Teova karijera kroz najvažniji pogodak i promašaj

Srbija je u osmini finala nadigrala Hrvatsku u meču koji je rešen doslovno u poslednjih 20 sekundi, a onda je na red došla Španija. Nije naša reprezentacija imala preterano uspeha protiv Furije, štaviše, prilično lako su izabranici Serđa Skariola slavili godinu dana ranije u finalu Evropskog prvenstva. Bila je Španija favorit i u Turskoj, ali je Miloš Teodosić imao druge planove. Utakmica u kultnom "Sinan Erdem Domu" igrala se "na nož", muški, dok je i najmanja greška mogla da odvede kola niz brdo i pokrene lavinu posle koje nema povratka. Naša reprezentacija je otišla na veliki odmor sa plus osam, ali su Španci bili bolji u nastavku i sve je mirisalo na neizvesnu završnicu u kojoj će se pitanje pobednika rešavati na jednu loptu i tako je i bilo.

Semafor je pokazivao potpuni egal 89:89, posed je bio za Srbiju, a na satu je stajalo još nešto manje od 26 sekundi do kraja meča. Dobio je Teo loptu posle tajm-auta. Driblao je driblao, trošio vreme, preuzeo ga je znatno viši Garbahosa i kad se činilo da više nema gde usledila je trojka ispaljena sa pozicije bliže centru, nego liniji 6,75. Milisekundi koji su trajali kao večnost, sve dok lota nije prošla kroz obruč i učinila da se kroz arenu prolomi glas srpskih igrača i navijača, dok je sa ove strane TV prijemnika urlik komentatora Slobodana Šarenca bio nagoveštaj ne samo velike pobede, već i poteza koji će ostati za sva vremena da se prepričava sa kolena na koleno i kroz generacije srpskih i svetskih zaljubljenika u igru pod obručima.

Ciljano je to Teodosić uradio i postao heroj nacije, sinonim za reprezentativne uspehe i čovek bez kojeg nije moguće zamisliti državni tim. Ipak, koliko god tada cela zemlja slavila Tea i izjednačavala ga sa mitskim bićem i božanstvom koje je doakalo do tada neprikosnovenoj Furiji, samo četiri meseca ranije jednom delu nacije je uništio snove nedostižne do dan danas.

Pariški Bersi bio je poprište borbe za titulu osvajača Evrolige, a beogradski Partizan se vratio na Fajnal-for prvi put od 1998. i završnog turnira u Barseloni. Bila su to neka druga vremena, neki manji budžeti i Dule Vujošević koji je u za današnje vreme nezamislivim uslovima stvarao generaciju koja je sa takozvanim stipendijama izašla na megdan u polufinale znatno bogatijem Olimpijakosu.

Na jednoj strani su bili iskusni Dušan Kecman i Petar Božić, do tada anonimni Jan Veseli i Bo Mekejleb koji su iz crno-belog dresa lansirani u orbitu, kao i zahvalni Aleksandar Rašić, Lorens Roberts i mnogi drugi. Predstavljao je tada sastav iz Pireja skup zvezda počevši od Linasa Klejze, preko grčkih legendi Teodorosa Papalukasa, Janisa Burusisa, pa sve do srpskog asa Miloša Teodosića. Meč u Bersiju bio je u istoj meri napet i neizvestan kao onaj koji će Srbija odigrati četiri meseca kasnije, a zajedničko je to što je u oba slučaja Teodosić taj koji je izašao kao pobednik.

Rezultatska klackalica, napetost i borba, kao i Partizan koji je držao sve u svojim rukama i jednom nogom već zakoračio u finale - sve to nije bitno. Poslednji napad Olimpijakosa ostaće za mnoge najbolnija uspomena iz dana kada su sport posmatrali najčišćim, dečačkim očima, ali su i razočaranja, kao i radost, sastavni deo istog. Imao je Partizan plus dva, a Olimpijakos loptu iz auta na sedam sekundi do kraja. Papalukas je pronašao samog Teodosića koji je potegao šut iz nehata. Videlo se da pokušaj nije dobar, da neće biti ni blizu toga da prođe kroz obruč i možda su crno-beli vođeni neiskustvom prerano pomislili da su pobedili jer se prikrao Džoš Čildres koji je prikucao promašaj, odveo meč u produžetke u kojima je tim iz Pireja slavio.

Daleko od toga da veličina kakva je Teo može da se posmatra isključivo kroz prizmu legendarne trojke ili šuta iz nehata, ali je gotovo izvesno da će se ljubiteljima sporta upaliti lampice i da će se na pomen Teodosićevog imena prvo setiti koša preko gorostasnog Španca i prikucavanja Čildresa,.

Kako bilo, možda je i poslednji Mohikanac okačio patike o klin. Čovek koji je boemsku dušu prenosio na teren i do samog kraja ostao dosledan tome da se igra košarke na samo njemu svojstven način!