Vlade, Peđa i čuveni Kingsi: Sistem za sva vremena

Majk Bibi, Dag Kristi, Predrag Stojaković, Kris Veber, Vlade Divac. Šesti čovek, Bobi Džekson. Nema ljubitelja košarke iz Srbije sa početka ovog veka da ne zna u pola noći ko je igrao za te Sakramento Kingse. Tih nekoliko blistavih godina bio je najbolji period u istoriji Sakramento Kingsa. Bili su najbolja ekipa čitave lige uz Los Anđeles Lejkerse, koje nikako nisu mogli da preskoče - a sećamo se i čuvenog sudijskog guranja u šestoj utakmici finala Zapadne konferencije 2002. godine. Možda i najkontroverznije plej-of serije u istoriji NBA lige. Bilo kako bilo, prsten nisu osvojili, ali su bili sila. Najviše zahvaljujući jednom čoveku – Riku Adelmanu.

Bolje rezultate imao je čuveni trener - koji nas je nažalost napustio u utorak - u Portland Trejlblejzersima koje je vodio do dva velika NBA finala i izgubio oba, ali je veći trag ostavio u Sakramento Kingsima. Napravio je košarkašku nirvanu u glavnom gradu Kalifornije, najzabavniji tim NBA lige u isto vreme najveću silu. Bilo je pravo uživanje gledati taj Sakramento, pa zato su se i zaljubljenici u igru pod obručima u našu državu zabuljili u te Kingse, ne samo zbog naših reprezentativaca Stojakovića i Divca. Lako možete da čujete od nekog "Skot Polard, moj brat". Takav su uticaj imali Kingsi, a sve je to izgradio Rik Adelman.

Otac Dejvida Adelmana bio je i solidan igrač. Igrao je na poziciji plejmejkera i proveo je sedam sezonna u NBA ligi, gde je najzanimljivije od svega što je igračku karijeru završio u Kingsima, koji su tada bili u Kanzasu. Nije imao košarku toliko u malom prstu igrački, koliko je imao sve u glavi i odmah je rešio da po završetku karijere uplovi u trenerske vode. Imao je od koga i da uči jer je bio pomoćni trener čuvenom Džeku Remziju u Portland Trejlblejzersima, tako da je od njega pokupio dosta fora i fazona. Forsirao je često Džek Remzi da se igra brzo i da se kreira preko visokih igrača, krilnih centara i centara. Jesu tada centri bili glavni u NBA ligi, ali su bili poenteri i završavali su akcije, nikada napad nije išao preko njih. Doktor Džek je voleo da ima visoke igrače koji mogu da i razigraju, pa je tako krajem osamdesetih i osvojio titulu sa Bilom Voltonom kao glavnom tačkom u napadu u svakom smislu. Implementiraće sve to posle Adelman u Kingsima, kada bude imao Vebera i Divca, kasnije i Breda Milera.

Nije tehnički Rik Adelman nasledio Džeka Remzija na klupi Portlanda jer kada je čuveni stručnjak dobio otkaz, pošto je između njih dvojice trener bio Majk Šuler, koji nije baš radio dobar posao. Dobio je otkaz pred sezonu 1989/90, u kojoj je Adelman debitovao kao glavni trener i odveo Portland do velikog finala, u kojoj su poraženi od Bed Bojsa, tada surovih Detroit Pistonsa. Izgubio je i jedno finale od Čikago Bulsa 1992. godine, tada se jednostavno nije moglo protiv Majkla Džordana i prejakih Bikova. Rezultatski, mandat u Portlandu mu je najbolji period karijere ako se gleda čisto tako. Imao je odličnu ekipu sa Klajdom Drekslerom kao glavnim igračem, sjajnim plejmejkerom Terijem Porterom, najsnažnijim košarkašem u tom trenutku u NBA ligi - Bakom Vilijamsom, uvek zanimljivim Kevinom Dakvortom, i tako dalje. Bilo je stvarno lepo gledati ih kako lete po terenu, gde se i videla vizija trenera, što će dovesti do gotovo savršenstva u Kingsima.

Između Portlanda i Sakramenta imao je dve neuspešne sezone u Golden Stejt Voriorsima, koje nisu ni vredne pomena, makar rezultatski. Nekako je pregoreo u Ratnicima, zbog čega je uzeo odmor od godinu i po dana i vratio se pred početak sezone 1998/99, kada je i preuzeo Kingse. Tu je sve počelo. Odmah je rešio da implementira svoj sistem, napravio je priču koja do tada nije viđena i ofanzivu koja je bila daleko ispred vremena. Pored toga što je napravio ekipu koja igra brzo, zabavlja se na terenu i dominira, morao je da napravi harmoniju među igračima. Bilo je igrača sa stilovima koji se na prvi pogled ne uklapaju, a tu je jedini stradao Džejson Vilijams koji je bio trejdovan, pa je na njegovo mesto došao Majk Bibi, koji je bolje legao Adelmanu i Sakramentu.

Četvrtak 02:30 (1,55) San Antonio (13,0) Njujork (2,75)

Bio je poznat Adelman po tome da je bio prijatelj sa igračima. Znao je svakom da ponudi šta mu treba i da to ostvari. Napravio je savršen košarkaški orkestar kao dirigent, tako da se tačno zna ko šta svira i da svako ima glavnu ulogu ponekad. U njegovom sistemu, svako je mogao da zablista. Izvlačio je maksimum iz svakog igrača, imao je magičnu formulu. Imao je i savršenu ekipu da napravio to što je oduvek zamišljao, svoj sistem. Inspiracija mu je bio takođe jedan poznati trener Piter Karil - koji je radio na univerzitetu Prinston više od 30 godina i u tom periodu upravo kao njegov pomoćnik - tako da je dobio ideju da njegove šeme pomeša sa onim što je radio Džek Remzi, uz svoj konačan dodir, što je i bilo ključno.

Kao što je pomenuto ranije, visoki igrači su bili ključ. Kris Veber i Vlade Divac, kasnije i Bred Miler, mogli su da organizuju igru sa visokog posta i da onda nastane haos za protivnika. Plejmejker ne bi čekao loptu već bi se kretao, tako da bi plej i bek utrčavali konstantno ka košu ili bi im Veber i Divac izgradili otvoren šut. Naravno, tu je Peđa Stojaković isto da 'zaseče' ili ako ostane malo otvoren, zna se šta će biti. Protivnici nisu znali šta ih je snašlo i sve je to bilo iscrpljujuće za njih jer takav sistem ne može da se brani tek tako jer ne možeš da budeš na dva mesta u isto vreme. Moraš da čitaš. A u tom trenutku je košarka bila najsporija nego što je ikada bila. Osim ako niste Sakramento Kingsi. Od sezone 1998/99 do 2002/03 Kingsi nisu bili niže od trećeg mesta u ligi po broju poena, a četiri puta su imali najbrži tempo igre u NBA.

Možda je delovalo lako na parketu, ali se to toliko radilo na treningu, do besvesti. Stalno su se menjali kreatori, pozicije šuta, mesta sa kojih se utrčava i tako dalje. Adelman je bio poseban i zbog toga što mu ego nije stajao na putu. Ako bi pomoćni trener imao bolju ideju ili bi neki igrač predložio efikasnije rešenje tokom utakmice, bio je spreman da promeni plan.
"Nikada nisam verovao da moraš da budeš grubijan. Trudio sam se da budem ono što jesam. Igrači odmah vide kada glumiš nešto drugo", rekao je davno Adelman.

Veliki uticaj je imao generalno na NBA ligu tokom tog perioda u Sakramento Kingsima. Odmah posle toga, njegove ideje su u svoje akcije stavljali mnogi treneri. On nije uspeo da osvoji titulu, ali mnogi jestu tako što su uzeli njegov sistem. Na primer, Stiv Ker pred početak sezone 2014/15 rešio da igra ono što je Adelman, da koristi mnogo toga iz njegovog repertoara, što je kasnije i sam priznao. Rešio je da stavi Endrua Boguta kao jednog od kreatora, da Australijanac bude na visokom postu kao organizator i da se mnogo trči. Tako je i bilo, gde je Stef Kari profitirao do MVP nivoa, a Ratnici do titule. Koristili su sve to i Greg Popovič pre svega sa Timom Dankanom i Tijagom Spliterom, Erik Spolstra u Majamiju i Dok Rivers u Boston Seltiksima, koji je imao akciju koju je zvao Adelman.

Do odlaska u penziju 2014. godine, Adelman je ostvario 1.042 pobede u regularnom delu sezone. U Sakramentu ih je zabeležio 395, uključujući rekordnu 61 pobedu u sezoni 2001/02. Ostaje šteta što se nije okitio titulom u dugoj karijeri, u kojoj je nebrojano ljudi naučio košarke.

Nekada se ne pamte samo titule i pune vitrine. Ono što je Rik Adelman ostavio u amanet, ostaće za sva vremena.