N. StojkovićTa seda obrva je simbol Monakove borbe
_na_meÄu_sa_Sautemptonom.jpg.webp)
Vreme čitanja: 8min | sub. 25.04.26. | 08:30
Ko hoće, nađe način, to najbolje zna Manučar Markoišvili
Jučerašnja pobeda nad Barselonom (79:70) u finalu plej-ina može da se posmatra iz više uglove. Pored toga što je obezbedio plasman u četvrtfinale Evrolige i što su osigurana bar tri duel protiv Olimpijakosa, trijumfalni završetak mini-turnira predstavlja i simboličan završetak jednog od najtežih perioda u novijoj istoriji kluba i potvrdu da je Monako, uprkos svim problemima koji su ga mesecima potresali, uspeo da pronađe put do uspeha. Veliki deo zasluga za to ide na račun trenera Manučara Markoišvilija.
Kada je Gruzin preuzeo ekipu, situacija na Azurnoj obali bila je daleko od idealne. Ugledni francuski mediji, ali i oni širom evropskog kontinenta, poslednjih meseci detaljno su izveštavali o ozbiljnim finansijskim poteškoćama koje su uzdrmale klub. Pisalo se o kašnjenju zarada, neizvesnosti oko budžeta zbog nemogućnosti vlasnika da prebaci finansijska sredstva iz Rusije zbog političkih tenzija i sankcija Rusiji, te rastućoj napetosti unutar organizacije, pa čak i mogućnosti da igrači u jednom trenutku odbiju da treniraju ili nastupe dok se situacija ne stabilizuje... Klub koji je godinama predstavljao mirnu luku za igrače na evropskom tlu, postao je mesto gde, prema izveštajima svedoka, vlada rasulo.
Izabrane vesti
19.45: (1,45) Fenerbahče (15,0) Žalgiris (3,05)
Delovalo je da situaciju dodatno može da pogorša odlazak Vasilisa Spanulisa. Kao jedan od najperspektivnijih mladih stručnjaka današnjice trebalo je da vodi jedan od najambicioznijih projekata u evropskoj košarci, ali se sve okrenulo naglavačke. Pisalo se da nije mogao da funkcioniše u "haotičnoj situaciji" i da je čak "izgubio podršku ekipe", posle čega nije mogao više. Odlazak trenera njegovog kalibra usred sezone, u momentu kada se tim bori za vrh Evrolige, bio je jasan signal da problemi prevazilaze određene (za njega prihvatljive) okvire i da je šteta nepopravljiva.
U takvim okolnostima, Markoišvili je došao kao vatrogasac. Na početku nije bio viđen kao duročno rešenje, a posle onoga što je napravio za mesec i po dana, možda vlasnici promene ploču. Klub mu je ukazao poverenje jer je čovek sistema, neko ko dugo poznaje okolnosti, svlačionicu, klub i igrače. I neko je ko u toj svlačionici i među svim tim zvezdama uživa veliko poštovanje. Taj status ga prati još iz vremena boravka Saše Obradovića u klubu. Bio je to dobar taktički potez kluba, jer je u trenutku njegovog prelaska u ulogu vršioca dužnosti bilo najvažnije da se sačuva mir unutar ekipe. I upravo je njegova uloga bila ključna. Pronašao je žicu igračima, prišao im na drugačiji način od temperamentnog grčkog stručnjaka i podigao ih kolektivno.
Monako je u prethodnom periodu često bio primoran da igra sa svega osam igrača u rotaciji. Povrede su dodatno opteretile tim koji je već bio iscrpljen problemima van terena. Ekipa je u teškim okolnostima morala da funkcioniše bez Majka Džejmsa, Nikole Mirotića, Danijela Tajsa, Nemanje Nedovića... Povrede su se nizale, ipak, ekipa je uspela da ostvari sedam pobeda u deset evroligaških utakmica - uključujući skor 6-2 u završnici ligaške faze - otkako je Markoišvili preuzeo mesto prvog trenera. Tako je sastav iz Kneževine u finišu bio među najboljima u Evroligi uz Olimpijakos, Valensiju, Real, Žalgiris i Panatinaikos. Najbolji kada je ekipi gorelo pod nogama.
To možda i najbolje govori o njegovom radu i uticaju pre svega na mentalitet ekipe, na to da je uspeo da podigne voljni momenat kod igrača i pronađe način za izlazak iz duboke krize.
"Nije lako. Ali sada se normalnost vratila. Svi smo plaćeni. Putujemo, živimo dobro, imamo priliku da se takmičimo na najvišem nivou. Nema ničega na šta bismo se sada mogli žaliti. Nažalost, neki igrači su povređeni u ovom delu sezone. Povrede su došle u nezgodnom trenutku. Koliko god situacija bila teška, moramo da gledamo napred", rekao je Markoišvili posle poraza od Panatinaikosa.
U toj izjavi verovatno je najbolje sažeta kompletna Monakova priča ove sezone. Klub koji je prolazio kroz finansijsku neizvesnost, smenu na klupi i kadrovske probleme, uspeo je da pronađe stabilnost baš onda kada je to bilo najpotrebnije.
Posebnu težinu uspehu daje činjenica da je stručni štab morao da funkcioniše u specifičnom režimu. Zbog nedostatka licence za vođenje ekipe u francuskom prvenstvu, Markoišvili je fokusiran na Evroligu, dok tim u domaćem šampionatu vodi Sergej Gladir. Uprkos toj podeli odgovornosti, Monako je zadržao prvo mesto u Francuskoj, što dodatno potvrđuje da je klub, posle turbulentnog perioda, uspeo da se organizaciono konsoliduje.
Markoišvili je i sam više puta isticao da njegov dolazak na ovu poziciju doživljava gotovo nestvarno.
"Za mene lično, ovo je prilika da se borim. Imali smo odličan niz u poslednjim utakmicama da bismo došli dovde. Ovaj napor koji ulažemo nije čudo. Za mene je čudo to što sam u ovom trenutku ovde. Ali ovi momci zaslužuju da budu ovde… Za mene jeste, ja sada ne bih trebalo da budem trener. Ali neću odustati".
Pobeda nad Barselonom je najbolji odgovor na sve ono što je pratilo Monako prethodnih meseci. U trenutku kada su mnogi sumnjali da klub može da izdrži teret finansijske i sportske krize, tim je pokazao karakter, a Markoišvili mirnoću i sposobnost da održi grupu na okupu. Rezultat toga je pobeda nad Barsom. No, u svemu ovome još je luđe to što Kneževima za manje od 24 sata sleduje finale francuskog kupa protiv Le Mana. A onda i Olimpijakos već u utorak...
"Put je bio veoma težak, u nekim momentima delovalo je da je nemoguće... Uspeli smo zbog posvećenosti svih... Momci su nastavili da veruju i da se bore za nešto veće od onoga što je bilo moguće. Stvarno sam ponosan na tim. Igrači su pokazali zalaganje", rekao je Gruzin posle Barse i na pitanje da li je ovo Monakov poslednji ples uzvratio:
"Moj poslednji ples ili njihov? Nikad se ne zna... Ne gledam na to tako. Stvari će se promeniti, ali ne razmišljam o tome, već samo o stvarima koje se dešavaju sada. Igramo plej-of Evrolige, u subotu nas čeka finale Kupa. Ako je ovo poslednji ples, neka bude najbolji. To je ono čemu se nadam i to je ono za šta radimo. Neka bude za pamćenje".
Plasman u četvrtfinale Evrolige može da se gleda i kao potvrda da je Monako preživeo najteži deo sezone i da je, zahvaljujući radu čoveka koji je u najdelikatnijem trenutku prihvatio odgovornost, sačuvao tim u evropskom vrhu. Sleduje teška četvrtfinalna serija, protiv tima koji je pobedio na svom "drugom" vatrenom krštenju i započeo nisku evropskih pobeda. Bio je to jedan od svega dva poraza pirejskog giganta u poslednja dva meseca prve faze. Monako jeste oba puta dobio Olimpijakos ove sezone, ali sada su okolnosti drugačije, a ulog mnogo veći.
Ta seda obrva simbol je Monakove borbe. Videćemo da li i najvećeg čuda od uvođenja ligaškog sistema...
Gledaj sve najzanimljivije detalje iz najboljih sportskih takmičenja ekskluzivno na MOZZART HIGHLIGHTS.
EVROLIGA - ČETVRTFINALE
Utorak:
19.45: (1,45) Fenerbahče (15,0) Žalgiris (3,05)
20.00: Olimpijakos - Monako
20.45: (1,95) Valensija (13,5) Panatinaikos (2,00)
Sreda:
20.45: (1,30) Real Madrid (16,0) Hapoel Tel Aviv (3,90)
*** Kvote su podložne promenama
tagovi
Obaveštavaj me
Evroliga
