Njihov život je filmska priča: Najneverovatnije biografije Mundobasket igrača

Splet neverovatnih okolnosti nekada vam usmeri životni put u pravcu fascinantnijem od bilo kog filmskog scenarija. Kada prođete kroz vraški teška iskušenja, direktno vi ili čak vaši predaci, a onda se pojavite tamo gde mnogi drugi u boljem startnom položaju nisu, možete da kažete da ste odneli trijumf nad životom i svim preprekama koje je on postavio ispred vas. Upravo to učinila su petorica igrača koji bi trebalo da nastupe na ovogodišnjem Mundobasketu (osim ako ne budu precrtani sa spiskova pred poslednji presek), a sa čijim neskvakidašnjim biografijama ćete biti u prilici da se upoznate u daljem tekstu.

NIK FAZEKAŠ (JAPAN)

Deda mu je mađarski revolucionar, a on je uzdanica japanske reprezentacije

Za interesantnu životnu priču japanskog reprezentativca Nikolasa Rajana Fazekaša najzaslužnija je Mađarska revolucija 1956. godine. Kako biste bolje razumeli istorijski kontekst zbivanja u Budimpešti tih godina pojasnićemo malo čitavu situaciju.

Do 1949. godine Mađarska je postala prava komunistička zemlja pod diktaturom Maćaša Rakošija i Mađarske komunističke partije. Sovjetske trupe su je odavno okupirale i još od 1944. godine se nalazile na njenoj teritoriji. Stotine hiljada Mađara je 23. oktobra 1956. godine ustalo protiv vlade. Za samo nekoliko dana, milioni su učestvovali ili podržavali ustanak. Ubrzo, kako se broj demonstranata povećavao, mađarski vojnici su im se pridružili otkidajući sovjetske zvezde sa svojih kapa i bacajući ih u masu. Protest je uglavnom bio miran, ali je do preokreta došlo kad je policija pucala na gomilu i pobila hiljade ljudi. Razjarena masa je sva policijska vozila zapalila ili prevrnula, a ljudi su počeli da se naoružavaju. Sovjeti su ubrzo intervenisali trupama koje su već bile u Mađarskoj. Revoluciju ili antisovjetski ustanak u Mađarskoj, Sovjeti su u krvi ugušili.

Zvezdane petorke koje Mundobasket neće videti: S jedne strane Janis, Jokić, Sabonis, s druge Kari, Lebron, Durant...

Među svim tim demonstrantima bio je i Nikov deda Albert Fazekaš. Njega su Sovjeti zarobili kao i mnoge druge pobunjenike te budimpeštanske jeseni. Našao je Albert način kako da "pobegne" iz zatvora. Gurnuo je krpu u rezervoar sa benzinom, natopio je i vezao oko noge. Nakon što je više od 48 časova držao nogu tako zamotanu, zapalio ju je i zadobio ozbiljnu opekotinu, koja je pritom izgledala kao da je zaražena. Čuo je Fazekaš stariji da bolesne i povređene zarobljenike koji im više nisu od koristi, Sovjeti uglavnom šalju kući, ali da pojedine i ne ostavljaju u životu. Odlučio je da rizikuje i isplatilo mu se. Pušten je iz zatvora nakon što je proglašen nesposobnim za bilo kakav rad.

Ubrzo po izlasku na slobodu, Albert je emigrirao u SAD zajedno sa ženom i detetom. U Americi su dobili još dvoje, a jedno od njih bio je Džo Fazekaš, Nikov otac. Bio je Džo visok 208 centimetara i igrao je u koledž košarci za Univerzitet Vajoming. Kasnije nije dogurao do NBA, ali je profesionalno igrao za neke argentinske klubove. 

Nik je rođen u Koloradu i krenuo je očevim stopama. Studirao je na Univerzitetu Nevada, a 2006. postao je i najbolji strelac u istoriji svog koledža, oborivši rekord iz 1979. godine. Kasnije je na svečanoj ceremoniji 2019. njegov dres sa brojem 22 zvanično povučen iz upotrebe na tom univerzitetu. Dobra statistka u Nevadi dovela ga je do mesta 34. pika na NBA draftu 2007. kada su ga izabrali Dalas Maveriksi. Proveo je Fazekaš samo jednu sezonu u najjačoj ligi sveta, odigravši ukupno 26 utakmica za Dalas i Los Anđeles Kliperse. Imao je prosek od 4,1 poena po utakmici za oko 11 minuta na parketu.

Nakon što u leto 2008. nije uspeo da se izbori za stalni ugovor sa Denver Nagetsima gde je trenirao, odlučio je da se oproba u Evropi kao još uvek mlad igrač, sa 23 godine. Nekoliko kratkih epizoda u Belgiji i Francuskoj, gde je nastupao za Ostende, Asvel i Dižon, nisu dovoljan argument da se njegova košarkaška priča u Evropi može smatrati plodonosnom. U jednom trenutku vratio se i u Ameriku gde je nastupao u razvojnoj ligi za Reno Bighornse (tadašnji naziv za filijalu Sakramento Kingsa). Kada ni tu nije funkcionalo onako kako je želeo, Nik je odlučio da se otisne na drugi kraj sveta i prihvati poziv japanskog Kavasakija 2012. godine.

Japan pobednik grupe u Okinavi? Kvota na MozzartBetu je 25,00

Već u prvoj sezoni imao je izvanredan učinak od oko 27 poena po utakmici i 13,5 skokova, što mu je donelo i MVP nagradu. Takav učinak uspevao je da ponovi i u narednim sezonama, a kada je već stekao status kultnog igrača lige, dobio je japansko državljanstvo, a zatim i poziv u reprezentaciju za prošli Mundobasket 2019. Na turniru u Kini Fazekaš je bio drugi igrač reprezentacije po broju poena, sa prosekom od 14,6 po utakmici, ali ipak to nije bilo dovoljno da Japan prođe u drugi krug.

Zanimljivo, samo dve godine pre nego što je dobio poziv Japana, Fazekaš je u jednom intervjuu izjavio da bi voleo da zaigra za zemlju porekla Mađarsku na Evrobasketu 2017. Kako nije bio u planu selektora Stojana Ivkovića, ta želja se Niku nije ostvarila, pa je u 34. godini odlučio da brani boje Japana, zemlje u kojoj se košarkaški pronašao.

U slučaju da bude na konačnom spisku od 12 igrača Japana za predstojeći Mundobasket, Fazekaš će biti jedan od najstarijih igrača na prvenstvu sa 38 godina.

PITER ĐOK (JUŽNI SUDAN)

Pešačio stotine kilometara da bi preživeo, a sada će igrati Mundobasket

U periodu od 1983. do 2005. u Sudanu je vođen jedan od najdužih građanskih ratova u istoriji. Suprotstavljeni su bili tabori Narodnooslobodilačke armije i Centralne vlade Sudana. Na strani prvih nalazio se i otac Pitera Đoka, sadašnjeg košarkaškog reprezentativca Južnog Sudana. Dut Đok bio je general Narodnooslobodilačke armije, a poginuo je u ratu 1997. godine, kada je Piter imao samo tri godine. Paralelno mu je život u istom ratu izgubio i deda, koji je bio načelnik Đokovog rodnog sela.

Piterova majka Amelija uspela je da preseli porodicu 2003. godine najpre u susednu Ugandu, a zatim i u Keniju. Porodica Đok je uspela da se dočepa granice Sudana sa Ugandom pešačeći više stotina kilometara kroz ratom zahvaćena područja. Govorio je Piter mnogo godina kasnije da je ono što je tada preživeo vrlo slično događajima opisanim u holivudskom filmu "Jecaji Sunca" (Tears of the sun), i da je sudbina hiljade njegovih zemljaka bila tragična u takvim pokušajima da se pređe granica neke od susednih zemalja u tim ratnim godinama.

Kada je već imao sreće da stigne živ u Keniju, odatle je sa još nekoliko stotina sunarodnika transportovan u SAD, u Ajovu. Nije znao ni reč engleskog kada je stigao u Ameriku, išao je u specijalnu školu za sudanske izbeglice, a igrom slučaja počeo je da trenira košarku.

Po sopstvenom priznanju, do dolaska u Ameriku nije nikada video bilo koju drugu loptu osim fudbalske, a onda je kao 11-godišnjak zbog svoje visine zamoljen da igra za školski košarkaški tim na jednom turniru. Tamo ga je zapazio Majk Nikson iz Atletskog saveza amatera SAD-a. Od tog trenutka postao je dominantan na školskim turnirima širom savezne države Indijana, a kada je bio pri kraju srednje škole stigle su ponude mnogih univerziteta da studira baš kod njih. Izabrao je onaj najbiži porodici - Univerzizet Ajova.

Učestvovao je na Najki hup događaju u Sent Luisu 2010. godine, za koji je izabrano 100 najtalentovanijih igrača u zemlji.

Na samom koledžu doživeo je tešku povredu tetive, zbog koje je kao 18-godišnjak morao na operaciju. Upravo mu je ta povreda najviše odredila dalji tok karijere, jer je umesto 19 poena po utakmici, koliko je imao pre povrede, spao na oko devet po povratku na parket.

Sve kvote za potencijalne MVP kanidate na Mundobasketu

Bio je to i glavni razlog zbog kog ga niko nije birao na NBA draftu 2017. Igrao je dve sezone u razvojnoj ligi za Nortern Arizonu (filijala Finiks Sansa), ali tamo nije uspeo da se nametne ozbiljnije i izbori ugovor u NBA. U to vreme imao je i problema s alkoholom, a više puta mu je oduzimana vozačka dozvola usled pijanstva.

Morao je tada Đok da nešto ozbiljno promeni u životu, pa se otisnuo u Evropu 2019. kada je potpisao ugovor sa francuskim Šoleom. Tamo je imao solidnih 10 poena po utakmici u francuskoj ligi. Zahvaljući dobrim partijama preselio se u ACB ligu, u Mursiju. U Španiji nije imao veliku minutažu i nakon jedne sezone vratio se u Šole. Paralelno s dolaskom u Evropu stigao je i poziv matične zemlje, a njegova pomoć na Mundobasketu mogla bi da bude od velike važnosti za selekciju koja će debitovati na planetarnoj smotri ovog leta u Manili.

KALVIN OFTANA (FILIPINI)

Ono kada otac napusti tebe, majku i još osmoro braće i sestara, a ti postaneš jedan od najboljih igrača u zemlji od 114.000.000 stanovnika.

Domaćin takmičenja biće jedan od najvećih autsajdera na Svetskom prvenstvu, ali je posmatrano s fenomenološkog aspekta jedan od najinteresantnijih u pogledu etničke šarenolikosti u igračkom kadru. Mnogo je tu mešovitih brakova iz kog su rođeni filipinski reprezentativci. Poput onih između Španca i Tajlanđanke, ili Vijetnamca i Italijanke. Bilo je dileme kog igrača iz ove specifične selekcije detaljnije predstaviti, a izbor je pao na Kalvina Oftanu.

Oftana je rođen u gradu Danao (provincija Sebu), ali je odrastao na potpuno drugom kraju države u Negros Orijentalu (provincija Sijaton). Problemi u Kalvinovovom životu počeli su vrlo rano. Njegov otac napustio je ženu i devetoro dece kada je Kalvin imao četiri godine. Majka Vilma suočavala se sa ogromnim poteškoćama u prehrani porodice, pa je odlučila da je preseli daleko od kuće.

Nije se Oftanin sportski talenat ispoljio sve do njegove 13. godine, kada je na školskom takmičenju pobedio u sprintu na 100 metara. Sve se promenilo kada je naglo porastao u srednjoj školi i majka ga ohrabrila da se okuša u košarci. Zapazio ga je Majk Viljahermosa na tradicionalnom turniru Fiesta open, koji se održava na Filipinima u januaru svake godine. Iako mu majka na početku nije dozvoljavala da se odseli na koledž Dumaguet u Manilu, Viljahermosa ju je ubedio da ga ipak pusti.

Luka Dončić najbolji strelac Mudnobasketa? Kvota na MozzartBetu je 4,50

Prepričavao je kasnije Oftanin prvi trener dogodovštine sa Kalvinom, a govorio je i kako nikada nije imao prave košarkaške patike sve do 18. godine, pa se u onim u kojima je igrao često klizao po parketu. Čak i takav, bio je dominantan u poređenju s vršnjacima. Bio je toliko posvećen da je nekada vozio motocikl i po dva sata kako bi otišao u druge gradove na košarkaške klinike tamošnjih trenera. Pomenuti Viljahermosa ističe i da je njegov pulen umeo da po pet ili šest sati dnevno gleda snimke na Jutjubu kako bi usavršio driblinge i kontrolu lopte uopšteno. Osvojio je tri uzastopne titule filipinskog koledž šampiona sa univerzitetom San Beda, a onda je na draftu za tamošnju ligu izabran kao treći pik 2020. godine.

Do sada je odigrao Oftana tri sezone u najjačem rangu takmičenja na Filipinama, s prosekom od 12,8 poena po meču, i mogao bi da bude jedan od glavnih organizatora igre filipinske selekcije u direktnim duelima za prolaz u drugu rundu protiv Dominikanske Republike i Angole. Apsolutni favorit grupe je Italija.

NUNI OMOT (JUŽNI SUDAN)

Njegovi su kroz pakao danakilske pustinje utekli Boko Haramu, a on je u Makedoniji doživeo uspon karijere krunisan plasmanom na Svetsko prvenstvo

Jednostavno je bilo nemoguće odlučiti se za samo jednog Južnosudanca. Bar pet igrača ove selekcije ima filmsku životnu priču, a pored gorepomenutog Pitera Đoka, odlučili smo se da vam predstavimo i Nunija Omota. Krilni igrač visok 206 centimetara jedna je od najspecifičnijih pojava koju ćete videti na Mundobasketu, a ono što se njemu desilo u 29 godina života, mnogo je više nego većini ljudi za ceo.

Omot je rođen u izbegličkom kampu u kenijskoj prestonici Najrobiju. Prethodno su njegovi roditelji i brat živeli čak tri godine u istom tom kampu, nakon što su prepešačili oko 700 kilometara kroz Etiopiju kako bi stigli do kenijske granice u bekstvu od terorističkih jedinica poput Boko Harama. Ruta je dobrim delom prolazila kroz možda i najvrelije mesto na zemlji, Danakilsku pustinju. Po dolasku u Keniju porodica Omot je prvobito uhapšena jer nije imala nikakva dokumenta sa sobom, ali je nakon sedam dana uz pomoć Ujedinjenih nacija puštena na slobodu i prebačena u pomenuti kamp za izbeglice.

Gledaj Svetsko prvenstvo, navijaj za Srbiju i zaradi

Tamo je bilo svega, i gladi i žeđi i bolesti, ali čak i u takvim uslovima ljudi su živeli i i dalje podizali decu. Tako je na svet došao i Nuni 1994. Dve godine kasnije, uz pomoć Luteranske službe za imigraciju i izbeglice, porodica Omot dobila je dozvolu za preseljenje u SAD, u Minesotu. Ipak, da sreća ni tu ne bude potpuna, Nunijevom ocu nije bilo dozvoljeno da napusti Keniju iz zdravstvenih razloga. Živeći u Minesoti, za Omota je brinuo njegov brat Aba, dok je majka morala da radi dva posla kako bi ih prehranila.

Krenuo je Nuni da trenira fudbal, ali je shvatio da će zbog visine mnogo veće šanse za uspeh imati u košarci. Kao učenik srednje škole pridružio se juniorskom košarkaškom timu u Mahtomediju. Imao je impresivan učinak na takmičenjima u Minesoti i sve je to rezultovalo uspešnom aplikacijom za studiranje na univerzitetu Konkordija. Bio je Omot izvrstan i na koledžu, posebno u procentu šuta iz igre, gde je čak bio i najbolji po tom parametru od svih igrača u svojoj diviziji.

Dirljiv momenat dogodio se 20. februara 2018. kada se Nuni prvi put nakon 21 godine sreo sa ocem. Konačno je tada Omot sakupio dovoljno novca da plati avionsku kartu ocu do SAD-a, i to baš u statistički njegovoj najboljoj sezoni na koledžu.

Pridružio se tog leta Nuni Golden Stejt Voriorsima u letnjoj ligi, ali se nije izborio za stalni ugovor usled prejake konkurencije. Pokušao je kratko i razvojnoj ligi, u filijali Bruklin Netsa, a kada ni tu nije uspeo da privuče pažnju NBA ekipa, odlučio se za Evropu. Sudbina ga je nanela u Makedoniju i u MZT. Bio je to njegov prvi tim na Starom kontinetu, a beležio je čak 18,5 poena po utakmici, uz 60 odsto šuta iz igre. Kako je klub iz Skoplja imao velike finansijske probleme, uključujući i one sa redovnim isplaćivanjem zarada, Omot je odlučio da prihvati poziv holandskog Lajdena. Uspeo je tamo da stigne do učinka od čak 17,8 poena u FIBA Evropa kupu, a onda je sezona otkazana zbog izbijanja Korona virusa.

Od naredne godine postao je pravi globtroter, pošto je za kratko otišao u turski Tofaš, a zatim u nemački Gisen, da bi sreću naposletku potražio u portorikanskom Leones Ponseu. Od aprila ove godine član je egipatskog Al Ahlija, a već je mesec kasnije sa njima osvojio afričku ligu, gde je bio najefikasniji u finalu protiv senegalskog Duanesa sa 22 poena.

Omot je postao ključni igrač Južnog Sudana u kvalifikacijama, a u pobedi protiv Senegala 83-75, nakon kog je njegova selekcija obezbedila plasman na Mundobasket, dao je 26 poena, a uz same koševe priredio je publici i neke spektakularne poteze. Ako na nekog igrača na ovom prvenstvu posebno treba obratiti pažnju, i po pojavi i po načinu igre, to je sigurno Nuni Omot.

VINDI GRATEROL (VENECUELA)

Prodavao je ribu, bio u invalidskim kolicima, a onda je nanizao uspehe sa reprezentacijom

Ulice sirotinjskog kvarta Guarataro u predgrađu Karakasa jedno su od najopasnijih mesta u čitavoj Južnoj Americi. Pogotovo kada si šestogodišnji dečak koji pokušava da od prodaje ribe zaradi novac za svoju porodicu, i potajno se nada da će mu jednog dana ostati dovoljno da kupi čak i loptu. I to ne onu fudbalsku, o kakvoj sanja svako uobičajeno latino-američko dete, već košarkašku. Ovako počinje životna priča Vindija Graterola (37), jedne od najvećih uzdanica veneculeanskog nacionalnog tima.

Ruku na srce moramo reći i to da se za razliku od nekih drugih zemalja u ovom delu sveta, u Venecueli veliki značaj pridaje i bejzbolu. Jako je popularna igra s palicama, pa je iz tog razloga junak današnje priče prve korake u sportu napravio baš u njoj. Tek kada je imao 13 godina odlučio je da se oproba u košarci, gde je od starta pokazivao da je natprosečno talenatovan. Sjajno je tekao njegov razovoj u narednim godinama, a onda se 2006. godine dogodila nesreća iz koje je jedva izvukao živu glavu. Pad s motocikla koštao ga je preloma skočnih zglobova i potkolenica. Sve je ukazivalo da će Vindi ostati invalid. Nije mogao da ustane iz kolica prva četiri meseca nakon nesreće, a onda je samo jednog jutra osetio trnce po celom telu. Bojao se da je u predinfarktnom stanju, ali mu je tog dana umesto smrti udahnut novi život. Ustao je i shvatio da može da hoda. Epilog - tri meseca kasnije bio je na košarkaškom terenu, u dresu Kokodrilos Karakasa.

Venecuela pobednik grupe? Kvota 25,00

Njegov igrački napredak kasnio je u poređenju sa drugima, pa je tako i vrhunac karijere doživeo tek kada je duboko zašao u četvrtu deceniju života. Uz Gregorija Vargasa bio je jedan od najzaslužnijih za to što je Venecuela osvojila FIBA AmerikaKup 2015. godine, učestvovala na Olimpijskim igrama u Rio De Žaneiru 2016. i igrala drugu fazu Mundobasketa 2019. Probaće još jednom 37- godišnji Graterol, na možda i oproštaju od reprezentacije, da opet pomogne svojoj zemlji u pohodu na bar 16 najboljih na svetu. Venecuela će biti u grupi sa Slovenijom, Zelenortskim Ostrvima i Gruzijom.