Sve je manje onih koji su Srbiji dali srebrna krila, Kalinićev urlik ostaje zauvek

O prolaznosti vremena napisano je mnogo toga i ono za čim mnogi žude, a nemoguće je rešiti je kako da usporimo tok i dobijemo malo više prostora za manevar... Tako je i među sportistima, ma koliko želeli da im karijere potraju duže, ne može se protiv nekih stvari i jedino ostaje da se o telu vodi računa kako bi se ugrabila još koja godina više.

Dok sati i dani lete, deluje kao da su se neke stvari desile juče, a zapravo je prošlo, evo sad će deset godina. Toliko ćemo u septembru proslaviti od srebra na Mundobasketu u Madridu, gde je generacija vođena Aleksandrom Đorđevićem dala srebrna krila Srbiji.

Od tada se mnogo toga dogodilo, a iz ekipe koja je sa beogradskog aerodroma otišla na mala vrata, a vratila se ogrnuta herojskim plaštom knjiga je spala na dva slova – Bogdana Bogdanovića i Stefana Jovića. Ostali su u međuvremenu otišli u košarkašku penziju ili su se oprostili od reprezentacije, kao što je to prošle večeri učinio Nikola Kalinić.

Srebrni tim Srbije iz Madrida 2014. (©MN Press)

Jedan od Đorđevićevih džokera u Madridu, kasnije jedan od nosećih stubova Srbije odlučio je da stavi tačku na reprezentativnu karijeru koja je donela dva srebrna odličja. Vrhunac je došao prerano, na Olimpijskim igrama u Riju - i iz te selekcije ostali su samo Bogdanović i Jović - kada su Orlovi takođe posle finala sa Amerima završili na drugom mestu na podijumu.

Od tada, Kalinića nije bilo mnogo u dresu sa nacionalnim grbom. Propustio je Evrobasket 2017. zbog povrede leđa, na Mundobasket u Kini 2019. nije ni pozvan odlukom tadašnjeg selektora, da bi se njegovi poslednji nastupi završili neslavno. Košmar u finalu kvalifikacija za Igre u Tokiju i Evrobasket u Pragu i Berlinu kada su očekivali da ćemo da metlamo sve na putu do zlata teško ostaće urezani u pamćenje još dugo...

Rođeni Subotičanin je posle neslavno završenog Evropskog prvenstva nagoveštavao da bi to mogla da bude njegova poslednja akcija u opremi Srbije, što se potvrdilo u utorak posle Barseloninog dramatičnog trijumfa nad Olimpijakosom usred Pireja.

“Mislim da sam ja završio sa takvim učešćem. Mislim da ne mogu više da izborim to na način koji je potreban. Došlo je vreme za neke mlađe momke da igraju i da pokažu. Pogotovo nakon uspeha prošle sezone. Mislim da je tu sve jasno”, rekao je Kalinić za Sportal.

Godinama unazad Kalinić važi za jednog od najboljih igrača Evrope na svojoj poziciji, tokom svog (zasad) poslednjeg boravka u Crvenoj zvezdi pokazao je da može da bude i noseći igrač ekipe konkurentne za Top 8 – crveno-beli bili dugo u igri za četvrtfinale – a navijači kluba sa Malog Kalemegdana takmičarsku 2021/22 pamte ne samo po titulama u Jadrasnkoj ligi, Superligi i Kupu Radivoja Koraća, već po tome da je zaštitno lice bio upravo Nikola Kalinić.

Srbija gubi mnogo, mada zaista ima mlađe snage koje je Kalinić u svojoj izjavio pomenuo. Pre svih Nikolu Jovića čiji je uzlet na reprezentativnoj sceni obeležio nastup Srbije u Manili prošle godine. Ipak, iskustvo koje na sto donosi neko ko u novembru puni tek 33 godine je neprocenjivo. U lične izbore i razloge istih nećemo da ulazimo, jer ne treba da se dovode u pitanje.

Kalinić je u reprezentaciju Srbije ušao na poziv Dušana Ivkovića za Evrobasket 2013. godine. Tada klinac koji je Vojvodinu taman zamenio opremom kragujevačkog Radničkog jer je njegov potencijal osetio prekaljeni Miroslav Nikolić, Kalinić je bio jedan od onih koje je legendarni stručnjak izvukao iz univerzitetske reprezentacije Srbije, kao što je to ranije učinio sa Nemanjom Bjelicom, Milanom Mačvanom, Miroslavom Raduljicom, Ivanom Paunićem...

Mangup mirnog karaktera, životna škola Bloka 70 i plejmejker u duši

Nikola Kalinić završio sa reprezentacijom: Vreme je za mlađe

Poziv u A tim stigao je spletom raznih okolnosti. Milan Mačvan se nije pojavio na pripremama za Evrobasket u Sloveniji, pa je Dudi bio potreban neko ko može da pokrije obe krilne pozicije. Odlučio se za Kalinića posle jednog od najdužih, a verovatno i najplodnijih leta za njega, odnosno pošto je u Mersinu prvo uzeo srebro na Mediteranskim igrama, zatim i bronzu na Univerzijadi u Kazanju. Po završetku obaveza je samo produžio rad sa Orlovima sa kojima je otišao u Deželu i pomogao da se osvoji to čuveno sedmo mesto za direktan plasman na sledeći Mundobasket. Ostalo znate...

Kako bi selektor Svetislav Pešić rekao, smena generacija se dešava neprestano. Možda je za Kalinića bilo rano da kaže 'zbogom' reprezentaciji, ali u trenutnim okolnostima bolje je i tako, nego da se čekalo do objave spiska i da se u javnosti ponovo mistifikuje njegov izostanak na istom.

Srbija je prethodnih mesec i kusur ostala bez trojice reprezentativaca koji su obeležili prethodnu deceniju. Prvo je Nemanja Bjelica objavio kraj karijere, zatim je Nemanja Nedović poručio da je svoje sa Srbijom završio, da bi sada isto to učinio i Nikola Kalinić.

Pamtićemo ga po zakucavanju preko Janisa Buruzisa kojim je zapalio naciju i plamen nade čuda u Madridu, kao i onom urliku pošto je na poster stavio Kostasa Papanikolaua u istoj utakmici (pogledaj naslovnu fotografiju), kojim je svoje ime lansirao u zvezde! Tog leta se vratio u svoju Zvezdu iz kojeg je dalje gradio svoje ime u evropskoj košarci i postao jedan od najboljih i pre svega najpoštovanijih igrača na svojoj poziciji.

Uvek svoj, borac do kraja. Takav je Nikola Kalinić.