INTERVJU – Marko Podraščanin: Karijeru želim da završim jednog dana u dresu Vojvodine u rodnom Novom Sadu

Dobro se zna u odbojkaškom svetu koliko je teško obezbediti ugovor u nekom od italijanskih klubova. Dragoceno iskustvo se skupi za nekoliko sezona u tom prvenstvu, a šta tek reći za igrače koji u tim vodama plivaju više od decenije... Srpski reprezentativac Marko Podraščanin (34) može da se pohvali da trenutno igra 15. sezonu u moćnoj Seriji A.

Jedan od najdominantnijih evropskih srednjih blokera ostavio je veliki trag na Apeninima, a uporedo je pravio velike stvari i u dresu nacionalnog tima. Ove sezone igra za Trentino, sa kojim je već osvojio Superkup i bronzanu medalju na Svetskom klupskom prvenstvu u Brazilu.

„Ovde se osećam kao domaći posle toliko godina. Rođen sam u Novom Sadu, tamo sam prošao sve selekcije Vojvodine i bio član prvog tima, a onda sam otišao u Italiju i mogu da kažem da je ovo moja druga kuća“, priča u razgovoru za Mozzart Sport reprezentativac Srbije Marko Podraščanin. „Mlađi sin Matija je rođen ovde, ćerka Mila je krenula u prvi razred, tako da nam je sve tu. Nisam imao želju da menjam, iako je bilo ponuda. I dalje smatram da je prvenstvo u Italiji najteže i da ga je najlepše igrati“.

Sve je počelo od Koriljijana za koji je igrao tokom sezone 2007-2008. Posle toga je osam godina proveo u Lubeu, pa četiri u Peruđi. Od leta 2020. je član Trentina. U nekim drugim jakim evropskim ligama se nije oprobao, ali nije mu žao zbog toga.

„Nemam više ni želju da probam još nešto... Ako nisam otišao sa 27 ili 28 godina, onda neću ni sada sa 34. Jedino što bi da ispunim to je da završim karijeru u rodnom Novom Sadu. Vojvodina ima dobru ekipu godinama, visoke su ambicije u svim takmičenjima, tako da bih rado tu stavio tačku. Ali, ima još vremena, otom potom. Posle karijere definitivno želim da živim ponovo u Novom Sadu“.

CEV

Navikao je Marko godinama da igra sa pritiskom na leđima...

„Prvo Lube, pa Peruđa, pa sad Trentino. Volim da igram za timove koji se bore za trofeje i u vrhu su. Jedan od razloga što sam iz Peruđa krenuo put Trenta jeste to što je klub sa velikom i bogatom tradicijom, a nekoliko godina nisu osvojili ništa. Uvek kada promenim dres želim da novim da dođem do pehara. Mi smo ove sezone krenuli dobro, uzeli smo Superkup, sad preostaje borba za ostale trofeje“.

INTERVJU – Život Anje Pešić je mnogo haotičniji nego onaj Anje Spasojević

I na Svetskom klupskom prvenstvu Trentino je prikazao odlična izdanja, ali mu je finale za dlaku izmaklo. Vratili su se u Italiju sa bronzanim medaljama oko vrata.

„Bilo je veoma naporno, s obzirom na to da je tamo leto i da su velike vrućine i sparine u hali. Kad smo stigli odmah smo uvideli zašto su Brazilci toliko insistirali da oni budu domaćini. Iako je prvobitni plan bio da organizuju Poljaci. Treba da budemo zadovoljni što smo osvojili bronzu. Meni je prvi put bilo da igram na tom takmičenju. I da smo dobili Lube u polufinalu, a mogli smo jer smo na jednu loptu igrali sa njima, mislim da ne bi mogli Brazilce da pobedimo. Veoma su dobra i uigrana ekipa, pritom su na domaćem terenu... Nama je bilo lepo što smo završili sa pobedom, tako da su generalni svi u klubu srećni zbog bronze“.

U domaćem šampionatu Trentino je na trećoj poziciji sa 31 bodom. Lube je drugoplasirani, a na vrhu je Peruđa. Baš protiv lidera su juče ostvarili pobedu i na najbolji mogući način otvorili 2022. godinu.

„Mi imamo sličnu ekipu kao prošle godine. Nismo favoriti u Italiji, kao što su Peruđa i Modena. Odigrali smo dobro Superkup i osvojili prvi trofej. Imamo četvoricu, petoricu mladih igrača iz reprezentacije Italije, koja je nedavno postala šampion Evrope. Tu smo od starijih Lisinac, Kazijski i ja, tako da je to lep spoj mladosti i iskustva. Igramo dobro, treći smo u prvenstvu i verujem da možemo da samog kraja“.

CEV

Kad je Liga šampiona u pitanju ostvarili su u grupi po jednu pobedu i poraz.

„Mislim da je teže doći do trofeja u Italiji. Da bi se osvojio Skudeto treba da se prođe Peruđa, Modena... Imaju sjajne ekipe, a treba ih u plej-ofu pobediti tri puta u seriji da bi se osvojila titula. Mislim da je i prošle sezone, a i ove, lakše da se pobedi u Ligi šampiona. Mi smo prošle takmičarske godine igrali finale, a u Italiji bili treći... To je jedan od pokazatelja da je italijansko prvenstvo i dalje najjače na svetu“.

Lavija, Mikjeleto, Pinali – samo su neki od italijanskih igrača sa kojima Podraščanin uživa dok igra.

„Svi su pričali da su talenti, međutim kada neko sa 20 godina osvoji EP i trofej u Italiji, onda ne može više za njega da se kaže da ima potencijal, nego je to oformljen igrač. Svaki dan s njima treniram i osećam se mlađe. Produžio sam tako karijeru...“.

Publika je donela odluku: Podraščanin u idealnom timu EP

Posebnu pažnju je tokom 2021. godine skrenuo Alesandro Mikjeleto.

„Upoznao sam ga kad sam došao u Trento i on je tada bio treći ili četvrti primač. Ulazio je sa klupe i videlo se da je veliki talenat. Inače, neverovatno je da je on do skoro igrao libera. Mislim da se pre četiri godine prebacio na primača jer je tokom dva leta nenormalno porastao. Sad je sa 2.11m ubedljivo najviši igrač u našem timu, a najbolji na prijemu servisa. Ovo se stvarno retko viđa... Nisam doživeo tokom 15 godina u Italiji, a ni na reprezentativnoj sceni, da jedan toliko visok igrač ima takav prijem servisa. Svi elementi su mu na nivou i već sad je jedan od najboljih odbojkaša u Italiji“.

Već drugu sezonu Podraščanin uspešno igra u dijagonali sa Srećkom Lisincem, a pre toga je u Peruđi delio teren sa Aleksandrom Atanasijevićem.

„A još ranije sam u Maćerati imao Dragana Gagija Stankovića pored sebe, a bili smo tada dijagonala i u nacionalnom timu. Sad već godinama smo blokerski tandem Liske i ja, super funkcionišemo na obe scene. Uvek je lepo kada imaš nekog svog u klubu, i kad su neke važne utakmice u pitanju, a i kada je slobodan dan pa možete vreme da provedete zajedno“.

MN Press

Snažni tandem nije uspeo u 2021. da dovede Srbiju do medalje na EP. Naši odbojkaši su završili kontinentalno takmičenje na četvrtoj poziciji...

„To je bio realan rezultat, s obzirom na to da nismo u onom trenutku mogli da dobijemo Poljake i uzmemo odličje. Možda smo napravili kiks protiv Italije u polufinalu, međutim njih tim je najbolju utakmicu na prvenstvu odigrao baš protiv nas. Kad se sve sumira, četvrto mesto nije neuspeh... Ali, mi smo nacija koja od odbojkaških reprezentacija uvek očekuje da bude medalja. Krivo mi je što je ovog puta nije bilo, posebno jer smo ušli u polufinale“.

Italija duplo kobna po Srbiju, sveža krv ovog puta uzela evro-titulu

Novu akciju nacionalnog tima imaće sa novim selektorom. Od 23. oktobra na klupi više ne sedi Slobodan Kovač.

„Iznenadila me promena, a onda sam video da ni Boba Kovač nije znao da će se desiti. Ja sam pročitao na sajtu Saveza, javio sam mu se i video da mu ništa nije jasno. Jeste me iznenadilo, ali mi treba da gledamo unapred. Svaka promena trenera nam je donela dobro. Nadam se da će novi selektor uneti živosti i elana u ekipu i da ćemo ponovo napraviti uspeh... Baš kao kad je i Kovač došao pre dve godine pa smo odmah sa njim osvojili Evropsko prvenstvo u Francuskoj“.

 Podraščanin veruje da ova iskusna generacija nije rekla poslednju reč.

„Mislim da možemo još nešto da postignemo. Ako pričamo realno, mi nemamo tako dobre mlađe igrače u odnosu na ostale reprezenracije. Ali, imamo ekipu koja od 2013. igra zajedno. Čeka nas ove godine Svetsko prvenstvo sa novim trenerom, novim motivom, željom. Nadam se da možemo da napravimo nešto, ipak su i dalje naši igrači u velikim evropskim timovima i imaju kvalitet“.

CEV

Marko bi voleo da uspesi reprezentacije motivišu neku novu decu da se oprobaju u odbojkaškim patikama... Možda ih čeka ista sudbina kao njegova.

„Ja sam nekada počeo da se bavim odbojkom zbog olimpijskih šampiona iz Sidneja. Pre toga sam trenirao druge sportove, a onda je odbojka postala od 2000. popularna. Krenuo sam možda u septembru, a onda sam 2006. godine dobio priliku da zaigram sa idolima iz mladosti. Pozvao me je selektor Igor Kolaković i bio sam zajedno sa ekipom iz Sidneja, što mi je mnogo značilo. Pronašao sam se veoma dobro u ovom sportu i evo posle mnogo godina i dalje imam veliki motiv da se dokazujem. Sve je u posvećenosti i rad je nešto što te izdvaja od ostalih“.

Bolne poraze koje je doživljavao lakše je prevazilazio uz podršku porodice.

„Sve kreće od toga, oni mi daju elan za rad... Deci uvek obećam neku medalju, a njima zaista nije bitno da li će ona biti zlatna, srebrna ili bronzana. Kad vidim osmeh na njihovom licu, sve mi bude lakše“.

CEV

I pored toga što nije bilo odličja Marko 2021. pamti po dobrim igrama u reprezentaciji.

„Mislim da smo se lepo pokazali i na Ligi nacija u Riminiju. Na EP smo bili četvrti, ostaće žal za medaljom. Što se kluba tiče igrali smo finale Lige šampiona, ali izgubili. Imao sam veliku šansu da odem sa Trentinom do samog kraja. U nastavku godine sam osvojio i prvi trofej u ovom klubu, a onda i bronzu na SP u Brazilu. To takmičenje sam igrao prvi put i verovatno poslednji u životu. Kad se sve sabere mislim da je poslovno godina bila uspešna“.

Leto iz snova Mikjeleta: Učestvovao u Tokiju, pokorio Evropu i svet, uzeo MVP priznanje

Za NG poželeo je da se u 2022. manje priča o koroni.

„Svima želim prvenstveno zdravlje. Polako se oporavljamo od kovida i svega toga. Raduje me što se ljudima vraćaju osmesi i pozitivna energija. U Italiji su i dalje uplašeni i pričaju o koroni previše za moje standarde. I u Srbiji, a i u Brazilu gde smo nedavno bili, mnogo su svi opušteniji nego ovde iako je situacija lošija bila. Nervira me to, ali bože moj, nadam se da ćemo što pre izaći iz ovog ružnog perioda“, zaključio je Marko Podraščanin.

PIŠE: Miljana ROGAČ