K. SimetićTreba da pričamo i o tebi
Vreme čitanja: 8min | pet. 03.07.26. | 16:08
Iako pobeda Srbije jeste pre svega timska, stvari koje je Nikola Jokić radio u Friburgu zaslužuju svaku pohvalu i poštovanje
Kapiten Srbije Nikola Jokić. Lepo zvuči, a lepo i izgleda. Malo ko je očekivao da selektor Dušan Alimpijević odredi Jokića za kapitena jer je poznato koliko Somborac ne želi da se ističe, posebno kada igra za nacionalni tim. Ipak, prihvatio je Jokić novu ulogu, zvanično je postao istinski lider Orlova i poveo ih ka trijumfu nad Švajcarskom.
U prvom obraćanju srpskim medijima posle maltene četiri godine centar Denver Nagetsa rekao je da možda i ne zaslužuje da bude kapiten. Posle utakmice sa Švajcarcima je ponovo bio skroman i rekao da ne želi da priča o sebi, već o ekipi i zaista timskoj pobedi. Međutim, valjalo bi malo da popričamo i o Jokiću.
Izabrane vesti
Ako je uopšte postojala dilema u košarkaškoj javnosti da li treba da bude kapiten i da li je on "taj", odgovori su jasni. Treba da bude kapiten i jeste "taj".
Jokić je u sezoni za nama odigrao 65 utakmica, igrao je 35 minuta u proseku i beležio tripl-dabl od 27,7 poena, 12,9 skokova i 10,7 asistencija po meču. Na sve to, ceo januar je propustio usled hiperekstenzije kolena. Možda je leto bilo idealna prilika da malo odmori, ali...
Poraz od Finske u Rigi na Evropskom prvenstvu prošle godine ostavio je gorak ukus u Jokićevim ustima i bio mu na pameti očigledno cele sezone. Zato je rešio da se odazove za ove julske prozore, iako je maltene dva meseca bio bez takmičarske utakmice.
I ne samo da se odazvao, već je bio i glavni pokretač Orlova u Friburgu. Ubacio je 22 poena, uhvatio 14 skokova i podelio sedam asistencija. Čak je iz igre bio i ispod 50% što se njemu zaista retko dešava, no bez obzira na kraju je imao indeks korisnosti 35. Igrao je 30 i po minuta i samo pokazao koliko je zapravo fizički spreman.
Na stranu i brojke, ponašanjem i zalaganjem je ostavio snažan utisak na sve koji su gledali utakmicu. Čovek je trostruki MVP NBA lige, jedan je od najboljih centara u istoriji igre pod obručima i umesto da drugog jula bude negde pored mora, Jokić je izabrao da krene put Friburga, gradića u Švajcarskoj od svega 40.000 stanovnika. Borio se za svaki skok, bacao na parket za loptu, trčao kontre, imao je i jedno zakucavanje... Sve je radio, od onih stvari koje svi vidimo do onih koje statističari nemaju kako da zabeleže, a mnogo znače. U četvrtoj deonici kada je trebalo da se prelomi rival odigrao je kapitenski, bez ijednog pogrešnog poteza.
Jednostavno, kako onda ostali da ne daju sve od sebe kada Jokić daje 120%? Potpuno je normalno da su iz senke iskočili Nikola Tanasković i Stefan Momirov koji su i prelomili ovu utakmicu. Čak je Jokićeva saradnja sa Tanaskovićem ozbiljno zaličila na onu koju Somborac ima sa Filipom Petruševim i definitivno je to naša prednosti i u meču sa Bosnom i Herevoginom koji je na programu u pondeljak od 20 časova u dvorani "Aleksandar Nikolić".
Ulio je Jokić svima neograničeno samopouzdanje, pa je tako Nikola Jović pred kraj treće četvrtine preuzeo odgovornost i dok je Jokić bio na klupi poveo Srbiju ka prvom dvocifrenom vođstvu. Definitivno smo od Jovića i očekivali dobru partiju, međutim malo koje mogao da predvidi da će i on nakon turbulentne sezone u Majamiju i dva meseca pauze spakovati 22 poena.
"Neću da pričam o sebi, već bih samo o ovoj utakmici", bilo je prvo što je Jokić rekao posle Švajcarske. I ne mora o sebi, mi ćemo, nije nam teško, jer Jokić zaslužuje da se o njemu priča i zaslužuje da bude kapiten košarkaške reprezentacije Srbije.
