Totalni paradoks: Evroligaši zovu naše, a mi uvozimo tuđe trenere

Niko ne može da ospori ni Navaru ni Penjaroji uspehe, pogotovo ne one titule u FIBA Ligi šampiona, dok je novi trener crveno-belih otišao korak dalje i predstavlja tvorca najtrofejnijeg perioda u istoriji Unikahe, ali ono što je svakako legitimno i opravdano pitati jeste kako to da srpski evroligaši dovode strane, ili u ovom slučaju španske stručnjake, dok svi klubovi koji žele da zaigraju u Evroligi imaju pik na naš kadar?

Jasno je da je Dušan Alimpijević napravio pravi trenerski 'bum' u Bešiktašu i na neki način ga etablirao kao drugi tim turskog šampionata, a u klubu žele sa njim u Evroligu, iako Evrokup nije osvojen. Čak je i sam Miško Ražnatović u razgovoru za Mozzart Sport potvrdio da Alimpijevića svi hoće, dok su mu crno-beli iz Istanbula stavili izlaznu klauzulu za evroligaške timove. Takođe, Marko Barać je ove sezone vodio Bahčešehir do polufinala Evrokupa i pokazao da može da pravi zapažene rezultate i van granica Srbije. Kada je reč o samom vrhu evropske košarke, i tu je jasno da timovi iz elitnog ranga polažu nade u srpsku struku.

Četvrtak, 18.00: (1,45) Dubai (15,0) Partizan Mozzart Bet (3,40)

Ime Željka Obradovića je gotovo izvesno najtraženije za one sa najvećim ambicijama, pa je tako Mozzart Sport još tokom završnog turnira Evrolige pisao o tome kako je u zelenom delu Atine najtrofejnsiji evropski trener glavna tema. Još ranije je i ime Saše Đorđevića figuriralo za potencijalnog naslednika Jurice Golemca na klupi Dubaija, dok se poslednjih dana sve više povezuje sa ambicioznim projektom Luke Dončića u Rimu. Naravno, ne sme da se izostavi ni Saša Obradović. Doskorašnji šef struke Crvene zvezde će, izgleda, vrlo brzo naći uhlebljenje, jer je načelno dogovorio sve sa Haopelom iz Jerusalima. Izraelski tim spada u red onih klubova koji žele da zaigraju Evroligi, a prepoznali su da im za tako nešto treba trener iz Srbije. Na sve to, Hapoel je do skora vrlo uspešno predvodio Aleksandar Džikić. Očigledno im se sviđaju metode naše struke.

Dakle, nekako deluje kontradiktorno da evropski klubovi uvoze naše trenere u potrazi rezultatima, dok ćemo mi naredne sezone 'gledati' flamenko u Beogradu. Da ne bude zabune, niko ne govori da Španci nisu kvalitetni stručnjaci, naprotiv, reč je o trenerima koji su se dokazali, doduše Ibon Navarao još ne na evroligaškom nivou. Međutim, da li je našem karu postalo teže da radi u dva najveća kluba zbog pritiska, emocije ili jednostavno smatra da je cenjeniji u inostranstvu? Ovo su pitanja na koje je teško dobiti odgovor, ali evidentno je da trenutno stanje stvari nije baš prirodno, međutim, to je nova realnost. E, sad, da li krivicom ili zaslugom crno-belih i crveno-belih, vreme će pokazati...