Zoran Savić: Partizan zaslužuje da igra Evroligu više od nekih sa licencom, bio bi u vrhu po zaradi od prodaje karata

Povratak Partizana u evropsku košarkašku elitu dugogodišnji je san svih kojima je srce privrženo crno-belim bojama.

Menjali su se igrači, treneri, uprave i predsednici, ali klub iz Humske i dalje traži put do povratka u Evroligu koju je poslednji put igrao pre osam godina. Sa dolaskom Željka Obradovića probudila se nova doza nade među navijačima, mada je i pred najtrofejnijim evropskim stručnjakom svih vremena veliki posao jer povratak šampionskim navikama nije lak proces...

“Partizan zaslužuje da igra Evroligu više nego neki timovi koji imaju garantovanu licencu“, kaže direktor Partizana Zoran Savić za litvanski specijalizovani portal Basketnews.

Objasnio je i zašto...

“Situacija sa televizijskim pravima je katastrofa. Vidim da se klubovi žale na jako tešku situaciju u Evroligi. Kovid je dodatno poremetio stvari i gotovo sve uništio. Ključ je u televizijskim pravima. Šta dobijate od ruskih klubova? Oko 300.000 evra? A u Srbiji imate jedan klub koji igra Evroligu i televiziju koja plaća 1.000.000 evra“.

Subota, 19.00: (1,17) Partizan (20,0) Igokea (5,50)

Nastavio je u dahu...

“Šta francuski timovi donose? Čak i IMG gubi novac sa francuskim klubovima jer njihove televizije ne daju ni evrocent za prava. Dobijate mnogo više novca od srpske televizije nego dva kluba koja igraju Evroligu iz Francuske“, poručuje Savić i dodaje:

“Pogledajte model NBA. Konstantno se ulaže sve više novca, zato što je prodaja karata ograničena“.

Savić opravdano smatra da bi Partizan bio na vrhu liste klubova po broju prodatih ulaznica.

“Nije isto prodavati ulaznice ovde ili u Italiji. Na primer, Virtusovi navijači plaćaju 500 evra da sede u prvom redu. U Barseloni, najbolja sedišta za celu sezonu plaćaju se 300 evra. Verujem da Partizan zarađuje više novca od prodaje karata nego Barselona. Njima (Špancima) novac dolazi iz fudbalskih klubova. Zato mogu da rade to što rade. Radio sam u Barseloni. Ne znam kakva je situacija tamo sada, ali novac i dalje dolazi iz fudbalskog kluba. Sve je centralizovano“.

Zato smatra da su evropskoj košarci potrebne ozbiljne reforme...

“Imate Žalgiris koji konstantno ima između 12.000 i 15.000 navijača, bez obzira na to koliko dobro igraju. Čak i kad krenu sezonu sa pet poraza, navijači i dalje pune arenu. Oni vole košarku, žele da vide svoje miljenike kako se bore. To je najvažnije. Makabi dobija 12.000.000 evra samo od prodaje ulaznica. Alba zaradi oko 4.000.000 evra. Verujem da bismo mi bili treći u Evroligi po iznosu zarađenog novca od prodaje karata“.

Jedan od načina da Partizan opet zaigra Evroligu je osvajanjem titule u ABA ligi, drugi je da ode do finala Evrokupa, pod uslovom da Monako sada ne bude među osam najboljih na kraju ligaškog dela. U suprotnom bi ulog bio još veći jer bi jedino osvajač Evrokupa išao u elitno takmičenje.

“Lično preferiram igru u seriji“.

U Evrokupu šampion se odlučuje u jednoj utakmici što je mnoge naveo da se zapitaju koliko je ovaj sistem fer, dok Savić nema dilemu da je poslednja promena formata drugog po kvalitetu takmičenja – dobra.

“Novi format je prelep. Ali, da smo samo malo ranije počeli sezonu mogli bismo da igramo seriju na tri utakmice, ne samo jedan meč“, priča Savić i pojašnjava:

“Problem formata sa jednom utakmicom je da svašta može da se dogodi. Na primer – virus korona. Ako neko dobije temperaturu, mogao bi mnogo toga da izgubiš. Format je dobar, ali kada bi se još dodao plej-of sistem, na primer na tri utakmice od četvrtfinala, onda bi bio savršen“.

Osim toga, smatra da bi klubovi Evrokupa mogli da ostvare i finansijski benefit korekcijom formata.

“Finale na jednu utakmicu je finansijka katastrofa. U plej-ofu možete imati po 20.000 navijača u svakoj utakmici. Za nas ovaj sistem znači i gubljenje velikih suma novca. Katastrofa je igrati samo jednu utakmicu“.

Obradović o prijateljstvu Partizana i Igokee: Da uzvratimo gostoprimstvo koje apsolutno zaslužuju

Finansijski problem jedna je od gorućih tema u evropskoj košarci, a Savić dobro zna koliko su se vremena promenila. Na primer, pamti da je Toni Kukoč u Trevizu zarađivao tri miliona dolara pre tri decenije. To je ekvivalent današnjih šest miliona dolara po današnjoj inflaciji.

“Igrači zarađuju manje para nego pre 30 godina. Košarka je sport koji se najlošije prodaje u poslednjih 30 godina. Devedesetih godina televizijska prava u Italiji koštala su oko pet miliona evra. Poslednje godine kada sam igrao košarku (2002) plaćalo se 100.000 evra za sva takmičenja. Sada se pitate zašto je košarka u ovakvoj situaciji? Sve je do televizijskih prava. Ako ih imate – imate sve“.

I pored toga što su tribine Beogradske arene i dvorane Aleksandar Nikolić redovno pune, Savić ističe da takmičenje u Evrokupu predstavlja drugačiji izazov...

“Svi učesnici Evrokupa gube novac. Mi gubimo novac. Nije isto igrati Evrokup i Evroligu gde su protivnici Real, Barselona, Žalgiris... Lakše je napraviti dobar budžet kada igrate Evroligu“, kaže nekadašnji zlatni reprezentativac Jugoslavije i dodaje:

“Teško je i zbog toga što ne znate koje ćete takmičenje igrati naredne sezone. Mi već sada moramo da dovodimo igrače za narednu sezonu. Ali, koga? Koje takmičenje igramo? Šta da ponudimo igračima? Igrači su obično spremni da potpišu za manje novca u Evroligi, nego da igraju Evrokup. Zato njima morate da ponudite projekat. To je jedini način“.

Ipak...

“Situacija u Evroligi nije laka. Čak i kada bismo osvojili Evrokup, niko ne zna da li će klubovi da odluče da se promeni format. Možda odluče da se igra sa 16 klubova, da timovi iz Evrokupa ne mogu da napreduju? Situacija je dostigla kritičnu tačku. Zbog toga moramo svi zajedno da vidimo šta je najbolje za budućnost“.

Dok Evroliga razmatra širenje na London i Pariz, odnosno dalje po Nemačkoj, Savić predlaže povratak korenima...

“Treba se povezati sa tradicijom. To je ključno za navijače. Na primer, u Italiji košarka se igra samo u malim gradovima. Vareze ima 60.000 ljudi i osvojio je Evroligu. Isto je i sa Kantuom. U fudbalu je tako nešto nemoguće. Možda je tako bilo pre 30-40 godina, sada je nemoguće. Evroliga pokušava da ide u velike gradove, velika tržišta, ali to su fudbalska tržišta, ne košarkška“.