Prvi Jokićev intervju od MVP titule: Ja sam miks svoje braće, uživam što iznenađujemo svet
Vreme čitanja: 3min | pet. 11.06.21. | 09:56
Najbolji košarkaš NBA lige zbog konjičkih trka poželeo da napusti košarku sa 14 godina
Prvi put od kada mu je uručena nagrada za najkorisnijeg košarkaša ligaškog dela NBA lige, Nikola Jokić opširno je govorio za medije.
Učinio je to za klupske kanale, a teme su bile raznovrsne. O tome ko je sve zaslužan da dobije prestižnu nagradu, počecima, uticaju porodice, a pre svega svoje braće i supruge. Kao i o tome do kada planira da igra košarku...
Izabrane vesti
Kakav je osećaj biti MVP?
"Uvek kažem da nije samo do mene, već do svih ljudi koji su mi pomogli, verovali u mene. Naravno da sam uložio mnogo truda, ali nisam to učinio sam".
Da li si znao unapred da ćeš dobiti nagradu?
"Nisam želeo mnogo da razmišljam o tome, koncentrisao sam se na teren, u toku je bila borba za prednost domaćeg terena u plej-ofu. Hteli smo da uđemo u plej-of u što boljoj formi, tako da mi je fokus bio na drugim stvarima".
Da li si nekada poželeo da odustaneš od košarke?
"Da, kada mi je bilo 14-15 godina. Bio sam opčinjen konjičkim trkama i nije mi se išlo na košarkaške treninge nekih šest-sedam meseci. Otac me nije terao, ali posle sam se sam vratio jer mi je nedostajala košarka".
Imaš li ideju koliko dugo ćeš igrati košarku?
"Ne znam, dokle god me ona čini srećnim. Nadam se da će me telo služiti, ali čim budem osetio da više ne uživam, prestaću".
SUBOTA, 04.00: (1,80) DENVER (12,5) FINIKS (2,25)
Izjavio si da bi voleo biti Denverov Tim Dankan?
"Za mene je on najbolja četvorka u istoriji NBA lige i jedan od najboljih igrača franšize (San Antonio Spars) svih vremena. Mislim da je dobra stvar imati njega za uzora. Za mene bi mnogo značilo ako bih uspeo da toliko dugo ostanem u jednom klubu i izgradim tako dobar odnos sa celom organizacijom".
Zašto ti je ove sezone toliko važno da igraš svaku utakmicu?
"Zato što bih se osećao da varam, pre svega sebe. Jer ako nisam povređen, ako je sve u redu, zašto onda ne bih igrao. Za mene je to velika stvar, nadam se da i drugi igrači razmišljaju tako".
Šta ti je omiljeno u igranju košarke?
"Verovatno to što iznenađujemo svet. Imamo probleme sa sastavom, povrede, ali i dalje pronalazimo način da iznenađujemo i privlačimo pažnju".
Kako je brak uticao na tvoju ličnost i pristup košarci?
"Moj brak je fantastičan. Mnogo sam srećan jer sam našao nekoga ko me upotpunjuje na toliko mnogo načina. S druge strane, ona se mnogo žrtvuje da bih ja mogao da budem ono što želim. Tako nešto je jako teško naći, posebno u današnjem svetu".
Možeš li da objasniš ljudima kako su ti braća oblikovala karijeru?
"Najstariji brat Strahinja je veliki i jak kao ja, ali nije talentovan. Nemanja je bio veoma talentovan, ali ga nije mnogo zanimala košarka, a ja sam neki miks njih dvojice. Imam Nemanjin talenat, a Strahinjinu građu. Ali nije samo do njih, tu je moja supruga koja je stalno uz mene, otac koji me je odveo na prvi trening, mama koja mi je oduvek bila anđeo čuvar. Svi oni su svakodnevno uz mene i pomažu mi da preživim svaki dan. Zbog toga sam im večno zahvalan. Jer nije stvar samo u trofeju, već u celom putovanju do njega. Trofej je samo jedan momenat cele priče.