Tejtum se vratio i Tejtum je dobar: Mogu li Seltiksi to da naplate titulom?

Bila je jako popularna ona čuvena reklama kada deda velikih brkova, u mornarskoj majici uleti na ekran, a iza se čuje piskutavi dalmatinski glas: "Judi, judi, vratija se Šime". Oni koji su pažljivo pratili Boston Seltikse od dolaska Džoa Mazule, saznali su i koliko je on opsednut kitovima ubicama i kako za svaku napadačku šematiku koristi nekakve filozofske primere u vezi sa njima. Kada smo ovde pisali o tome, oni koji NBA gledaju svake prestupne godine da bi groktali kako Nikola Jokić jede burek i ne voli košarku pa opet ludima pravi Amerikance i slične gluposti, rekli su da se igramo literarnih sastava.

Nije bila stvar u našim književnim vežbama lepog pisanja, nego u onome što je zaista Mazulin plan. On timove deli na foke (one koji lutaju imeđu vrha i dna), haringe (koje čame na dnu konferencije) i na velike kitove (sa šampionskim ambicijama). Za svaki detalj te podele Mazula je smislio napadačku varijaciju, a čitavu svoju ofanzivnu ideju objasnio ovako (parafraziramo) - uvek napada u jatu, u vrlo uskoj formaciji u kojoj svako tačno zna kakva mu je uloga; nakon toga je potrebno identifikovati i izolovati defanzivno najslabiju kariku protivnika i u kontinuitetu je eksploatisati dok se prosto ne udavi; na kraju, ako protivnik i pomisli da se spasao i da je u stanju da se sačuva, onda čitavo jato počne da pravi talase.

Kakve to ima veze sa čuvenom reklamom za tunu? Ima jer se, ljudi, ljudi (izgovoreno piskutavim glasom od uzbuđenja), umesto Šime vratio Džejson, da, Džejson Tejtum, i umesto konzervirane tune omogućio Seltiksima da se vrate na svoje stare ofanzivne postavke i ideje.

Njegov povratak bio je dočekivan sa strepnjom. Ne zbog toga što je Bostonu Tejtumov povratak bio nasušna potreba - nego jer nije. Seltiksi su u odsustvu svog najvažnijeg igrača ostvarili skor 41-21 i sve je podsećalo na povratak Kleja Tompsona iz iste povrede 2022. Golden Stejt je i bez Kleja igrao jako dobru košarku i pitanje nije bilo koliko brzo će vrhunski šuter da unapredi igru tima, nego koliko će brzo tim uspeti da mu pomogne da povrati formu. Pažljivi NBA gledaoci će se setiti da su Voriorsi po Tompsonovom povratku dobrano propatili, da su igrači koji su bili u formi krenuli da gube ritam, a da je tim počeo da gubi ono što bez Kleja nije gubio.

Ali vredelo je sačekati ga.

Boston Seltiksi su bez Tejtuma ostvarili sjajan skor i zbog toga su, poučeni iskustvom Voriorsa koji su na kraju spomenute sezone osvojili prsten, mogli da omoguće svojoj zvezdi nešto lagodniji povratak na parket. U prvih nekoliko utakmica od početka marta to smo i videli - Tejtum je birao svoje omiljene šuteve, igrao oko 25 minuta, bio deo petorke, ali se videlo da nema nikakvog moranja iznad njegove glave. To je lako jer je Boston bez svog najvažnijeg igrača radio na unutrašnjem rastu.