Voltersov kraljevski ples sa ukusom bele čokolade: Kako je u stilu Džejsona Vilijamsa razoružao PAO
Vreme čitanja: 6min | pet. 05.11.21. | 09:58
U svom drugom mandatu u redovima Crvene zvezde Amerikanac pruža sjajne partije u kontinuitetu i iz utakmice u utakmicu oduševljava navijače srpskog šampiona
Bilo je sumnjičavih. Smatrali su pojedini da Nejt Volters nema kvalitet da bude prvi plejmejker Crvene zvezde. O kako su samo pogrešili. Da je Dejan Radonjić napravio sjajan potez kada mu je ukazao veliko poverenje sada je jasno kao dan. Amerikanac se izdvojio kao jedan od lidera srpskog šampiona na startu sezone. Maestralna partija protiv Panatinaikosa došla je kao kruna napornog rada i sjajnog perioda koji je iza 30-godišnjeg plejmejkera. Što je još važnije, s obzirom na prikazano do sada, čini se da ne namerava da posustane.
Prvi Voltersov mandat u Zvezdi obeležen je usponima i padovima. Imao je praktično ulogu drugog plejmejkera iza Stefana Jovića, umeo da zablista, ali je vladao opšti utisak da može mnogo više. U periodu između dva mandata na Malom Kalemegdanu je sazreo, što je stručni štab na čelu sa prvim trenerom Radonjićem prepoznao, dao mu šansu da ispravi nepravdu i dokaže se pred zahtevnom crveno-belom publikom. Samo 14 nastupa je bilo dovoljno da zapuši usta i najvećim kritičarima.
Izabrane vesti
Njegov performans protiv velikana evropske košarke zaokružio je sjajan početak sezone u Evroligi. Bio je nezaustavljiv. Sa lakoćom izlazio na kraj sa svim preprekama koje mu je rival bacao pod noge, čitao odbranu rivala kao bukvar, prolazio kroz zeleni bedem kao vruć nož kroz puter. Stekao se utisak kao da je ubacio polovinu koševa Crvene zvezde, delovalo je da ne može da promaši.
Na samom početku je postavio pravila igre. Stavio protivniku do znanja da je došao na njegov teren i da će se pitati za sve. Njegovom zaslugom Zvezda nije ušla u meč nervozno, kao što je to činila u nekoliko navrata ove sezone. Nanizao je 10 poena kao od šale i uspostavio ritam po kojem su crveno-beli plesali do kraja utakmice.
Upravo je tako njegov nastup protiv Panatinaikosa izgledao - kao ples. Jer Volters je kroz čitavu karijeru bio specifičan igrač, sa karakterističnim potezima. Uvek se izdvajao iz gomile načinom na koji vodi loptu, razmišlja, fintama kojim izbacuje čuvare iz težišta... Teško je braniti se od njegovih promena ritma, pedantnih krosovera kojima rivale "šalje po burek". A kada sebi napravi prostor i krene u prodor, u vreći ima nekoliko poteza kojima može da završi akciju. Izdvaja se čuveni flouter, po kojem će ostati upamćen i kada jednog dana okači patike o klin. Iz pune brzine se u sekundi uzdigne, a onda u velikom luku i sa mnogo osećaja pošalje loptu ka košu i ona po pravilu pronađe put do dna mrežice.
Znao je i tokom prvog boravka na Malom Kalemegdanu da oduševi sve košarkaške sladokusce ovim potezom - pa je od strane navijača dobio nadimak Nejt Flouters - ali čini se da to sada radi sa mnogo više samopouzdanja. Kao i sve ostalo. I upravo je to bio ključ koji je Voltersu otvori vrata ka tranziciji iz lepršavog igrača sa lepim potezima ka beku od kojeg drhte kolena i najboljim evroligaškim defanzivcima.
Da ovo nije utisak samo jednog košarkaškog zaljubljenika, govore i brojke. Volters je protiv Panatinaikosa izjednačio evroligaški rekord u dresu Crvene zvezde. Postavio ga je minule sedmice u Monaku. Ekipama Zvezdana Mitrovića i Dimitrisa Priftisa ubacio je po 18 poena. Sinoć je bio stoprocentan van linije za tri poena (2/2), dok je za dva šutirao sa 60 odsto uspešnosti (6/10). Uhvatio je tri defanzivna skoka, upisao i po dve asistencije i ukradene lopte, uz samo jednu izgubljenu. Od osam odigranih mečeva u elitnom takmičenju, na šest je imao dvocifren košgeterski učinak. Tako je trenutno na proseku od 13 poena, 4,4 asistencije i tri uhvaćene lopte, uz prosečan indeks 13,6. Samo deset bekova je od početka takmičarske sakupilo više indeksiranih poena.
Zbog svega navedenog, a najpre karakterističnih poteza koje prosto ne možete da ne volite (ako volite igru pod obručima) napravili smo i poređenje sa legendarnim Džejsonom Vilijamsom. Bivšim NBA košarkašem (od 1998. do 2011. godine) koji je, nosivši dres Sakramenta, Memfisa, Majamija i Orlanda, ostavljao bez daha svojim načinom igre koji mu je i doneo nadimak Bela čokolada ("White Chocolate").
Možda je ovo samo početak i neko bi rekao da ne treba trčati pred rudu, ali Nejtovo samopouzdanje, način na koji svaki put istrči na teren, doza enerije sa kojom igra, rutina kojom izvodi sjajne poteze, ukazuju da je Zvezda dobila sjajnog plejmejkera koji itekako može da predvodi navalu srpskog šampiona. Da nije bilo povreda i da se usled izostanka Nikole Ivanovića nije toliko trošio, verovatno bi utisak, ali i brojke, bili još veći. Kada se podvuče crte, čini se da je Amerikanac stao uz rame svojim zemljacima i ponajboljim stranim plejmejkerima Zvezde u proteklih 10 i više godina - Markusu Vilijamsu i Tejloru Ročestiju. Poput pomenutog dvojca gaji igru koja ima poseban šmek, a sada je sposoban da to potkrepi i adekvatnim rezultatima.
Izbor urednika
Posle susreta sa Panatinaikosom je istakao da je timu prekopotrebna bila ovakva pobeda - najubedljivija u istoriji Evrolige za crveno-bele.
"Velika pobeda. Imali smo par teških nedelja, izgubili četiri utakmice zaredom. Dobro je što smo se vratili kući i posle slabe partije protiv Berlina odigrali bolje na svom terenu. Bila nam je potrebna ova pobeda, dobro je što smo odradili posao", rekao je Volters nakon utakmice.
Napad je zahvaljujući njemu prodisao.
"Dobro igramo odbranu od početka sezone, proradili smo u napadu, počeli da pogađamo šuteve. Ne znam koliko smo trojki tačno ubacili, ali imam osećaj da smo mnogo bolje šutirali. Lopta se bolje kretala i kada tako odigramo u napadu, to znači i odbrani. Dobra utakmica za nas".
Šta se promenilo u odnosu na neka prethodna izdanja?
"Trudim se da budem agresivan, dobro smo delili loptu, bili strpljivi, stvarali smo mnogo bolje situacije za razliku od prethodnih par mečeva u Evroligi. Izuzetno nam je bila potrebna ova pobeda, nismo sjajno počeli sezonu i važno je da dobijamo kod kuće. Imamo sjajne navijače i to moramo da koristimo", izjavio je 30-godišnji Amerikanac.
Ne samo da je Zvezdin sinoćnji trijumf bio njen najubedljiviji u Evroligi, već je i Panatinaikos pretrpeo najteži poraz u elitnom takmičenju. Kako je to pošlo za rukom košarkašima Crvene zvezde?
"U finišu prvog poluvremena smo srljali, imali smo prednost od 19 poena, koja se posle par grešaka istopila na 13. U drugom poluvremenu nismo dozvolili da nas to poremeti, dobro smo počeli treći kvartal, igrali jaku odbranu čitavo poluvreme", pojasnio je Volters.
Ne krije da mu prija rad sa trenerom Radonjićem.
"Imali smo problema sa izostancima, još se nismo svi skupili. Trener mi veruje i zaista volim da igram za njega. Trudim se da iskoristim svaku priliku. Mučili smo se u napadu i ja kao plejmejker uvek preuzimam odgovornost za tako nešto. Dajem sve od sebe da svakim danom napredujem".
Činjenica da poznaje dosta saigrača puno mu je pomogla.
"To je sjajno. Tu je veliki broj poznatih lica - saigrača, trenera. Zaista mi znači sve to. Puno mi pomaže što sam upoznat sa sredinom, što nisam prvi put ovde. Uvek je teško kada je sve novo, drugačije, a sa time sam se susretao tokom gotovo čitave karijere. Jako mi se sviđa ovde. Nadam se da možemo da nastavimo da igramo u ovom ritmu kod kuće. Bilo je zabavno".
Uprkos svemu, ne zaleće se. Sezona je tek počela.
"Idemo korak po korak. Raspored je težak, puno je dobrih timova. Iskopali smo sebi jamu na početku i moramo da nastavimo sa ovakvim partijama, damo sebi šansu da pobedimo. Moramo da idemo utakmicu po utakmicu", zaključio je Nejt Volters.