Zvezda zna tačno šta želi i ne sme da menja kurs
Vreme čitanja: 6min | sub. 19.10.24. | 16:16
Ako bude uspela da nadogradi igru kroz sezonu, imaće jake argumente u napadu na četvrtfinale
Niko ne voli da gubi, posebno ne u ambijentu koji je spremno čekao Barselonin skalp posle jedanaest uzastopnih utakmica, odnosno nakon sedam godina čekanja u Beogradu. Niko nema takav aktivan učinak i pitanje je da li se neko toliko puta provlačio kroz prste košarkašima Crvene zvezde kao velikan iz Katalonije.
Pamti se trojka Nikole Mirotića 'iz auta', još su sveže uspomene na partiju Darija Brizuele, a i kako je Zvezda propustila dve odlične prilike da slavi u Blaugrani. Jučerašnja utakmica pokazala je mnogo toga, a možda najviše koliko individualni kvalitet ume da bude presudan. Zvezdi je isti mnogo nedostajao kroz sve ono što mogu da pruže Ajzea Kenan i Nemanja Nedović kao košarkaši sa izraženim osećajem za koš i individue čiji jedan potez može da promeni kompletan tok meča.
Izabrane vesti
Nedovićeva frustracija mogla je da se oseti već posle prvog izlaska na klupu, kada ga je kamera uhvatila kako nervozno seda na svoje mesto, svestan da je mogao više da učini tokom svog boravka na parketu. Ni kasnije nije uspeo da uhvati svoj ritam, baš kao ni Kenan koji ništa nije uspeo da pogodi u finišu, niti da ostane hladne glave kada je trebalo da se ubaci možda i odlučujuće slobodno bacanje posle tehničke Đoanu Penjaroji na 20 sekundi do kraja. Jednostavno, nije bilo njihovo veče i biće prilike da obojica poprave utisak već možda u Madridu narednog četvrtka ili pre toga u Podgorici, na gostovanju Budućnosti.
Obojica su pred zvezdaškim auditorijumom realno podbacili, ali kako reče Janis Sferopulos: "I oni su ljudi, ne mogu da igraju stalno na istom nivou". To je potpuno tačno i da se bar jedan od njih dvojice razigrao, verovatno ne bismo videli Jaga dos Santosa željnog dokazivanja i da baš on bude odlučujući faktor utakmice. Brazilac jeste igrao na oba kraja skale i koliko je umeo da baci navijače u trans, toliko im je kidao živce kada je, recimo, šutnuo trojku sa devet metara uz pet sekundi do kraja napada - bilo je sigurno boljih rešenja - ili kada je zaboravio da ima samo četiri sekunde da prenese loptu posle 'mrtve lopte' kod Zvezdinog koša.
Sve je to sport, takve stvari se dešavaju i spadaju u proces učenja. Reći će neko da profesionalci moraju da znaju kako da reaguju, ali teško je da čovek može da bude spreman baš za svaku situaciju, ako je prethodno nije već iskusio.
Crvena zvezda mora svaku utakmicu, završila se ona pobedom ili porazom, da iskoristi kako bi izvukla pouke. Ponajviše jer je posle tri kola uradila ono što nijedna prethodna generacija kluba sa Malog Kalemegdana nije u Evroligi, pa sada skor nije 1-3, što se umelo da se dešava kroz istoriju, već više nego zadovoljavajućih 3-1. Biti jedini klub bez poraza posle tri kola i naći se u grupi zajedno sa Fenerbahčeom, Monakom, Žalgirisom i Barselonom na identičnom učinku treba samo ne samo da posluži navijačima za ponos, već svima u timu kao odlična podloga da se postignu zacrtani ciljevi u evropskim okvirima.
Prvi put posle dosta vremena Crvena zvezda tačno zna šta želi i kako da do tog cilja stigne. Zato ne treba da menja kurs. Bilo je protiv Barselone stvari koje će stručni štab sigurno da analizira dublje sa igračima, ali Janis Sferopulos je postavio stvari koje bi mogle da daju Zvezdi i njenim navijačima ozbiljne argumente da se napadne plasman u četvrtfinale.
Grčki stručnjak je posle utakmice govorio o nedovoljno kvalitetnoj odbrani za standarde koje je ekipa postavila protiv Baskonije sa 71 i naročito Fenerbahčea u Istanbulu sa 57 dozvoljenih poena, o ljudskom faktoru koji nekad prostor ne može da se zaobiđe, te da Zvezda treba da ostane hrabra i nastavi da se bori.
Ako Crvena zvezda bude uspela da nadogradi igru kroz sezonu, biće i te kako konkurentna za plej-in, a zašto da ne i direktan plasman u plej-of. Najbolji dokaz ove tvrdnje je baš utakmica protiv Barselone, ozbiljnog kandidata za prve četiri pozicije. Sama činjenica da se igrala egal utakmica od prvog do poslednjeg minuta, da je bilo preko 20 promena vođstva i da je Zvezdi nedostajao samo jedan raspoložen igrač sa ubilačkim instiktom da dokrajči Barsu govori koliko je ekipa za kratko vreme napredovala, naročito ako se setimo poraza od Dubaija i Splita u ABA ligi kada nije izgledala ni blizu ovako dobro kao juče. Uostalom, ne treba da se zaboravi da još nije prošao ni prvi mesec sezone.
Barselona je najozbiljniji takmac sa kojim se Zvezda susrela u dosadašnjoj sezoni. Đoan Penjaroja na raspolaganju ima izuzetno širok sastav i dok je fokus većine bio na Kevinu Panteru čiji su hici na kraju presudili crveno-belima, kroz različite intervale susreta iskakali su Vili Ernangomes, Džabari Parker i Jan Veseli, kasnije Tomaš Satoranski i Niko Laprovitola, dok su recimo Dario Brizuela, Čimezi Metu, i Aleks Abrines ostali nezapažen.
Izbor urednika
Barselonu nije prepalo ni to što je protivnik šutirao izuzetnih 8/12 za tri, uz gotovo 63 odsto iz igre u prvom poluvremenu, pa ni to što su se devetorica Zvezdinih košarkaša upisali u listu strelaca. Ni kasnije, kada je Majk Daum proigrao i gurao Zvezdu zajedno sa Lukom Mitrovićem i Džoelom Bolombojem na maksimalnih +9, Kataloncima nije zadrhtala ruka, čak i uprkos tome što su naspram sebe imali preko 20.000 ljudi. Barsa je na svaku Zvezdinu taktičku postavku imala spreman odgovor, od niske petorke sa tri klasična beka i tandemom Parker - Metu na centru, a pre svega odbranom koja se stalno adaptirala na Zvezdine pokušaje da nametne svoj ritam.
Sve to je dovelo do toga da branilac jadranske krune na svom parketu ima 17 izgubljenih lopti, a gost 13 ukradenih poseda, što je previše za ovaj nivo košarke. Naposletku, iako su procenti šuta bili gotovo izjednačeni na obe strane (oko 53-54 odsto), Barselona je u poslednjoj četvrtini i produžetku iz igre šutirala 13/22, Zvezda 10/20, dok je razlika u izgubljenim loptama tokom istog perioda bila minimalna - jednu više imao je domaći tim. Psihološki momenat bio je na strani gostiju.
Zaključak je da su najsitniji detalji su odlučivali, a Crvena zvezda je imala maltene odgovor na sve. Nekadašnji as i kapiten Igor Rakočević je uoči prve duple nedelje Evrolige rekao da će utakmice protiv Fenerbahčea i Barselone "pokazati gde je Crvena zvezda trenutno kvalitetom" i njegova poruka po završetku druge jasno pokazuje zadovoljstvo.
"Fantastična utakmica. Čestitke Barseloni na zasluženoj pobedi. Uspeli su da se vrate iz 'mrtvih' nekoliko puta. Slobodna bacanja su mogla da odluče pobednika. Odlična partija Crvene zvezde, bolja ekipa na terenu, ali u sportu je potrebno i malo sreće ponekad. Kalinić i Daum odlični", napisao je Rakočević.
Da su ambijentu koji je mnoge podsetio na nezaboravno veče protiv Budiveljnika neko pretvorio u najbolju verziju Čarlsa Dženkinsa, sada bismo govorili o Crvenoj zvezdi kao i dalje jedinom nepobedivom sastavu u Evroligi. Ovako, kako već rekosmo, nije smak sveta. Dokle god Crvena zvezda bude težila ka dizanju letvice i poraze poput najsvežijeg od Barselone bude koristila da poradi na eventualnim manjkavostima, nema razloga za brigu.
Crvena zvezda ima dovoljno iskustva i mudrih glava u svlačionici da sačuva pribranost koja je sada neophodna pred gostovanje Budućnosti koje tradicionalno nosi veliki naboj, zatim i Real Madridu koji je pokazao da nije nepobediv.
Sezona se ne rešava u prvom mesecu, ali i te kako igra iz tog perioda može da posluži kao pokazatelj onoga što može da se očekuje od jedne ekipe. A, posle 3-1 ne sme da se pada u depresiju, nego da se sa optimizmom gleda na sledeće izazove.