Zagreb svedočio ljubavnoj odi Draženu i košarci: Hezonjin omaž za dobra stara vremena

(Od izveštača Mozzart Sporta iz Zagreba)

Retko ko može da uradi ovo što je Dražen Petrović večeras priredio u Zagrebu i pored toga što ga među živima nema više od 30 godina. Neki ljudi su prosto večni, a to se još jednom pokazalo u slučaju jednog od najvećih hrvatskih košarkaša svih vremena u čiju čast je održana Memorijalna utakmica između reprezentacije Hrvatske i tima "Dražen" u kojem su bili okupljeni neki od trenutno najboljih evropskih igrača. Prepune tribine zagrebačke Arene su u dva i po časovnom spektaklu svedočili ljubavnoj odi koja je upućena Draženu, ali i magičnoj igri pod obručima u globalu. Rezultat je bio najmanje važan, ali vredi spomenuti da je slavio gostujući tim rezultatom 107:110 iako je u Maria Hezonju ušao duh rođenog Šibenčanina te je meč okončao sa 36 poena.

Pre početka samog meča, punoj Areni se obratio Draženov brat i najzaslužniji čovek za ovu noć, Aleksandar, koji se u emotivnom govoru, na ivici suza zahvalio svima koji su došli i ulepšali utakmicu za pamćenje.

Za njim su na parket izašle NBA zvezde - Luka Dončić, Bojan Bogdanović, Dario Šarić i Ivica Zubac koji nisu mogli da večeras obuju patike, ali svejedno nisu propustili priliku da odaju počast veličini kakva je bio i jeste košarkaški Mocart.

Potom je krenulo predstavljanje ekipa. I to kakvih. Prava evroligaška ol-star selekcija se našla u timu "Dražen" koji su predvodili Željko Obradović i Neven Spahija. Ne treba nimalo da čudi što je veće ovacije dobio strateg Partizana. Dobro se zna koliko je cenjen širom regiona. Ipak, ubedljivo najviše decibele izazvao je izlazak Bobana Marjanovića. Što je bilo pravo iznenađenje, ali samo pokazuje da je Bobi voljen u svakom kutku sveta. Nije ni čudo što NBA liga ne želi da ga se odrekne. Čovek je istinski zabavljač, a to je još jednom pokazao i sada.

Sasvim očekivano, u mirnom ritmu se igralo u oba pravca. Da unesu dašak atraktivnosti na početku okršaja su se najviše trudili Mario Hezonja sa jedne i Matijas Lesor sa druge strane. Ipak, ambijent na tribinama je bio više pozorišni. Nisu Hrvati navikli na ovako nešto, nije kao da su imali priliku da uživo gledaju neke od najboljih igrača na kontinentu. Cibone, sa kojom je Dražen dvaput osvajao evro titulu, odavno nema na mapi. Ali, to je neka druga priča.

Na prvom tajmautu, publici su se poklonili članovu legendarne generacije Šibenke među kojima su bili Zoran Moka Slavnić i Vlade Đurović kao trener.

Trener Obradović je bio u nesvakidašnjem izdanju. Nijednom nije ustao sa klupe, niti povisio ton. Barem je sada mogao sebi da da oduška, međutim svejedno je Lesoru i Andreasu Obstu davao određene instrukcije.

Po završetku prve deonice koja je pripala timu "Dražen" sa 25:28, održano je takmičenje u šutiranju trojki. Bez vremenskog ograničenja za razliku od NBA Ol-stara, i sa samo tri pozicije. U konkurenciji između Hezonje, Antonia Jordana, Džanana Muse i Andreasa Obsta pobedio je ovaj prvi i to posle dodatne runde sa klupskim saigračem. Bilo je zanimljivog dobacivanja i peckanja između njih, a kapiten svog nacionalnog tima je bio mirnije ruke.

Svaki klub u kojem je Dražen igrao je imao svoj segment. Tako su posle igrača Šibenke, u toku druge deonice na parket izašli oni sa kojima je delio parket u Ciboni, pa onda i predstavnici madridskog Reala, te na kraju Portlanda i Bruklin Netsa.

Poluvreme je okončano sa prednošću od 51:56 za tim "Dražen", a na pauzi su koju reč divljenja i poštovanja izrekli selektor naše reprezentacije Svetislav Pešić, kao i trener aktuelnog evropskog prvaka, Panatinaikosa, Ergin Ataman, ali i Žarko Paspalj, Vlade Divac, te Predrag Danilović.

Na LED terenu su se konstantno, na svakoj pauzi, prikazivali isečci iz Petrovićeve karijere i života, najavljen je čak i igrani film o njegovom životu koji će premijeru imati na godišnjicu njegovog rođenja, 22. oktobra.

Nastavak utakmice doneo je nešto žešći otpor domaće selekcije koja je želela da se pokaže u sudaru sa eminentnim protivnikom. Ali, i da odbrani svoju kuću. I do kraja deonice, na pogon sjajnog Hezonje stigli su do preokreta (83:78), ali taj suficit nisu uspeli da zadrže do samog kraja.

Najavljivali su organizatori više puta da će najzanimljiviji deo biti između treće i četvrtine četvrtine. Zaista i jeste bilo tako. Na parket su izašli svi Draženovi saigrači iz srebrnog tima sa Olimpijskih igara u Barseloni 1992. godine, a onda se spustio veliki video bim na kome se pojavio hologramski Dražen Petrović i pozdravio sve prisutne. Neki će reći, avangardno, drugi malo morbidno, međutim svakako je to izazvalo najveće emocije. Pogotovo kada je sa razglasa krenula pesma Novih Fosila - "Za dobra stara vremena". Čitava dvorana je pevala. Iz srca i duše. Da se naježiš, malo i zaplačeš. Sve je to u redu, sve je to ljudski. Sve je to za Dražena.

TIM HRVATSKA - TIM DRAŽEN 107:110

(25:28, 26:28, 32:22, 24:32)

Dvorana: Arena Zagreb

Gledalaca: 15.000

Hrvatska: Filipović 3, Prkačin 6, Krušlin 15, Radovčić 2, Hezonja 36, Branković 6, Drežnjak 3, Jordano 16, Junaković 5, Ljubičić 4, Nakić 6

Dražen: Brajant 6, Dimitrijević 9, Marinković 6, Blažič 3, Musa 19, Pjer 8, Tavares 10, Šengelija 13, Lesor 13, Obst 11, Marjanović 11