Zoran Savić: ABA jedina liga u kojoj su menadžeri vlasnici klubova, a jedan klub ima dva tima

Zoran Savić je pre 1991. godine otišao iz SFR Jugoslavije kao evropski šampion, a sada, posle tri decenije se vratio u našu klupsku košarku kao sportski direktor Partizana koji je nagovorio i najtrofejnijeg trenera u Evropi, Željka Obradovića da posle 28 godina sedne na klupu crno-belih.

"Razgovarao sam s Ostojom, pričali smo o viziji, oko trenera, poklopile su nam se ideje. Partizan nije imao rezultata, a to je veliki brend, možda veći u inostranstvu nego u Srbiji. I kad sam dolazio u martu, nisam niti pomišljao na to da će nam doći Željko Obradović. Kad mi je to rekao predsednik, mislio sam da je lud. Uostalom, ja sam prihvatio posao i bez Željka, jer je projekt bio zanimljiv. Sada je ovo vrhunska priča. Neviđen se entuzijazam stvorio u klubi i oko njega. Gradimo projekt za dve, tri godineMene na ovim prostorima nije bilo 30 godina, otkako sam otišao iz Jugoplastike, a Željka 28. Sve je drugačije, ali Željko ima toliko energije, ljubavi. Ja zaista nisam nikada video nekoga ko voli klub kako on voli Partizan", pojasnio je Savić za zagrebački Jutarnji list.

Crno-beli žele da se vrate u Evroligu... Ali, nije im to jedni cilj.

"Nemoguće je ovde da se napravi sistem kao Italiji ili Španiji. Važno je i da ne upoređujemo ono što je bilo pred 30 godina, jer to nisu isti klubovi. Niti je Partizan na visini nekadašnjeg Partizana, niti je današnji Split Jugoplastika, niti današnja Cibona u nivou one Mirka Novosela. Ne govorim tu samo u terenu. Veliki problem je i proizvodnja igrača."

Priča otvoreno o problemima naše košarke.

"Tvrde 'Srbija ima proizvodnju igrača, pa pogledajte, MVP NBA lige, MVP Eurolige, MVP Evrokupa, MVP ABA lige'. Odgovorio sam da je sve to sjajno, ali pitao sam i zašto nema zlata? Tu su kriza i ozbiljni problemi. Igrači koji dolaze iz juniorskog programa fizički i mentalno su nespremni za seniorsku košarku. Želeo sam da drugi timovi Partizana i Zvezde igraju domaću ligu, ali to nije prošlo. Nema ništa od toga da klince šalješ u neku nižu ligu gde igraju stariji i deblji tipovi od mene, to su problemi..."

Naveo je koje probleme smatra najvećim u regionalnoj košarci.

"Partizanova publika voli košarku, sećate se kakve je ovacije doževio Kukoč na onoj utakmici pre raspada kad je izlazio iz igre. Međutim, mi smo majstori na ovim prostorima da od normalnih stvari napravimo nenormalne. Ovo jedina liga na svetu, govorim o ABA ligi, gde su menadžeri vlasnici klubova, gde igraju drugi timovi nekog kluba", aludira Savić na Megu i Crvenu zvezdu, "To je nemoguće bilo gde drugde, tačno se zna da ako neko ima drugi tim, tada ne može taj drugi tim da uđe iz druge u prvu ligu po zakonu. I Evroliga sve to zna. A mi se pravimo kao da ne znamo. Neke stvari tu moraju da se reše, zbog zdravlja košarke na ovim prostorima. Sami sebi pucamo u nogu."

Žocov Partizan već zaličio na ozbiljnu mašinu: Odbrana na dobrom, Smailagić na top nivou

Prisetio vremena iz Splita u kom je bio saigrač Toniju Kukoču.

"Uvek sam razmišljao ko je bolji Dražen ili Toni. Dražen je bio idol, bio je neverojatan. Kuki je bio poseban, a opet najnormalniji momak. I da, bio je ispred svog vremena, izgledao je na terenu daleko starije od svojih godina. Cela leta je provodio na pripremama reprezentacije i jedan je od igrača koje najviše volim. Nije postojalo dodavanje kojega nije vidio, nije bio egoist, a ja ne pamtim niti jednu veliku utakmicu u kojoj nije bio odličan. Dražen je bio koš mašina, 'ubica', neviđeni radnik. Kuki i Dražen, najbolji..."

Luka Dončić?

"Da je igrao i u našem vremenu, bio bi super. Fizički je košarka otišla napred, to je razlika. Mi smo nekada odlazili u SAD, tamo gubili 40, 50 poena razlike od univerzitetskih ekipa, a danas bi prvak Europe isprašio šampiona NCAA lige s 30 poena. Je li mali Dončić danas bolji od Dražena, teško mi je d ato kažem. Dražen, Kukoč, Rađa, Divac radili su velike stvari i u NBA, a Jokić koji je MVP NBA lige ili Dončić, sada tamo prave razliku."

Tvrdi da se mnogo toga promenilo. Danas na utakmicama klinaca u prva dva reda sede roditelji, svaki dečak ima individualnog trenera.

"I tako dolazimo do toga, kad kažu lane da je Jaramaz koji je igrao u Partizanu mlad. Čovek ima 26 godina. U Zvezdi su još dva mlada igrača koji su stari 26 ili 27. Ja sam došao u Split kasno, sa 22. Pitali su me jednom kako mi je bilo s 18 doći, tako mlad. Ja im kažem, pa došao sam s 22. To je onda već bilo staro, ili jesi ili nisi. Sad smo postali kao Italijani koji za one od 24, 25 godine govore da su mladi."

Postavlja se pitanje do koga je to, da li do trenera ili igrača.

"Do svih. Treneri moraju da se adaptiraju. Ne možeš klincu reći da ugasi telefon, a nekad su sport i škola bili sve. I dva TV programa. Meni nije ideja bila da postanem profi, ja sam želeo da zavšim mačinstvo. I upisao sam ga u Zenici, dao neke ispite. Time sam mislio da se bavim. Bio sam jako dobar u školi. U Titovom fondu, među najboljim đacima cele Jugoslavije, imao sam stipendiju u visini prosečne radničke plaće. Kad sam došao u Split, upisao sam ekonomiju, ali to me nikada nije zanimalo. A, evo sa ekonomijom se zapravo ceo život bavim..."

Crno-beli tandem Radovanović i Petrović igraće za Dunav na dvojnu licencu

Otkriva ko je i kako je postao dobar igrač.

"Nas je u Čelku vodio Kosta Jankov, koji je radio sa Božom Maljkovićem. Bili su pomoćnici u Zvezdi. I pripreme su bile kao za Evroligu, samo na nižem nivou. Bio sam spreman za Božin rad kad sam došao u Split. Danas u Beogradu ima 150 škola košarke, nekada ih je bilo, kažu i 250, što samo po sebi znači da bi proizvodnja trebalo da bude neverovatna. Ali, ako ti klinci ostanu u toj školi košarke mesec dana duže nego što treba, sve je propalo. Imaju klinci individulane trenere, kao teniseri. Ne znaju šta je to rad s timom. Ako imaju sreću, pa su za NBA, čekaju draft. Spremaju se dve, tri godine, onda su umorni. Čekaju maksimalac, nakon toga supermaksimalac i u tom krugu pate reprezentacije, Srbija ili Hrvatska, u manjoj meri Slovenija. I ne treba tu da se ide dalje od jednog Luisa Skole, koji je iz Kine dolazio u Argentinu da bi igrao kvalifkakcije u poznim godinama."

Mnogi smatraju da igrači danas i ne vole toliko košarku kao ranije generacije.

"Ima i toga. Ali, ako igraš samo zbog para, onda valjda pokušavaš da budeš što bolji da bi zaradio više. Imaš takvih koji ne vole, slažem se. Ja sam rekao da ću igrati dok mi ne bude grozno da dolazim na jutarnje treninge. Jednom mi je jedan ugledni generalni menadžer iz NBA rekao da su igrači sa ovim prostora preuezeli od tamošnjih košarkaša devet od deset najgorih stvari. Jedino drogu nisu probali!", dodao je Savić.