Vreme je da se primi šampionski pelcer koji je davno posađen

Dve godine kasnije kadeti su nastavili fenomenalan niz i stigli do drugog uzastopnog najsjajnijeg odličja. Pobeđena je tada u finalu Grčka sa Nikosom Zizisom koji je bio najbolji strelac turnira sa 23,9 poena, ali je titula vladara ostala u našim rukama, dok je nekadašnji igrač Partizana i Crvene zvezde Aleksandar Gajić prigrlio i MVP priznanje. Ponovo je uspeh kadeta bio najava za medalju seniorskog tima. Istina, nisu tada Plavi u Francuskoj uspeli da odbrane šampionski naslov, najbolja je bila Italija, ali je Jugoslavija u borbi za treće mesto savladala domaćina i sačuvala kontinuitet medalja.

Simbolike je mnogo, a možda je najviše treba tražiti u kultnoj 2001. godini. Bio je to poslednji put da je naša zemlja nastupala na prvenstvima Evrope pod nazivom bivše države. Sjajna generacija kadeta okitila sa titulom kontinentalnog prvaka ni manje ni više nego baš u Rigu, gradu koji će ove godine biti poprište bitke za šampionski tron u seniorskoj konkurenciji. Te 2001. neverovatna kadetska generacija koju je sa klupe predvodio Stevan Karadžić gazila je sve pred sobom. Bilo je tu neverovatnih igrača poput Darka Miličića, Milovana Rakovića, Koste Perovića, Vladimira Micova, Luke Bogdanovića, a priznanje za najboljeg otišlo je u ruke Veljka Tomovića.

Savršenstvo u igri prenelo se i na seniorski tim koji je izgledao poput prave kaznene ekspedicije. Predvodio je Plave tada Svetislav Pešić, čovek koji će i ove godine sedeti na klupi Orlova, a Bosfor je osvojen na najsuroviji mogući način. Naša reprezentacija je na putu do zlata odigrala šest utakmica i zabeležene su sve pobede i jedini tim koji nije pobeđen dvocifrenom razlikom bila je Turska u finalu koja je uspela da se zadrži na minus devet. Poneo je Peđa Stojaković titulu najkorisnijeg igrača, a ekipa u kojoj su bili još Dejan Bodiroga, Veselin Petrović, Saša Obradović, Igor Rakočević, Vlado Šćepanović, Marko Jarić, Predrag Drobnjak, Dragan Tarlać, Dejan Milojević, Dejan Tomašević i Milan Gurović ostaće upamćena možda i kao najjača generacija naše košarke.

Posle te 2001. bila je naša seniorska reprezentacija u rezultatskoj krizi, a kadeti su nastavili da nižu medalje na turnirima u Madridu (2003, zlato), Španiji (2006, bronza) i Grčkoj (2007, zlato). Vratili su se seniori na kolosek 2009. srebrnom medaljom osvojenoj na šampionatu u Sloveniji, a tada su momci do 16 godina bili bronzani u Kaunasu. Od tog momenta su se medalje u ove dve konkurencije mimoilazile sve do 2017. godine. Kadeti su u Crnoj gori osvojili bronzu pobedom nad Hrvatskom, dok su seniori odigrali turnir koji svi želimo da zaboravimo. Nadala se sportska i košarkaška javnost da Srbija može do zlata u Istanbulu na istom mesto na kojem je osvojeno najsjajnije odličje poslednji put, ali je Slovenija nekim silama uspela da priredi senzaciju i pobedi Orlove u velikom finalu.

Od tada se jedino 2022. poklopilo da se turniri održavaju u seniorskoj konkurenciji, a ni jedni ni drugi nisu bili blizu odličja. Dolazimo do ovog, najsvežijeg primera koji može da posluži kao iskra za euforiju koja sve više trese srpsku košarkašku javnost. Nema ni 24 sata kako su se kadeti u Tbilisiju okitili titulom prvaka Evrope. Neki sinovi su ponovili uspeh očeva svojih, poput Lazara Miličića koji je uradio isto šta i Darko Miličić pre 24 godine. Neki su pokazali da su takođe dostojni porodičnog nasleđa, kao Luka Pavlović, sin Saše Pavlovića, a svi zajedno su stigli do zlata. Generacija u kojoj su Luka Galić, Vuk Stepanović, Ognjen Simanjovski, Marko Veselinović, Vaso Šaponjić, Luka Miladinović, Petar Bjelica (član idealne petorke šampionata), Nikola Kusturica (član idealne petorke i MVP), Lazar Miličić, Luka Janjušević i Luka Pavlović je vladar kontinenta.

Mogu li kockice još jednom da se poklope kao 2001? Može li Riga ponovo da bude berićetna, tada za kadete, a sada za seniore? Simbolike ima i to dosta, ima i ta neka tajna veze između Orlića i Orlova, a šampionski pelcer je posađen odavno i neka se potpuno primi za nešto manje od mesec dana, kada će se u glavnom gradu Letonije rešavati pitanje evropskog prvaka, a mi se nadamo da će se ponoviti slika iz bliže i dalje prošlosti jer je Zemlja košarke zaslužila da se konačno okiti titulom.