje da je i on odigrao ulogu u žetvi trofeja, pomagao na treninzima, koristio priliku kada mu se ukazivala. Nije ipak imao sreće da ostavi dublji trag.

Pored povratnika, Zvezda je angažovala još četiri nova igrača. Amerikance Ostina Holinsa i Erona Vajta, Nikolu Ivanovića i Stefana Markovića. Jasno je da od pomenutih novajlija najbolje pokazao Holins.

Amerikanac je stigao sa epitetom sjajnog atlete i vrhunskog defanzivca. To je apsolutno i opravdao. Očekivao se veći doprinos u napadu. Dugo je tražio šut, ali je na kraju odradio više nego solidan posao i na protivničkoj polovini.

Prvi utisak je njegova neumorna igra u defanzivi. Na najbolji način koristi fizičke predispozicije, izuzetno je uporan, pa je u džep stavljao i neke od najboljih igrača u Evroligi. Bio je i Radonjićev specijalista za derbije sa Partizanom, imao zadatak da se prevori u senku Kevina Pantera i sjajno ga je obavljao. Nema sumnje da je protivničkim bekovima padao mrak na oči kada bi ga videli na parketu. Hapsio je koga je stigao i čini se da uz kapitena Branka Lazića Crvena zvezda nije imala boljeg defanzivca u svojim redovima.

Ni statistika ne kvari utisak o njegovoj odličnoj sezoni. Beležio je 9,1 poen u ABA ligi, 8,1 u elitnom takmičenju. Očekivali su navijači možda veće brojke, ali za svaki poen koji nije postigao, Holins je fanatičnom igrom u odbrani ukrao po jedan protivniku. Iako mu ističe ugovor, stekao se utisak da bi voleo da ostane na Malom Kalemegdanu.

"Svi me to pitaju, ali trenutno ne znam. Videćemo šta će leto doneti. Ovde mi je sjajno. Volim saigrače, trenera Dejana, Beograd. Videćemo šta će se desiti", rekao je Amerikanac.

Holins i Vajt o titulama i sudbini u Zvezdi: Ovde je sjajno, ali još se ništa ne zna...

Vajta je teška povreda sprečila da poput Holinsa u potpunosti opravda epitet velikog pojačanja. Do peha koji je doživeo tokom Magenta kupa u Minhenu i susreta sa Panatinaikosom, bio je najbolji Zvezdin igrač na pripremama. Igrao sa ogromnom količinom energije, videla se kod njega velika želja da se dokaže i pomogne ekipi da pobeđuje. Sve je nažalost palo u vodu posle jednog atraktivnog zakucavanja u kontri. Centar Atinjana Okaro Vajt ga je blago zakačio, Vajt se dočekao na levu ruku i polomio podlaktičnu kost... Usledila je duga pauze, a s ozbirom da je pretrpeo prvu ozbiljniju povredu u karijeri, još više vremena mu je bilo potrebno da se u potpunosti opusti na parketu. Zadovoljan je sezonom (trofejniju nije imao), ali ne i svojim doprinosom.

"Nije dobro počelo, a ni završilo na ličnom planu. Nije ovo bila moja najbolja sezona, ali šta da kažem. Morate da učite iz svakog iskustva. Bila je čudna godina, ali nemam nikakve primedbe po pitanju ekipe i dešavanja u svlačionici. Imam mnogo ljubavi za ove momke. Kada nije bilo lako, bilo je sjajno imati ih kraj sebe", rekao je Amerikanac i istakao da će se do kraja meseca znati da li ostaje u klubu.

Umeo je da zablista kao recimo protiv Borca u ABA ligi. U oba duela sa Čačanima imao je upisan indeks korisnosti 22 (15 i 11 poena). U Evroligi je bio sjajan protiv Panatinaikosa sa 14 poena i 12 skokova (indeks 27). Nije ostavio utisak kakvom su se stručni štab i navijači nadali, ali zbog problema na koje nije mogao da utiče. Sreća mu je okrenula leđa, ali se pokazao kao dobar borac i saigrač.

©Starsport

Nikola Ivanović se dugo tražio, a najbolje je sačuvao za kraj. Prilično je oscilirao, teško pružao dobre partije u kontinuitetu, ali je još jednom pokazao da je najbolji kad je najteže. Bio je najbolji Zvezdin igrač na otvaranju finalne serije Jadranska lige (18 poena), vrlo dobar i u drugom susretu sa Partizanom. Pao je u naredna tri, ali je sve nadoknadio u borbi za pehar u Superligi. Bio je najbolji strelac i MVP finala.

Posle ove sezone će ostati upamćen kao Radonjićev šesti čovek. Kec iz rukava u nekoliko veoma bitnih utakmica. Kao i u Budućnosti, pokazalo se da mu prija uloga sa klupe i da je sposoban da promeni tok utakmice, ali i da je reši. Možda su se navijači nadali većem broju dobrih partija, stabilnijoj igri od crnogorskog reprezentativca, ali on je svoj deo posla na kraju obavio. Došao je u Zvezdu po trofeje, te je to i ostvario.

Ivanović MVP finala

Sa istim motivom paraf na saradnju sa crveno-belima stavio je i Stefan Marković. S tim što je Pefi stigao nešto kasnije. Pojačao je Radonjićevu četu u novembru, sve do februara i Kupa Radivoja Koraća praktično tražio formu i takmičarski ritam posle duže pauze. A onda je u borbi za prvi trofej zablistao i navijači su videli šta od bivšeg reprezentativca Srbije mogu da očekuju. Njegovo iskustvo i košarkaška inteligencija imali su veliku ulogu u finalima na sva tri fronta.

Posebno je bio motivisan u duelima sa Partizanom. Brojao je do 13 u bici za Žućkovu levicu i bio Radonjićev "iks faktor". Potom je u majstorici finala ABA lige imao nekoliko ključnih poteza u završnici. U Markovićevom slučaju statistika je bila gotovo nebitna. Radio je neke stvari koje se brojkama ne mogu definisati. Davao stabilnost Zvezdi u napadu i odbrani kada je upadala u krizu, posebno u mečevima od velike važnosti. Kada je bilo potrebno, njegovo iskustvo i znanje su izlazili na površinu.

Minule sezone je osvojio prvi pehar u igračkoj karijeri, kada je sa Virtusom postao prvak Italije. U Zvezdi je za oko osam meseci osvojio još tri.

"Jedan od glavnih razloga zbog kojih sam došao u Crvenu zvezdu je da osvajam trofeje, ništa drugo me nije zanimalo. Posle prvog trofeja koji sam osvojio prošle godine, sada sam došao do još dva, potencijalno i trećeg. Izuzetno sam srećan", rekao je pred drugi meč finala, svestan da je na pragu trećeg trofeja.

Stefan Marković: U Zvezdu sam došao po trofeje i izuzetno sam srećan, da nam se ne ponovi Mega

Kada su "starosedeoci" u pitanju, izdvojili su se očekivano Dejan Davidovac, Ognjen Dobrić i njegov izmenjak Kuzmić. Krilni košarkaš koji će se staviti na raspolaganje selektoru Srbije Svetislavu Pešiću pred naredni kvalfikacioni prozor ponovo je bio Zvezdin "heroj iz senke". Iako je imao oscilacije, kada je najvredniji pehar u sezoni bio na talonu ogrnuo je herojski plašt. Morao je zbog silnih povreda prinudno da igra i na poziciji centra, pa je bio primoran da se nosi i sa novim zadacima. Izneo je i to opterećenje junački, pa je protiv Partizana u finalu ABA lige bio jedan od najboljih Zvezdinih igrača.

U prvom meču je ubacio 10 poena, postigao nekoliko bitnih poena kojima je odbijao nalet crno-belih. Uz Ognjena Dobrića je bio Zvezdin najbolji igrač u tesnoj trećoj utakmici, koju je Partizan posle prekida i duže pauze rešio u svoju korist (19 poena). Utisak je da je u majstorici bio i najbolji Radonjićev igrač. Radio je sve. Igrao odbranu do poslednjeg daha, preuzimao odgovornost, mučio rivala i na ofanzivnom skoku (tri). Na kraju je sa 15 poena bio najefikasniji igrač pobedničke ekipe, a sakupio je i šest skokova, kao i tri ukradene lopte. Sa indeksom 20 bio je MVP majstorice, ali je titula najkorisnijeg igrača finalne serije otišla u Dobrićeve ruke.

Dejan Davidovac (©Starsport)

Momak koji je u svlačionici crveno-belih poznat i kao Šegi, junački je odradio sezonu. Propustio je kompletne pripreme zbog povrede, dugo tražio napadački ritam, s vremena ne vreme znao da blesne i podseti na partije iz prošlosezonskog finala kada je terorisao Budućnost. Na kraju je bio i drugi strelac ekipe u ABA ligi (10,7 poena), treći u Evroligi (10,3), kao i njen najbolji trojkaš u regionalnom prvenstvu (1,8 po nastupu uz 41,6 odsto preciznosti). Po pravilu je najubojitiji bio u najvažnijim duelima, što potvrđuje i titula MVP-a finala ABA lige.

Nažalost je doživeo novi peh u finišu sezone. Pred majstoricu polufinala Superlige sa Megom Mozzart pojavio se u civilu sa zavojem oko lista desne noge. Odigrao je jedan meč protiv FMP-a i više nije mogao. Sledi mu operativni zahvat, zbog kojeg neće biti u stanju da se odazove obavezama u državnom timu početkom jula. Učiniće na Malom Kalemgdanu sve da oporavak ovoga puta prođe što bezbolnije i u najkraćem mogućem roku.

Ognjen Dobrić (©MN Press)

Ognjena Kuzmića su mnogi otpisali još kada je sredinom sezone 2019/20 zbog slabih izdanja prosleđen u FMP na pozajmicu. Naporno je radio minule sezone, još napornije prethodnog leta. Još jednom mu je Radonjić pronašao žicu, pa je podsetio i na stare dane kada je igrama u crveno-belom dresu privukao i pažnju madridskog Reala, bio redovan u reprezentaciji Srbije.

Ipak, s ozbirom da je zbog povreda i virusa korona rotacija na centarskoj poziciji često bila kratka, centar iz Doboja je bio pod velikim opterećenjem, pa ga je stigao i umor. Ukupan utisak je više nego zadovoljavajući. Odradio je odličan posao u defanzivi, solidan u napadu, umeo i da eksplodira kao protiv Mege Mozzart u 19. kolu Jadranske lige (17 poena, indeks 21), berlinske Albe u petoj rundi elitnog takmičenja (16 poena i šest skokova, indeks 22) ili prvoj utakmici finalne serije domaćeg šampionata (17 poena i sedam skokova, indeks 20). Mahom je dobro kontrolisao dešavanja u reketu, čuvao obruč, hvatao lopte, a jasno je da bi i njegovi statistički parametri bili još bolji da crveno-beli nisu imali tako veliki broj kadrovskih problema.

Na kraju se mora izdvojiti i učinak najvernijeg Zvezdinog vojnika. Čoveka koji je postao simbol uspeha na Malom Kalemegdanu - najtrofejnijeg igrača u istoriji kluba, kapitena Branka Lazića. Uprkos porodičnoj tragediji i gubitku oca, ostao je uz voljeni klub od prvog do poslednjeg trenutka, spreman da vadi kestenje iz vatre golim rukama. Poneo je zvanje defanzivca godine u regionalnoj ligi, što najpreciznije opisuje njegov košarkaški doprinos timu. Njegov značaj ipak prevazilazi granice igrališta. Kapitenski posao odrađuje savršeno, pravi je lider tima i neko ko će uvek biti tu da pomogne saigračima. Spreman da bude univerzalni vojnik stručnog štaba. Njegove trojke često su i u sinoć okončanoj sezoni umele da ubiju moral protivnicima.

Jubilej Branka Lazića - 20. trofej u dresu Zvezde

Crvena zvezda posle 13 godina ponovo ima više titula od Partizana

Čini se da je dobio i naslednika ove sezone. To se posebno može zaključiti posle finiša. Stefan Lazarević je pokazao da je uvek u službi tima. Da je spreman da ostavi i poslednju kap znoja na parketu, pa makar mu zadatak bio samo da se zalepi za protivničkog igrača i ne da mu da diše. Odlično koristi fizičke predispozicije i jasno da nikome nije prijatno da mu izađe na crtu, jer zna da ga čeka uhoda na svakom koraku. Igrač je po Radonjićevom ukusu, čovek za specijalne zadatke, a dokazao je da može da doprinese i u napadu, posebno na ofanzivnom skoku gde ima odličan tajming i vešto se bori i sa snažnijim igračima. Najbolji pokazatelj su možda njegovi dueli sa Zekom Ledejom u finalnoj seriji ABA lige, gde je umeo prilično da namuči ponajboljeg Partizanovog igrača.

Marko Simonović je takođe svoju ulogu vredno odradio. Bio na raspolaganju timu kada god je bilo potrebno. Prenosio je znanje mlađim saigračima i svojim večito pozitivnim karakterom nesumnjivo bio zadužen za dobru atmosferu u svlačionici. Nije mu bilo teško ni kada nije u 12. Bio je spreman da na svakoj utakmici bude podrška onima koji su ispred njega dobili priliku. Kako stvari stoje, još nije spreman da okači patike o klin.

"Videćemo. Malo da odmorim, pa da odigram još jedno dve-tri godine, a-ha-ha. Šalim se malo, ali ide u tom smeru", rekao je Simonović posle trijumfa u Železniku.

Simonović još ne bi da svira kraj: Videćemo, ali ide u tom smeru

Dejan Radonjić je imao kristalno jasnu ideju u glavi kako bi ekipa trebalo da izgleda. Čini se da je većinu namera sproveo u delo, vešto se nosio sa svim preprekama koje su mu stajale na putu, a bilo ih je. Odlično je pripremao ekipu za svaki meč, rotacijama čuvao svežinu igračima tokom susreta i na kraju izvukao iz svakog pojedinca maksimum. Kako su se u klubu i nadali, bio je to pravi recept za ispunjenje zacrtanih ciljeva. Možda nije napravljen iskorak u Evroligi, ali nedostajalo je nebrojeno puta i sreće crveno-belima u elitnom takmičenju. Stalno prisutni kadrovski problemi su se najviše osećali protiv krema Starog kontinenta.

Tripla kruna je odbranjena, nastavljen je kontinuitet u Evroligi. U narednih par dana će se na Malom Kalemegdanu slaviti, a onda - sve ispočetka.