Od Boga mu je dato samo što Bog daje... Kefalo te u startu nominuje za vrhunskog igrača

Posle mestralnih partija u NBA ligi, Nikola Jokić je dobio i zvaničnu potvrdu da je najkorisniji igrač najkvalitetnije lige na svetu. Sa najvrednijim individalnim peharom u rukama približio se vrhu jugoslovenske košarke, na kojem stoji – možda se mlađi neće složiti, ali tako je – čovek koji je promenio filozofiju igre (u Evropi) - Krešimir Ćosić. 

"Zaista, više desetina puta sam dobijao pitanja za Nikolu. Želim da budem maksimalno objektivan i iznesem lično. Budala ne mora da prihvati, a pametan će da shvati. Ćosić je bio vrhunski na tri različte strane: dokazao se u klubovima iz svoje zemlje i u inostranstvu, ali i reprezentaciji. Jokić ništa vidljivo nije uradio u Megi, za (reprezentaciju) Srbije se ne sećam, e sada taj apsurd - dokazao se gde je najteže i najvažnije - u NBA. Postao je MVP. Da li je prevazišao Ćosića? Nije još, a da li ima mogućnosti? Ima. Dato mu je od Boga nešto što samo Bog daje, a to je kefalo koje ga u startu nominuje za vrhunskog. Postoje mnogi koji imaju tu kreaciju, ali nemaju nekoliko elemenata: postojanost, kvalitetnu odbranu, fantastičnu kreaciju... Ne vezujući se za emotivnost prema Ćosiću, a igrali smo zajedno, fakat, treba da prođe još tri ili pet godina da vidimo da li je Jokić u istoj ravni s njim", u razgovoru za Mozzart Sport, kao uvek iskreno i direktno objašnjava Zoran Moka Slavnić, jedna od velikana jugoslovenske košarke, saigrač i prijatelj legendarnog Ćose.

Kao trećeg centarskog velikana Evrope navodi Sabonisa.

"Slične su visine, fantastična kreacija, pregled igre... 'Užas' kakav igrač. Sve vidi, sve zna, trojke, meka ruka. Čudo! Da se nije povredio, ne znam zaista... Njega i Ćosu su stalno poredili. Nije bio taj rampadžija, ali je imao prednost u snazi."

Jokić danas utiče na košarku, kao što ju je Ćosić svojevremeno menjao. Nevrovatnim stilom razbijao sve "šahovske" postavke silnih rivala, posebno u to vreme največeg - SSSR. 

"Ćosa je promenio filozofiju košarke. Zapravo bio je takav od prvog dana, ali se igra promenila tek od dolaska Novosela koji je iskoristio njegov pun potencijal i zato je najbolji trener na svetu. Uz Ćosića je dodao Kićanovića, moju malenkost i ponekad Delbašića... Mi bekovi foliramo odbranu, navlačimo rivala u reket, a tamo ih čeka Ćosa. Posle Bila Rasela on je najboji odbrambeni igrač kada su u pitanju rampe. Imao je fantastičan tajming. Zbog svega što je uradio on je paradigma za sva velika dešavanja. Možda je Jokiću taj odbrambeni elemnt slabiji po statistici, ali je sa MVP nagradom istakao kandidatiru da bude najveći. A da bi to bio treba da bude na vrhu u kontinutetu tri, četiri ili pet godina. Ali on je toliko pametan, zna da radi šta treba, nadam se će ga povrede zaobići. Stabilan je, oženio se, ima taj pozitivan mentalni sklop. Istrčao je na 100 ili 200 metara, ali treba da nastavi, jer je ovo maraton, a on to može. Drago mi je da ga gledam, jer to što igra je moja filiozofija igre i strašno mi je mio po tom pitanju. Odaje utisak da je bangav, ramena idu gore-dole, ali taj dribling 'koust to koust' i još mnogo toga... Samo inteligentni ljudu znaju da nadoknade svoje mane, a Jokić to radi izvanredno."

Zoran Slavnić (©Starsport)

Novosel je prepoznao Ćosičev potencijal, a Denver Jokićev. Imali su hrabrosti, ali i viziju da ih gurnu u prvi red kada niko nije smeo, kao što je Moka svojevremeno gurnuo Dražena, Kukoča, Rađu, Đorđevića...

"Ili si hrabar, ili nisi. Đorđević je jednom rekao da ja vidim tri godine ranije, misleći da ću da se oduševim, a ja sam mu odgovrio: Sram te bilo, zašto nisi rekao pet. Šalim se naravno. Nisu svi hrabri. S tim se čovek rađa. To je urođeno, ne mođe da se stekne. Recimo, Praja (Dalipagić) nije imao zrno straha da šutira u ključnim trenucima bez oklevanja. Kića je pak imao hrabrsti da se 'pobije', bio je mangup. To se ne vežba... Imaš velike igrače koji nisu meč vineri, nikad ne bih rekao njihova imena. Jednostavno su takav mentalni sklop, ali zato imaju drugih vrlina".

A vrlina i kvalteta, i to mnogo imala je generacija Ćose, Kiće, Moke, Praje, Mirze kojoj se nije ukazala prilika da ih potvrde na NBA terenima.

"Mogu da mi ljudi veruju ili ne, nemam dokazni materijal. Nedavno me jedan pametan tip, ozbiljan, odličan poznavalac košarke, koji više zna o meni nego ja - Rus - tako mu je nadimak jer je ruskog porekla, pitao: Znaš li ko je prvi Evropljanin u NBA? Kako sam se ja setio, a ne znam ni šta sam danas ručao - ne znam, ali znao sam da je Bugarin (Georgi) Glučkov. Ako je taj Glučkov bio u NBA, onda ne postoji dilema da bi Ćosa, Kića, Praja, Mirza... bez problema mogli da igraju u SAD. U to vreme nije bilo u modi da se razmišlja da se ide ’preko bare’. A poslednjih decenija je sijaset dobrih igrača i ’krševa’ otišlo u NBA, pa više nije ni za pohvalu da kažeš da si tamo gde je sada preko 100 ne-Amerikanaca. To je dokaz da ni NBA, kao ni (nekadašnja) Jugoslavija nemaju hiperpodukciju. A što nije Ćosa (koji je studirao u SAD) otišao u NBA? On je mormonske vere. Praktično je studirao košarku. Zato je najveći košarkaški znalac. Zašto nije pretočio to znanje u uspeh kao trener, to je druga priča... Birao je taj tim (Jugoplastike) pre mene, koji su rekli da je bio moj vrtić, što sam i sam isticao, dok Maljković to nije rekao posle mene. Ćosa ne može da omane (u selekciji), ali da bi nešto osvojio moraš da budeš u pozitivnom smislu 'k...n sin' kako Hrvati kažu".

Srbiji će dugo trebati da shvati kakav je „plus“ što je Jokić MVP NBA lige, kao što možda ni danas ne shvata kakav joj je Slavnić ostavio "plus" 2007. godine na Evropskom prenstvu. Što bi se reklo zalog za budućnost. I to ogroman, koji još baštinimo...

"Gledajte, devetorica mladih su prvi put tada igrali na velikom takmičenju, uz Gurovića, Jarića i Miličića. Da je dobra selekcija pokazalo već na sledećem takmičenju na kojem su čak njih sedmorica iz tog tima uzela srebro. Kad nemaš stabilnu organizaciju koja je ranije bila za primer, onda izgoriš. A kad žele da te sklone... Cela Evropa se posle klanjala kako sam pronašao ovih devetoricu, a do tada nisu ni znali za Teodosića i Markovića. Pa gospodo (Srbi), izvinte što sam vam dao dva plejmejkera u poslednjih 20 godina."

Eh, ti vrhunski plejmejeri. Neki bi rekli nema novih na vidiku...

"Čekajte, ne može to tek tako, 60-ih je Daneu, Plećaš je bio strašan igrač, ubacivao je 30-50 poena za Lokomotivu, ali nije bio plejmejker, pa moja malenkost 70-ih, zatim Đorđević, pa Teodosić. Pa što oni pre 30 godina nisu pitali... Pitali su me Hrvati zašto nemaju plejmejkera. Reko' nije to pitanje za mene, nego za očeve njima se obratite", šaljivo kaže Slavnić.

"Pa ne rađa se vrhunski plejmejker tako često. U reprezentaciji koja je vrh plejmejkri su raritet jer su neophodna tri elemnta: da imaš m..a, tehniku i kreaciju."

Često se prave top liste ne samo ko je najbolji igrač, nego i koja je najbolja petorka.

"Uvek kada me pitaju, strašno se plašim da se ne ogrešim. Imam trojicu: Ćosa, Kića, Praja. Drugi dodaju Dražena i Kukoča. A ja im dogovorim da imam postavu koja će da 'bije'. Sa Daneuom sam igrao i čuvao ga... 'Užas' neviđen od igrača, gde njega da ga stavim... Ako neko kaže da bi Teodosića ili Đorđevića pre nego nekoga drugog, mogao bih da mu objasnim da li je u pravu ili nije. Postoji i ta 'heroinska vaga' koja meri u miligram. Ali imaju dva elementa koji se ne vide u statistici - hrabrost i liderstvo. Ako sam ikada rekao za sebe nešto afirmativno to je liderstvo. Ne priznajem da je iko veći lider od mene. Pitajte sve s kojima sam igrao. Liderstvo mora da se vidi, nema na 'verujem ti'. Sada često se hvataju za statističke podatke koji jesu važni. Imali smo navalu Romantičara s Karabrume (OFK Beograd) - Samardžić, Gugleta, Banović, Santrač, Skoblar. Bili su sjajni, mogli su da pobede svakoga, ali i od svakoga da izgube. Ali moja generacija je romantičarska sa samubilačkim namerama."

Jokić možda nije statistički najbolji NBA igrač, ali to nikako ne umanjujue priznanje...

"Danas se priča o 15-17 asistencija. Pa znaš koliko bismo ih mi imali da su se na takav način brojale. MVP je sveukupna korisnost, odnosno da činite igrače i tim bolje. Pogledajte danas se recimo u fudbalu nabrajaju mnogi, pre svih Mesi i Ronaldo, a pre njih je bio Maradona. Svet ih je tako rangirao. Ako nema Krojfa, ja to ne prihvatam, jer pazite, važan je svaki detalj, sveukupan dojam, ta (Krojfova) harizma, 'ladan Holanđanin, ali ide direktno na čoveka, savršen moderni sklop, nije šibicar kao Maradona, koga sam obožavao. Zašto je Ronaldo ispred Mesija? Bolji je paket".

Košarka je kolektivan sport.

"Jeste. Šta bih ja bio u košarci da nisam imao onake genijalce pored sebe, a kada pitate njih, oni vam uzvraćaju da li bi bilo drugačije da ja nisam bio tu. Tim se podrazumeva u kolektivnom sportu. Đoković je 'svoj', atletičar svoj, dok u košarci zavisimo jedni od drugih. Ipak, na kraju se isflitrira ko je najbolji i ljudi tu ne smeju da pogreše. Ponavljam, kolektivan smo sport, podrazumeva se da zavisimo jedni od drugih, ali težina i kvalitet se vide. Gerd Miler i Van Basten su davali stotine golova, Santrač je bio genije, ali oni samo to rade. Kada birate najbolje traži se kompletnost. Čim nema više vrhusnkih elemenata, neće biti u grupi izvrsnih..."