Vembanjama ponovo oduševio Amerikance, ali sve više brine Evropljane: Kad će NBA da počne da plaća?

Viktor Vembanjama je opet oduševio američke ljubitelje košarke. U drugom meču francuskog Metropolitena sa ekipom iz Razvojne (NBA) lige Ignajtom (122:115) potencijalni prvi pik na NBA draftu 2023 ispisao je 36 poena, 11 skokova, 4 asistencije i 4 blokade, što je izezavalo niz hvalospeva sa one strane Atlantika. A Evropa, tačnije onaj njen "gornji dom", uglavnom ćuti iako je svesna da će "bez borbe" da ostane bez velikog bisera sa gotovo nikakvim šansama da pre Vembanjaminog odlaska u NBA uživa u njegovom sjaju. Što je najtužnije to neće biti prvi put da se Amerikanci spremaju da budzašto kupe evropsku budućnost, ni malo se ne obazirući što takvim potezom zapravo uništavaju ovdašnji rasadnik talenata...

Niko, po slovu tržišta ponude i potražnje, nema pravo da spreči Vembanjamu da gradi svoj košarkaški put. Ali, ako se NBA već poziva na to, onda Evropa ima pravo da kaže da kada je već tako, cena (za obeštećenje) treba srazmerno da raste. A ona je gotovo ista. Maksimum je uvećava svake godine za tek 25.000 dolara (ovog leta je bila 800.000), bez obzira o kome se radi, pa ostatak obeštećenja dogovorenog (između košarkaša) sa evropskim klubom mora da izdvoji sam igrač, za razliku od razmene košarkaša dva tima u koje su ukljčeni silni milioni.

U svim tim transakcijama još gore prolaze ekipe u kojima su igrači trenirali do punoletstva, kao što je sa Nanterom za koje je Vembanjama nastupao od desete do 17. godine, a koji nikakvog finansijskog benefita neće imati od njegovog odlaska u NBA.

"Evroliga i FIBA ratuju između sebe, ali se zato oboje ulizuju NBA. Zašto? Ne smeju da im kažu da su obeštećenja od 600.000 - 700.000 dolara mrvice. NBA mora da plati naše igrače 5.000.000 dolara, ma i 10.000.000, kako bi naplatila svoj rad, pa da vidite kako bi se onda razvijala", direktno je svojevremeno trofejni slovenački stručnjak Zmago Sagadin pričao za Mozzart Sport o ovom problemu. I do juče je bio gotovo usamljen u tom mišljenju, jer niko nije hteo ili smeo da se zameri NBA ligi.

---------------------------

SLUČAJ KAMPACO

Da aktuelni dogovori NBA i Evrope, ma koliko se nekome drugome činilo drugačije, gotovo uopšte ne štite košarkaše koji igraju van najjače lige na svetu, iako je zvanična maksimalna suma za obeštećenje "mizerna", najbolji dokaz je slučaj Fakunda Kampaca. Denver je priklikom dolaska Argentinca platio Realu 750.000 dolara, ali je Kampaco, po slovu ugovora sa madridskim klubom, trebalo da doplati do 6.000.000 evra, iako je sa Nagetsima potpisao dvogodišnju saradnju na 6.075.000 dolara bruto. Da je kojim slučajem Kampaco prelazio iz nekog drugog NBA tima u Denver, možda bi njegov novi tim morao iz svoje kase da izdvoji 5.617.000 dolara koliko je za sezonu 2020-2021 bio maksimum za obeštećenje, dok bi Kampacova primanja bila netaknuta.

Ali, sada se javio Marko Baldi, generalni direktor Albe koja je godinama, do punoletstva, ulagala u braću Vagner, Morica i Franca. A sada delimične plodove tog rada "besplatno" ubire NBA tim Orlando Medžik.

"Mi koji smo u sportu odlično razumemo takmičenje. Ali jednog dana bih želeo da pokrenem malu revoluciju. U fudbalu postoji kompenzacija za trening koju je uspostavila Svetska fudbalska federacija (FIFA). Reč je o igračima koji naprave uspešne profesionalne karijere. Interesovanje onih koji su dali doprinos razvoju ovih igrača se uzima u obzir i nagrađuje se. Što igrač više napreduje, veći je bonus klubovima koji učestvuju za njegovom formiranju. A zašto toga nema i u košarci? Odgovor je prilično jednostavan. Zato što NBA sprečava sistem kompenzacije za trening. Uzmite moj omiljeni primer Morica Vagnera, koji je trenirao kod nas od svoje sedme godine. Zatim je otišao na univerzitet Mičigen (tri godine), pa u NBA. Mi nismo dobili ni centa. A pretpostavimo da ga je Orlando lansirao iz svog razvojnog tima i da im ne treba neko vreme - što se nadamo da se nikada neće desiti. Ako je želeo odatle da dođe u Albu, morali bismo smo da platimo fiksnu naknadu za transfer. Svetska košarkaška federacija (FIBA) ide niz dlaku NBA. Dakle, nije reč o nikakvoj logici i svakako nije pitanje održivosti. To je pitanje moći", direktan je Baldi.

Ostaje da se vidi da li će njegovim koracima krenuti i ostali evropski klubovi, ali mnogo je važnije da li će se oko pitanja transfera Evropljana u SAD ujediniti evropska košarka kojoj pomenuti vid "demonstracije sile" od strane NBA da uzima šta hoće i kd hoće, nanosi veliku štetu na duge staze.