Večiti merkali Klemena Prepeliča: Imao sam ponudu Zvezde, sa Željkom Obradovićem razgovor

Motivacije Dubaiju ne manjka, a nedavno je Saša Obradović rekao da ima problem da motiviše igrače Zvezde za regionalno takmičenje, pa smo pitali Prepeliča kako to radi Jurica Golemac.
"Iskreno, ne vidim problem. Pogotovo ne za ovaj top osam, gde su fenomenalne ekipe. Tu su Zvezda, Budućnost, Olimpija, pa i Bosna na kraju krajeva. To su mnogo dobri timovi, ali definitivno ima razlike kada da igraš u Atini pred 15.000, pa odeš u Krku gde imaš 400 navijača ili kao što se nama desilo da igramo u praznim Stožicama, pošto je Leon Štukelj bio poplavljen. Sa te strane nije lako pronaći motivaciju, ali sa druge strane, ti si profesionalac, a sezona se dobija na tim malim utakmicama. Na velikim utakmicama Zvezda - Partizan ne možeš da dobiješ neku prednost na tabeli. Međutim, kad ti izgubiš od Krke, Splita... da ne nabrajam da ne bih nekog uvredio, mnogo je teško nadoknaditi taj kiks".

Šta ti kao kapiten radiš da ekipa bude fokusirana na oba takmičenja?
"Uvek govorim da je ovo što mi radimo velika privilegija. Plaćen si da radiš ono što si radio kao dete kada si igrao napolju na kiši ili na 100 stepeni. Ja sa tim problema nemam, kao i naša ekipa. Svi momci su takmičarski nastrojeni i najgluplja vežba na treningu se pretvori u nadmetanje. Što se motivacije tiče nemamo problema, a smatram da se to i vidi po rezultatima. Nismo napravili nijedan kiks osim protiv Olimpije, ali i to je bio skup okolnosti, sve što se izdešavalo u Dubaiju, da sad da ne ulazim u to, to nije izgovor, ali opet, dobili smo sve utakmice koje smo morali da dobijemo".

Budući da je sam pomenuo situaciju u Dubaiju, pitali smo kako je on preživeo taj period.
"Bio sam u Sloveniji tada i to je bio najveći problem. Došao sam u petak posle utakmice sa Asvelom u Sloveniju da igram taj reprezentativni prozor i sve se tamo izdešavalo sledeći dan. Tamo mi je bila žena sa dvoje dece i uopšte mi nije bilo prijatno. Hvala Bogu, ti Emirati su najsigurnija država na svetu i nije bilo katastrofalnih incidenata, ali opet, svi bismo voleli da se to završi i da se vratimo u Dubai".

Dok se to ne desi, Prepelič, a i ostali, uživaju u atmosferi koju prave navijači iz Sarajeva u Zetri.
"Iskreno, oduševili su me. Došao je neki treći tim sa Bliskog istoka i ti napuniš halu za dva dana protiv Baskonije, protiv Panatinaikosa, pa Zvezde... Naravno, veliki plus je to što imamo Džanana i Kamenjaša, dosta je tu i ljudi u klubu koji su iz Bosne poput Dejana Kamenjaševića. To sigurno pomaže, ali mislim da su i navijači bili gladni dobrog basketa. Da se ne lažemo, Panatinaikos je verovatno po rosteru najjača ekipa u Evroligi i dolazi u Bosnu, naravno da svi žele to da vide".

19.00: (1,70) Crvena zvezda (14,5) Dubai (2,30)

Prepelič je u klubu od samog osnivanja, a ispričao nam je i anegdotu sa prve utakmice u istoriji kluba protiv Crvene zvezde.
"Bilo je nedostataka, ali se sve to rešavalo na vreme. Evo jedne anegdote: prošle godine pred prvu utakmicu, nismo imali koševe 24 sata pre utakmice sa Zvezdom. Nismo znali da l' ćemo da igramo uopšte tu utakmicu... Projekat Dubai je veoma veliki izazov za sve, pogotovo za Dejana i Juricu. Veliki je uspeh što je klub za 12 meseci došao do Evrolige. Velika zahvalnost ide našem predsedniku, Abduliju. Dubai je bez sumnje najveći projekat poslednjih 25 godina u Evropi. To je klub koji ulaže ogroman novac, koji ima iza sebe grad, državu, jednog veoma uticajnog vlasnika, ali i ljude koji su predani i rade u tom klubu kao da je njihov".

Kako si uopšte doneo odluku da dođeš u Dubai?
"U tom trenutku sam imao važeći ugovor sa Galatasarajem i to mnogo dobar ugovor. Jakup Sekizkok me nije video u svom konceptu, promenio je sve strance. Stigao mi je poziv od Jurice 20. juna i iskreno sam se razmišljao. Nemaš koga da pitaš šta i kako. Kada sam išao u Valensiju, zvao sam Bojana Dubljevića, a on mi je rekao da ovde ima stanova i da je to zona gde možeš da živiš, dobićeš ova kola, za porodicu tako i tako, isto tako ideš u Real i zoveš sve žive. Međutim, kad sam išao u Dubai, nisam imao koga da pitam, klub nije postojao. Ne znaš gde ćeš živeti, gde ćeš da treniraš, gde iznajmljuješ stan, a moguće je da se voziš sat vremena na trening".

Imao je Prepelič još ponuda.
"Stigla mi je ponuda od CSKA i Pistiolisa koji mi je bio pomoćni trener u Banvitu pre 12 godina. Odluka je bila teška između CSKA i Dubaija, ali verovao sam u projekat i u sve što mi je Golemac objasnio. Imao sam poziv i sa Kamenjaševićem, koji me ništa nije slagao. Sve što je rekao tako je i bilo, tu je dodatno porastao u mojim očima. Pritom, veoma dobru ponudu su mi stavili na sto, da se ne lažemo, sa 32 godine retki dobijaju 2+1 ugovor".

Prepeličeva karijera traje već dugo, budući da ju je započeo sa svega 16 godina, a kako kaže, Dubai je verovatno poslednja stanica.
"Rekao sam momcima ovde, neki su tek krenuli u osnovnu školu kad sam ja već igrao profesionalno i opet nisam toliko star, imam 33 godine. Imam tu sreću da je moja karijera krenula mnogo ranije, sa 15-16 godina. Potpisivali su se ti prvi profesionalni ugovori, imao si 400 evra platu što je bilo neverovatno tada. Sada ti mladi momci idu za milione na koledž i vraćaju se u totalno neki novi svet, kreću karijeru sa 23 godine. Na kraju krajeva, uslovi u Evroligi kada sam ja prvi put igrao 2012. godine sa Olimpijom i danas su nebo i zemlja. Letelo se sa presedanjima, a sada svi imaju čartere. To kad objašnjavaš našim mladim momcima, to je njima jednostavno nepojmljivo. Uglavnom, imam dugu karijeru iza sebe, bio sam svugde, ali mislim da je Dubai poslednja stanica".

Klemen Prepelič (©FIBA Basketball)

Koji momenat u karijeri posebno pamtiš? Mada, znamo...
"Pa dobro, to nije teško. Naravno finale Evrobasketa 2017. godine. Ali i negativni momenat dolazi sa reprezentativne strane. To je ona blokada Batuma na Olimpijskim igrama. Mislim da je to jedan od najtežih momenata u mojoj karijeri".

Vratili smo ga na to Evropsko prvenstvo 2017. godine kada je Slovenija osvojila zlatnu medalju.
"Rekao je tada Igor Kokoškov: 'Svaka sledeća utakmica je najbitnija u tvom životu'. Nikad ne znaš ko je tu, ko te gleda. I sad, mi tu dobijamo Poljsku, dobijamo Finsku. Dolazi Grčka, koju takođe dobijamo. Za njom i Francuska koju smo dobili sa dvadeset razlike. Tada smo počeli da verujemo da to može da bude naše leto. Mi smo do tada od osam četvrtfinala izgubili sedam. Jedino koje smo dobili bilo je u Poljskoj 2009. kad nas je u polufinalu us**o Teodosić. Kad je dao, ne znam koliko, 32 poena, šest trojki".

Slovenija je u osmini finala izbacila Ukrajinu, a onda je došao meč sa Letonijom.
"Mi vodimo pet puta 15 razlike, oni se pet puta vraćaju. Na kraju Rendolf napada Porzingisa, samo nam je još to falilo, da on bude isključen, pa da se još jednom vrate. Mislim neverovatno. Onda u polufinalu sa Španijom. Oni bukvalno kao da nisu postojali, u prvoj četvrtini je bilo 20 razlike i kraj priče. I onda finale. Svašta se dešavalo u finalu, i Lukine povrede, Goranovi grčevi, ali mi smo toliko bili puni samopouzdanja da nas to ništa nije poremetilo. Bili smo u nekom svom filmu, uopšte nije bilo bitno ko je bio na drugoj strani. Sad to zvuči arogantno, ali tako je".

Otkrio je i kako je Slovenija spremala te mečeve.
"Mi nismo ni pravili skauting protivničkog tima. Samo smo postavili neke naše principe i detalje i igrali na 200 poena. Najveći kvalitet koji smo imali je da je svako znao svoju rolu, od Gorana Dragića do Matica Rebeca koji nije ni ulazio".

Klemen je u finalu odigrao izvanredno, dao 21 poen, od toga šest trojki, uhvatio četiri skoka i podelio tri asistencije. A trojke koje je davao bile su demorališuće za Srbiju. Ubacio je preko Bogdana Bogdanovića sa devet metara u drugoj četvrtini, a onda u četvrtoj dve preko Ognjena Kuzmića...

Kako je i sam rekao, tadašnji selektor Igor Kokoškov i njegov način rada je nešto sa čim se do tada nije susretao.
"On je meni promenio mišljenje i objasnio da kada ulaziš sa klupe to nije kazna. Nego ti možeš to da okreneš u svoju korist. Ulaziš u 95% slučajeva kada je bonus i možeš lakše da se uvedeš u utakmicu. Da se ne lažemo, ja sam bio treća napadačka opcija, a da kreneš sa Lukom i Goranom loptu nećeš videti. Tako da meni je bilo lakše. Ja sam do tog momenta imao sve 'najluđe' trenere, od Zmaga Sagadina, Saše Filipovskog do Duška Vujoševića. Kokoškov je bio čovek koji nikad nije viknuo ni na jednog igrača. Meni je to bilo fascinantno. Sve je on to rešavao u nekom miru, sa hladnom glavom. Jednostavno sam se prvi put susreo sa tim američkim načinom razmišljanja".

Opisao je i situaciju iz kvalifikacija za Evrobasket, kada je Slovenija igrala protiv tzv. Kosova.
"Mi idemo na Kosovo, kao danas se sećam, to je bilo godinu dana ranije, kvalifikacije. Gubimo 20, nama ništa nije jasno šta se dešava, tamo haos, ljudi sede na parketu... Naš roster odličan, Goran je bio tu, Vidmar, na drugoj strani Beriša i Doelman. Kokoškov uđe u svlačionicu onako lagano i kaže: 'Momci, je l' hoćete vi da igrate, ako nećete da igrate nema problema'. Mi izašli, 25 poena razlike dobili drugo poluvreme, okrenuli utakmicu i pobedili. To je bio neki drugi način treniranja i meni je to prijalo. Pogotovo jer je to bilo na leto, dva meseca. Ti si tu, ne plaćaju te, voliš da igraš za svoju reprezentaciju, teško je, treniraš kao pas ujutru i uveče. Tu smo napravili neku drugačiju hemiju i uspeli smo na kraju da osvojimo".

Prosto je neverovatno kako posle toga Kokoškov nije uspeo sa Srbijom da napravi rezultat.
"To je specifična situacija jer vama se sve svodilo na jednu utakmicu sa Italijom na kojoj se desi Menion koji ubaci ne znam ni ja koliko poena i je**ga. To su stvari koje se dešavaju i ti treba to da prihvatiš. Sad, ja uvek kažem da je kontinuitet najbitniji, jer ti ljudi prolaze kroz teške momente zajedno. Kad se Srbija nije plasirala na Olimpijske igre to je bila katastrofa. Verujem da nije sve u rezultatu i da moraš da veruješ u tog nekog kog si doveo, ne može na prvu loptu da bude 'ajde ćao'. Pogotovo u reprezentaciji jer nemaš koga da dovedeš. Al' evo vidiš, Srbija posle toga uzima medalje".

Uspeh nije samo medalja, već ceo taj put.
"Ma, ne treba meni da pričaš. Ja se jednom nisam plasirao na Svetsko i veruj mi nije mi prijalo. Katastrofa... Izgubili od Belorusije, gubiš od Portugala 30 razlike... Mislim to su, da se ne lažemo, ekipe koje su treći razred evropske košarke. Ali to je što je, mladi momci dolaze u prozore, nema treninga i po meni su prozori najveća glupost koji su napravili u košarci".

Da li Jurica Golemac ima neke sličnosti sa Kokoškovim?
"Ima. Prvo to što ima Jurica sam doživeo samo sa Kokoškovim. To je da raste sa ekipom, da nije ono - 'my way or no way', Jurica se adaptira na sve. Ja ga sad znam dosta dobro, znam kako je reagovao prošle godine, kako reaguje ove godine na neke stvari. Mi smo mnogo toga pričali na tu temu, dolaze bolji igrači, veći ego, lude glave. Treba sve da iskontroliše. Naravno, nema jedna formula, ti ne možeš da pristupiš Musi isto kao što prilaziš Petruševu, Bejkonu ili Andersonu. Sa svakim moraš da imaš drugačiji pristup. I on to mnogo dobro radi. Moguće je da ima neke druge nedostatke, neiskustvo u Evroligi i tako to, ali radi fenomenalan posao".

21.00: (1,90) Partizan Mozzart Bet (hend. -17,5) Bosna (1,90)

Poslednja tema bio je Luka Dončić i njegov uticaj na slovenačku reprezentaciju.
"Video sam ga prvi put 2017. Klinac, mi krenemo tipa 20. jula pripreme, on dolazi 20. jula sa ostrva Krk, nije pipnuo loptu 20 dana. Bukvalno pravi ringišpil sa nama, ubaci 100 poena jedan na jedan, ne može niko da ga dobije. Dečko nije loptu uhvatio... Sad, da ja ne uzmem loptu 20 dana, mislim nije mi se nikad to desilo, jer uvek nešto radiš, ali ono je nestvarno. I tad, ta lakoća sa kojom je on igrao već tada sa 18 godina, to je prevazišlo sve moguće mere realnosti pošto to što on radi je nešto fenomenalno. I sigurno je veliki deo tog mozaika kada smo osvojili Evropsko. Momak od 18 godina dolazi i usadi ti mentalitet da ti možeš svakog da pobediš. To je nama falilo do tog momenta".

Kako ti se čini sada, osam godina kasnije?
"Čini mi se da je mnogo jači nego što je bio pre. On je jedan od retkih igrača, moguće i jedini za kog pomisliš da više ne može dalje, on postavi neki novi rekord. Ja iskreno ne pratim NBA, ne volim tu košarku, ali vidiš ujutru kad otvoriš vesti, Luka dao 60, Luka dao 45, Luka dao 50... Ja tokom celog meseca ne mogu da ubacim 30, a ne 60. Treba to ceniti, treba biti zahvalan što je deo slovenačke reprezentacije, jer bez njega mi sigurno nemamo apsolutno nikakve šanse za bilo koju medalju sa velikih takmičenja.

Za kraj, šta trenutno fali Sloveniji da bi se vratila u borbu za medalje? Na prethodnom Evrobasketu, Slovenci su ispali od Nemačke u četvrtfinalu u veoma napetoj utakmici.
"To su utakmice na jednu loptu. Mi smo vodili deset razlike, imamo napad, ja mašim trojku, uzimamo skok u napadu, onda Aleksej Nikolić ima onaj 'pull up' sa šest metara koji daje 200 puta od 200, i on tu promaši... Nemačka pogodi od tablu trojku sa pola terena i promeni se tok utakmice. U ovoj eri košarke okreneš utakmicu u toj nekoj tranzicionoj igri za dva minuta i oni su to uradili. Luka je ušao na osam minuta do kraja kad su Nemci poveli, mi smo se vratili, ali izdešavale su se i malo čudne stvari, to je za drugi put tema. Kažem, ne smeš sebe da dovodiš u tu situaciju. Kad imaš šansu da odeš sa 10 na 15, 20, 25, 30 razlike, moraš to da uradiš. Da smo mi to dobili glatko, igrali bismo sa Finskom i ko zna šta bi tu bilo, mislim moguće da bismo opet osvojili. Samtram da nam ne fali mnogo za medalju", podvukao je Prepelič za Mozzart Sport.

ABA LIGA, TOP 8

Subota

Igokea - Budućnost 75:100
/Rori 17 - Butelj 27/

Cedevita Olimpija - Kluž 72:84
/Gibson 24 - Molinar 21/

Ponedeljak

19.00: (1,70) Crvena zvezda (14,5) Dubai (2,30)

21.00: (1,90) Partizan Mozzart Bet (hend. -17,5) Bosna (1,90)

***kvote su podložne promenama