Basket na kokainu (VIDEO)

Nedavno preminuli Roj Tarpli, nekadašnja zvezda Dalas Meveriksa, još za svog života postao je simbol NBA košarkaša koji je iz Lige izbačen zbog problema s opijatima i alkoholom. Još drastičniji primer bio je Len Bias koji je po mišljenju mnogih važio za jednog od najboljih igrača koji nikada nije stigao da zaigra u najjačoj ligi na svetu. Preminuo je od predoziranja kokainom te 1986. godine kada je i draftovan od strane Boston Seltiksa. Za razliku od pomenute dvojice junak ove priče izborio se sa ovom pošasti, ali je NBA izgubila zvezdu koja je istom dominirala od kraja sedamdesetih do polovine osamdesetih, u eri kada su glavni konkurenti za tu poziciju bili Medžik Džonson, Leri Bird i Doktor Džej.

Najavljen kao „novi Volt Frejzer“ Majkl Rej Ričardson draftovan je kao četvrti pik prve runde od strane Njujork Niksa 1978. Iste godine, samo dva „pika“ kasnije draftovan je i Leri Bird od strane Boston Seltiksa. Ričardson koji je u NBA stigao sa Univerziteta Montana imao je impresivan učinak. Godine 1975, bio je najzaslužniji za istorijski rezultat ove koledž ekipe - 21 pobede u nizu. Već druge sezone u Niksima postao je treći igrač u istoriji lige koji je postao vodeći asistent (10,1) i kradljivac lopte (3,2). „Šugar“ Rej kako su ga prozvali, 1981. izabran je u Ol star selekciju i što je još važnije odveo je „Nikse“ do prve runde plej-ofa u kojem su ih čekali nezgodni Čikago Bulsi. Ričardson je svojim igrama privukao pažnju košarkaške javnosti u Americi, i kako to obično biva, zajedno sa slavom pristigli su novac i žene. Svi su iznenada želeli da budu u društvu s najnovijom košarkaškom atrakcijom, a koliko je bio popularan ilustruje i podatak da je istovremeno potpisao dva ugovora s dva različita proizvođača patika; „Najkijem“ i „Ponijem“. Plaćali su mu i jedni i drugi. Rej, nekada siromašni mladić iz Teksasa iskoristio je novostečenu slavu u svom punom potencijalu i to upravo u gradu koji je idealan za to. U „gradu koji nikad ne spava“. Kako bi ispratio njegov ritam Rej svoja noćna lutanja i provode upotpunjuje konzumiranjem kokaina i ostalim opijatima u društvu lepih dama u brojnim njujorškim klubovima, poput tada kultne „Diskoteke 54“.

Raskalašan i poročan život polako je počinjao da uzima svoj danak, naravno, to se odrazilo i na tim Niksa. „Brod počinje da tone“ legendarna je izjava Ričardsona na pitanje novinara „Njujork Tajmsa“ šta se dešava s ekipom. Rej je počeo da biva dezorijentisan, propuštao je treninge i niko više nije pričao o novom Volt Frejzeru, svi su sada govorili o njegovom trejdovanju, a po rečima Habija Brauna tadašnjeg trenera Niksa „njegovi demoni van terena, nisu mu dozvoljavali da se na parketu iskaže u svom punom potencijalu“. Ričardson biva trejdovan 1983. u Golden Stejt Voriorse u zamenu za Bernard Kinga (koga su takođe kasnije trejdovali zbog pokidanih ligamenata kolena). Promena sredine nije baš prijala Majklu, nedostajao mu je stil života koji je vodio u Njujorku, pa je ubrzo dekadentan život nastavio u San Francisku. Voriorsi su čak unajmili privatne detektive kako bi ga pratili, ali svima je bilo kristalno jasno da je Rej imao ozbiljne probleme s drogom. Stvari su samo postajale gore. Svađe sa saigračima, hiperaktivno ponašanje, preskakanje treninga, vikanje na trenera, dok Voriorsima jednostavno nije prekipelo. Raskinuli su ugovor posle samo tri meseca, odnosno 33 odigrane utakmice. Polovinom 1983. Majkl Rej postao je noćna mora za timove i trenere, ali jedan od njih ipak je odlučio da se kocka i Ričardsonu pruži još jednu šansu. Bio je to Leri Braun koji je u to vreme vodio Nju Džersi Netse. Droga ipak nije davala puno šansi, a njen uticaj nije se odrazio samo na igru Ričardsona, već i na njegove fizičke performanse. Leri Braun odlučuje da posrnulog košarkaša prijavi na kliniku za odvikavanje. U prvi mah izgledalo je da je lečenje imalo efekta, i Netsi dolaze do plej-of serije gde su ih čekali upravo Njujork Niksi, međutim, njegovo lečenje imalo je kratkotrajan efekat i posle mesec dana Rej ponovo odlazi na kliniku. Izlazi iz nje s tvrdnjom da je izlečen, samo da bi se posle manje od mesec dana ponovo vratio i sazvao konferenciju za medije na kojoj je saopštio da je konačno izlečen, ovaj put i zvanično. Cela priča postala je pomalo smešna, ali Netsima ništa nije bilo smešno.

Stvari se menjaju kada NBA liga 1983. uvodi doping test uz klauzulu koja igračima dozvoljava da dva puta padnu na testu, a ukoliko bi im se to dogodilo i treći put, to bi automatski značilo njihovo trajno izbacivanje iz lige. Nova odredba uticala je na Reja podsticajno. Još jednom se prijavljuje na kliniku i ovog puta u njoj se zadržao malo duže. Rezultati su bili i te kako vidljivi, svi su bili šokirani igrom koju je Ričardson ovog puta demonstrirao. Postao je neprikosnoveni lider tima i u Netsima je imao ulogu kakvu je Medžik Džonson imao u Lejkersima ili Majkl Džordan u Bulsima. Praktično sam odveo ih je do plej-ofa 1984. gde su ih čekali aktuelni šampioni, tim Filadelfije Siksersa predvođeni  Doktor Džejom. „Šugar“ je konačno dobio priliku da ostvari dečački san; da „posterizuje“ velikog Džeja. U petoj i odlučujućoj utakmici Rej je postigao 24 poena i imao šest ukradenih lopti. Netsi su kasnije stigli do polufinala Istočne konferencije gde su izbačeni od strane Milvoki Baksa. Za Reja stvari su konačno došle na svoje mesto naredne 1985. godine. Produžio je tromilionski ugovor s Nju Džersijem, oženio se, dobio dete i ponovo bio izabran u Ol star selekciju. Rej je napokon dobio status koji zaslužuje - status košarkaške superzvezde. Ipak, ova priča u njegovom slučaju nije suđena da ima srećan kraj. U januaru 1986. Majkl je jednostavno nestao i čitava tri dana niko nije mogao da ga pronađe. Kada se konačno pojavio otišao je pravo u Centar za rehabilitaciju, ali prekršio je doping pravila lige po drugi put, a onda za nešto manje od dva meseca i treći. Dejvid Štern tadašnji komesar lige 25. februara zvanično je objavio da je Majkl Rej Ričardson diskvalifikovan i trajno izbačen iz NBA lige.   

Ričardson se nije lako pomirio sa egzilom. Tvrdio je kako liga ima dvostruke standarde pozivajući se na primer Krisa Malina iz Golden Stejt Voriorsa i njegov dobro poznat problem s alkoholom zbog kojeg nikada nije bio kažnjen. Smatrao je da je razlog za tolerisanje Malina činjenica da je za razliku od njega Malin belac. Dve godine kasnije Rej je dobio „pomilovanje“ od NBA lige, ali je 1991. dva puta pao na doping testu, ponovo zbog kokaina. Karijeru je zatim nastavio u Amaterskoj Atletskoj Uniji, zatim u CBA (Kontinentalna Košarkaška Asocijacija) takođe amaterska liga, a onda je otišao u Evropu gde je između ostalog nastupao za Virtus Bolonju, KK Split, Livorno i nekoliko klubova u Francuskoj. Igračku karijeru okončao je u 45 godini života u Livornu. Ponovo vraća u CBA ligu ovog puta kao trener, a tamo je 2007. ponovo privukao pažnju javnosti. Nažalost, ponovo u negativnom smislu. U jednom intervjuu uzgred pominjući advokate koji ga zastupaju a koji su Jevrejskog porekla, rekao je „da nema razloga za brigu jer je Jevrejski narod poznat kao lukav i prepreden“. Ričardson se 2010. vraća  u SAD, tačnije u PBL ligu (amaterska košarkaška liga), da bi dve godine kasnije bio angažovan u Kanadskoj Nacionalnoj košarkaškoj ligi gde je 2013. proglašen za trenera godine.

Istorija NBA lige bez sumnje izgledala bi drugačije da se u njoj ovaj košarkaš duže zadržao Njegovo ime bilo bi nezaobilazno u nabrajanju legendarnih košarkaških imena sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka. „Svaki put obišao bi me s neverovatnom lakoćom, samo bi me pogledao u oči i već u sledećem trenutku bio bi iza mene“, rekao je Medžik Džonson u sjajnom dokumentarcu snimljenom o Ričardsonu. Ajzea Tomas bio je i konkretniji: Šugar Rej Ričardson bio je jedini košarkaš kojeg sam se bukvalno plašio“. Činjenica je da niko pouzdano ne može da kaže do kojih granica bi njegov talenat došao do izražaja da je kojim slučajem junak ove priče živeo drugačijim životom.

Ako vas zanima kako je Šugar Rej izgledao pod dejstvom narkotika, a kako strejt, pogledajte ovaj dokumentarac:

Piše: Aleksandar Đelošević, [email protected]