Italija duplo kobna po Srbiju, sveža krv ovog puta uzela evro-titulu

Obe naše odbojkaške reprezentacije su ovog leta sišle sa evropskog trona i prepustile ga Azurima. Italijanke su skinule krune devojkama u sred Beograda. Italijani su u polufinalu šampionata u Katovicama pobedili Orlove, a onda se dan kasnije popeli na krov Evrope posle pobede protiv Slovenije. Kao što je 2019. bila zlatna godina za Srbiju, ova 2021. ostaće u najlepšem sećanju selekcijama Italije.

Na reprezentativno leto je sinoć spuštena zavesa. Muškarci su završili šampionat Starog kontinenta, na kom je u prvi plan isplivala jedna mlada ekipa, koja ima prosek godina nešto manji od 24. Kvalitet i želja za dokazivanjem nove generacije bili su dovoljni da se Italija vrati na vrh Evrope posle čak 16 godina. Drugo mesto je pripalo Slovencima, Poljaci su na domaćem terenu bili treći, a naši odbojkaši su ovog puta takmičenje završili na četvrtoj poziciji. Definitivno kao glavni utisak se izdvojila pobeda mladosti protiv iskustva.

Kovač: Razočaran sam rezultatom; Majstorović: I ovo je neka vrsta uspeha

Iako je ceo šampionat odigrao odlično, u finalu je stigla još jedna definitivna potvrda da je Alesandro Mikjeleto rođen za velika dela i da ga čeka vrhunska karijera. O dresu sa brojem 18 se često pričalo zbog Tijane Bošković i Paole Egonu, a sada se ta brojka istakla zbog njegovih izvanrednih izdanja. Odbojkaš italijanskog Trentina, za koji igra i naš tandem srednjih blokera Podraščanin – Lisinac, tek će 5. decembra napuniti 20 godina, a već je mnogo starijima od sebe održao jednu dobru lekciju na prvenstvu Evrope. Njegov klupski kolega koji pokriva istu poziciju primača servisa Danijele Lavija je rođen 1999. godine, dizač i MVP Simone Đaneli je 1996. godište, korektor Đulio Pinali 1997. Imala je Italija svežu krv i novu energiju, a to je očigledno ovog puta bilo presudno za osvajanje zlata.

Odbojkaši Srbije su u veoma jakoj konkurenciji još jednom uspeli da izbore polufinale, treći put za redom, ukupno deveti u 21. veku. Kao jedna od najstarijih ekipa – prosek 29.21, Orlovi su imali blistave momente, ali su dolazili i u neke bezizlazne situacije, koje su ih i odvojile od treće medalje na kontinentalnoj smotri u nizu. Promenljive partije u grupnoj fazi i protiv Turske u osmini finala su pokazale neke naše mane, ali se činilo da će Kovačevi momci kao i dve godine ranije, podizati formu i biti pravi u završnim borbama. Protiv Turske su naši iskusni igrači osetili da nadolaze mlade snage koje daju 200 odsto na terenu i koje se neće samo predati pred dokazanim zvezdama evropske i svetske odbojke. Izvukli su tada Orlovi žive glave, a onda pokazali pravo lice protiv Holandije i izborili plasman među četiri najbolja tima.

„Kada je važno, napalimo se pa je sve super, i to je dobro“, rekao je posle jedne utakmice u grupi selektor Slobodan Kovač i tako na slikovit način objasnio reakciju Orlova.

Međutim, u polufinalu nije bilo te prave energije i timske igre, koja je oduvek donosila uspehe. Ovog puta, žargonski rečeno, napalili su se Italijani. Željni i gladni pobeda i velikih rezultata, golobradi klinci su zaustavili naše vodeće igrače koje dobro poznaju i ugasili im san o odbrani zlata. Dan kasnije su i Poljaci, svetski prvaci, na domaćem terenu pobedili Srbiju i uzeli joj bronzu pred nosom.

Poljaci odsekli krila Orlovima, odbojkaši četvrti u Evropi

Sigurno će naša selekcija i nekoliko narednih godina biti tu negde pri vrhu, jer joj je tu i mesto. Ali, veliko pitanje posle ovog šampionata ostaje – šta posle? Dva najmlađa igrača u srpskoj reprezentaciji su na ovom takmičenju bili Vuk Todorović i Pavle Perić, koji su 1998. godište i nisu imali veliku minutažu. Svi ostali su značajno stariji od njih. A igrač koji je bio možda i najzaslužniji za niz od devet pobeda Italije i veliki preokret u finalu – Alesandro Mikjeleto ima 19 godina.

On sigurno jeste čudo od deteta, ali ova situacija mora da natera ljude iz srpske odbojke da se zapitaju gde su i šta rade naše mlade nade. Ima li ih na vidiku?