Znate onu o starom vuku...

Koliko ste puta sebe uhvatili kako u sebi ili naglas izgovarate stih iz čuvene pesme Bore Drljače "Stari vuk":
"Stari vuk je još u punoj snazi".

Verovatno je svaki put bilo opravdano, a posle jučerašnjeg trenerskog masterklasa u Beogradskoj areni, bilo je sigurno onih koji su isti povezali sa imenom i prezimenom Svetislava Pešića.

U vremenu kada su mnoge njegove kolege odavno izabrale mir penzije, Svetislav Pešić i dalje energično vodi utakmice, analizira protivnike, prilagođava se tendencijama današnje košarke... I pobeđuje. Uprkos tome što je uveliko u 77. godini, jedan od najvećih evropskih trenera ponovo pokazuje da iskustvo, znanje i instinkt ne zastarevaju. Naprotiv. U svom drugom mandatu na klupi Bajerna, Pešić je prvih 25 utakmica zaokružio sa čak 19 pobeda u svim takmičenjima, ipak njegov nesumnjivo najveći uspeh je to što je potpuno izmenio sliku tima koji je u trenutku njegovog dolaska bio u samom dnu tabele Evrolige. Na listi pobeđenih rivala tokom proteklih dva meseca našli su se Makabi i Hapoel iz Tel Aviva, Panatinaikos, Valensija, Monako... I od petka uveče njegova Crvena zvezda.

Nedelja, 18.00: (2,55) Univerzitatea Kluž (14,5) Crvena zvezda (1,60)

Bajern je savladao jednog od top kandidata za plej-of, ekipu koju vodi Pešićev učenik iz igračkih dana Saša Obradović. Sama utakmica je, s jedne tačke gledišta, bila jedna od onih u kojoj crveno-beli ništa nisu mogli da pogode, dok je s druge strane bila demonstracija trenerskog znanja i ozbiljne sposobnosti adaptacije.

Pešić je pripremio taktički plan kojim je iz balansa izbacio široku Zvezdinu rotaciju, ali je ključ bio u izolaciji najboljeg strelca beogradskog tima, Džordana Nvore. Amerikanac je utakmicu završio sa svega 2/12 iz igre, često primoran na teške, ishitrene šuteve i situacije u kojima nije mogao da pronađe ritam, o čemu ste mogli već da čitate u odvojenom tekstu.

Bajern je defanzivno izgledao disciplinovano, sa pravovremenim rotacijama i jasno podeljenim zadacima, dok je u napadu Pešić pronalazio načine da natera Zvezdu da se prilagođava njegovoj igri. Jedan od takvih poteza bila je i petorka sa čak četvoricom spoljnih igrača, koja je razvukla odbranu rivala i otvorila prostor za brži protok lopte.

Ono što Pešić radi u Minhenu mnogo je veće od samo jedne pobede. Kada je stavio tačku na posao u reprezentaciji Srbije, strpljivo je čekao priliku, govorio uporno da nije završio sa košarkom, iako su ga mnogi videli kako uživa u plodovima rada i odmara... Dočekao ju je i pokazao kako još ima šta da ponudi. Kada se vratio trenerskom poslu, Bajern je bio u ozbiljnom problemu. Ekipa je tavorila pri dnu tabele, opterećena povredama što je uticalo na nedostatak jasnog identiteta, zbog čega nije bilo rezultatskog kontinuiteta. Pešić je debitovao porazom od Hapoela iz Tel Aviva kod kuće - kasnija pobeda nad istim rivalom došla je na strani - i to samo dan pošto je preuzeo tim. Ali to je bio samo početak procesa.