Jedina žena u stručnom štabu Srbije - Jelena Blagojević: Devojke me poštuju, znaju da sam ovo želela
Vreme čitanja: 10min | ned. 20.08.23. | 09:04
"Ono što meni uvek ostaje u glavi je da su to moje drugarice sa treninga, iz terena, s kojima sam i osvajala medalje, ali i preživljavala neke tužne momente", ispričala je nekadašnja reprezentativka u razgovoru za Mozzart Sport
(Od izveštača Mozzart Sporta iz Genta)
Na prethodnom Evropskom prvenstvu Jelena Blagojević se oprostila od reprezentativnog dresa. Ipak, nacionalnom timu nije rekla zauvek zbogom. Vrlo brzo se vratila, obukla istu opremu, ali zauzela mesto pored terena. Prošle godine je bila u stručnom štabu Danijelea Santarelija, a sada je jedan od asistenata Đovanija Gvidetija.
Izabrane vesti
Zbog klupskih obaveza 2022. nije putovala na Svetsko prvenstvo, tako da joj je kontinentalni šampionat u Belgiji prvo veliko takmičenje na kome može da oseti čari trenerskog posla (ako ne računamo Ligu nacija).
Prvi korak i za Jelenu, a i za Srbiju u Gentu, bio je uspešan. Upisana je pobeda protiv Ukrajine, a danas na red dolazi Slovenija. Meč drugog kola je na programu od 17.00 časova (RTS 1, Arena Sport).
"Slovenija nam je nepoznanica, poslednjih godina nismo igrali s njima. Iz ovog našeg regiona jedino je Hrvatska reprezentacija koja je pravila neke rezultate", ispričala je Jelena Blagojević na početku razgovora za Mozzart Sport. "Videli smo na utakmici u petak koliko su Slovenke namučile Poljsku. Bio je vidljiv veliki entuzijazam. Mi za njih moramo dobro da se spremimo. Ima nekoliko igrača na koje treba obratiti pažnju. Način na koji su krenuli da igraju sa Poljskom, ta energija - isto će biti i protiv nas. Tako da treba da budemo oprezni".
U grupi A pored Slovenije, među autsajderima su Mađarska i Ukrajina.
"Te ekipe nemaju šta da izgube. Svaka reprezentacija koja igra protiv Srbije uvek će biti maksimalno motivisana. Ići će iznad nekih svojih mogućnosti. Ali, mi imamo cilj - znamo da ako hoćemo da budemo prvi da treba da pobedimo sve. Sledeća je Slovenija, treba da se koncentrišemo na njih, a onda da razmišljamo o sledećoj utakmici".
Već u ponedeljak na red dolazi veliki derbi - sastaju se u Top Sport areni Srbija i Poljska.
"Oni su favoriti u grupi, kao i mi. Ta utakmica bi trebalo da odluči o prvom mestu. To je reprezentacija koja se promenila u odnosu na pre tri, četiri godine. Prošle godine su igrale četvrtfinale SP sa nama, namučili su nas. Lepa ekipa, zanimljive odbojkašice - većinu ih poznajem. U svojim klubovima su najbolje igračice, a kad se skupe u jednu grupu su ekipa sa mnogo potencijala. Plus imaju Vološ i Stišjak, koje prave razliku. Biće u ponedeljak zanimljivo, ali mi smo svetski prvaci. Titulu smo zaslužili jer smo se borili na terenu, sigurno da je to recept za dalje. Treba da prihvatimo ulogu favorita, kao i činjenicu da će svi da se bore protiv nas. Svih ovih godina, kad smo osvajali medalje, ništa nije dolazilo lako. Teren je jedini pokazatelj svega. Ako hoćemo sada da budemo najbolji - treba da se borimo da pobedimo sve... Poslednjih nekoliko EP za nas su bila uspešna, tako da smo već iskusna ekipa".
Dobro se zna koji su timovi u najužem krugu favorita za osvajanje medalje.
"Ove godine su još dobre Italija, Turska i Poljska, tu je i Nemačka. To je tim takođe sa potencijalom. Mi želimo da budemo šampioni, a posle toga nas čekaju olimpijske kvalifikacije. Bitno je da ovo sad odradimo dobro, kako bismo imali entuzijazam i pozitivnu atmosferu za posle. Na tom turniru će biti veliki ulog - Olimpijske igre. Sve u svemu veoma zanimljivo leto".
Evropsko prvenstvo traje skoro tri nedelje...
"Predugačko je... Sećam se 2017. u Bakuu za sedam dana smo završili sa sve putovanjem. Sad to traje baš dugo i dosadno je jer si na istom mestu. Kao ovde u Belgiji - imaš hotel i oko njega ništa. Prvi, drugi dan je OK, ali već četiri, peti kreće dosada".
Tri takmičenja se igraju u rasponu od maja do kraja septembra.
"Celo leto je teško. Komplikovano je tempirati formu. Baš i Vanja naš koji sve to priprema - on isto u jednom momentu nije znao kako i šta da radi. Naporno je jer imaš Ligu nacija, pa EP koje je bitno - ne možeš da ga se odrekneš, a onda imaš kvalifikacije koje su veoma bitne, a dolaze poslednje. Tad već stiže i zamor. Treba sve to dobro isplanirati. A devojke moraju iznova da pronalaze formu, motivaciju... Najbitnije je da sve budu zdrave i da sve budu spremne da igraju".
U ZVEZDI SAM DEFINITIVNO ODLUČILA DA ĆU BITI TRENER
Iako Jelena i dalje igra odbojku, tokom leta joj nije nimalo neobično što se nalazi sa druge strane aut linje.
"Prebacila sam u glavi da sam tu ova četiri meseca kao trener, da pomažem, da učim. Nekad me povuče teren, to je i normalno. Kad imamo malo slobodnog vremena, između treninga, onda radim individualno da bih telo pripremila za narednu sezonu".
Poziv koji je dobila prošle godine, nije mogla da odbije.
"Kad sam završila sa reprezentacijom, planirala sam da naredna leta iskoristim da negde idem da gledam treninge, da vidim kako neki drugi rade. Ali, sticem okolnosti došlo je do promena kod nas. Stigao je Santareli i ljudi iz OSS, kad ih je on pitao ko bi mogao da dođe da pomogne, predložili su mene. Većina ljudi s kojima ovde živim i sa kojima sam igrala, znaju da je trenerski posao bila moja neka želja. Samo se čekao taj momenat kada ću se posvetiti tome. Tako je priča i počela...".
Ubrzo je sa klupe otšao Santareli, a stigao je Gvideti.
"Đovani je hteo da ima svoje trenere sa kojima radi već godinama. To su momci iz Vakifa, plus je dodao nas nekoliko iz Srbije. Nikola Milosavljević je duže u reprezentaciji, a ja od prošle godine. Đovani je želeo da ima i ženu u stručnom štabu. Tu je i Vanja Banković, sa najdužim stažom. Može da se kaže da je napravljen neki miks svega".
Krajem marta Gvideti je prvi put okupio mlade kandidatkinje iz Superlige za nacionalni tim.
"Oni su imali taj prvi trening u Obrenovcu i tamo su se svi upoznali. Ja nisam tad bila... A što se tiče početka Lige nacija, devojke su počele sa Nikolom da rade. Posle sam došla i ja, kao i momci iz Turske. Od prvog dana je dobro funkcionisalo. Vidi se da su to ljudi koji znaju svoj posao, koji nemaju neke tajne, kao što devojke na terenu funkcionišu kao tim, tako i mi na klupi - što je veoma bitno. Ne znam da li je ok da kažem da smo prihvaćeni, jer oni su došli kod nas - pa treba oni da budu prihvaćeni... Šalu na stranu. Ukazali su nam poverenje, dali mnogo obaveza i to izgleda dobro".
Jelena je jedina ženska osoba u brojnom stručnom štabu...
"Nekad na momente je teško. Nekad mi treba s nekim da popričam... Muškarci ko muškarci imaju svoje priče. Ali dobro, sa momcima iz Srbije sam ja već radila, bili su mi treneri, poznajemo se. Nikola mi je i kolega sa fakulteta. Tako da su tu za šta god. Ja imam neka svoja pitanja, oni su tu da odgovore. Stvarno se ne osećam ugroženo. Osećam se dobro, samo ponekad nedostaje da se ispričaš na drugačiji način".
Posle svakog treninga Blagojevićeva pokušava da napusti salu bolja.
"Pišem mnogo... Dobra stvar je što sa Đovanijem može normalno da se komunicira. Postavlja normalna pitanja i kroz tu neku priču i objašnjavanje može mnogo da se nauči. Beleške su uvek tu. Treba zapisati ono što je interesantno, tako da ja oduvek pišem. Još otkad sam bila u Zvezdi. To za mene nije nešto novo".
Baš u crveno-belom dresu je i prelomila koja bi mogla da bude njena buduća profesija.
"Mislim da sam u Zvezdi definitivno odlučila... Možda je neka krivica i Raletova (prim. aut. Ratka Pavličevića). On je bio trener koji je moju generaciju naučio baš mnogo što se tih nekih tajni i tehnike tiče. Ono što se meni svidelo jeste način na koji je nama to pokazivao. Od tada je to krenulo, ali sam ja i ranije govorila da hoću da ostanem u sportu i da budem trener. Sad imam tu neku priliku da budem sa druge strane i polako... Videćemo kako će biti u budućnosti, ali za sad sam zadovoljna".
Afinitet ka trenerskom poslu, odavno je bio uočljiv kod Jelene.
"Ja generalno sa svim trenerima s kojima sam radila uvek sam imala nešto da pitam. Većina trenera su mi bili iz Italije, a poslednje četiri godine u Poljskoj mi je bio Antiga. On je dobar trener, perfekcionista i isto hoće i da kaže, da objasni zbog čega on nešto tako vidi... Svakog dana učim nešto novo, vidim novo... Svaki dan za mene je plus, učim se i razvijam. Dobra stvar je što i mišljenje koje mi imamo Đovani mnogo ceni".
Trenerska perspektiva je mnogo drugačija u odnosu na igračku.
"Kad si u terenu koncentrisan si samo na neke stvari. Znaš da oko sebe imaš pet ljudi koji će da pomognu. A kad si s druge strane onda definitivno vidiš sve. Nekad ne stigneš sve da kažeš između poena, jer već ide sledeća akcija".
Jelena je svoju priču započela na mestu gde je svi već dobro poznaju...
"Drugačija je situacija ovde u reprezentaciji, jer sam ja sa svim tim devojkama igrala. One znaju da je to moja želja uvek bila. I u terenu kad sam bila uvek sam pomagala, zapažala neke stvari i davala trenerske savete. One me prihvataju i poštuju, pa je meni onda lakše. Neke stvari su se promenile - ne provodim vreme s njima, ne slušam priče koje se dešavaju tamo, moram da budem neka sredina... Ali, ono što meni uvek ostaje u glavi je da su to moje drugarice sa treninga, iz terena, drugarice s kojima sam i osvajala i preživljavala neke tužne momente. Bilo je više lepih trenutaka... Svakako postoji poštovanje, one me podržavaju, znaju da volim i hoću. Naljute se samo kad računam poene, pa nekome ukradem...", uz osmeh kaže Jelena.
Dobro se seća Blagojevićeva perioda kad je ona bila tu kao igračica.
"Sa Stefanom Veljković sam bila cimerka. Nju još od Zvezde znam... U reprezentaciji sam bila i sa Tićom nekad, ali najviše sa Stefanom. Kad je Stefi završila, tad sam i ja rekla da je kraj - 2021. godine. Nije bio dogovor, ali tako se potrefilo. Ja sam ostala u odbojci, a moja kuma ne. Ona sad pravi šampione".
TUŽNO MI JE BILO KAD SAM PRESEKLA DA VIŠE NEĆU OSTATI U POLJSKOJ
Naredne sezone iskusna igračica će se otisnuti put Kine, tačnije Šenžena.
"Razmišljala sam prošle sezone - u januaru, februaru, da možda i završavam karijeru. Ali, posle su ljudi iz kluba želeli da ostanem i odigram još jednu godinu. Međutim, došla je ponuda iz Kine. Tamo je liga kraća, a meni je generalno uvek Azija bila interesantna. Doduše sanjala sam o Japanu, ali s obzirom na to kakvi su moji parametri, takvi igrači tamo teško prolaze. Htela sam da vidim kako je u Kini, da probam nešto novo. Taj klub je vezan za Srbiju, prošle godine je bilo mnogo naših devojaka tamo. Ta priča mi se svidela i idem da probam".
I dalje ne zna u kom trenutku će se u potpunosti okrenuti trenerskom poslu. Veruje da ima još toga da kaže na terenu.
"Ništa ne znam, na stend-baju je ta odluka. Što sam starija, ja sam sve zdravija - tako da verovatno će mi odluka zavisiti od toga. Odbojka je nešto što me stvarno ispunjava, srećna sam kad idem na trening, volim to što radim i tih dva sata na treningu stvarno provedem u maksimalnom fokusu. Dok imam tu motivaciju i zdrava sam - igraću. Da li će to biti još pola sezone, sezonu ili više - videćemo... Poslednjih šest godina sam provela u jednom klubu, sedam u Poljskoj. Sad je velika promena... Sviđa mi se Azija, zanimljiva mi je. Radujem se novom izazovu".
Nije joj bilo lako da se oprosti od Rešova, u kom je nosila ispod broja kapitensku traku.
"Tokom finalne serije sam znala da neću više biti tu, bilo mi je teško. Druga utakmica koju smo igrali kod nas - znala sam da postoji mogućnost da mi je poslednja u klubu - onda sam samo želela da izvučemo seriju do pete. Imali smo i druženje sa navijačima, na kom su me pozdravili na veoma lep načn. Ja sam od prvog dana videla da me poštuju, vole. Tih šest godina iz ove perspektive prošlo je brzo, ali ja znam koliko im je bilo važno da budem tamo. Ja sam jedina igračica bila koja je imala toliko tih nekih medalja, internacionalnu karijeru... Njima je bilo veoma teško, a i meni. Tužno je bilo i kad sam presekla da više neću ostati. Tamo sam se nekako i pronašla, prijao mi je i način života, imam i stan. Sebe sam videla tamo u budućnosti, ali takav je život sportiste".
Ostaje mogućnost da se jednog dana vrati u zemlju odbojke kao trener.
"Poljska toliko voli odbojku i mušku i žensku. Mušku oduvek zato što su osvajali i Svetsko prvenstvo, dominantni su, njihova liga je jača. Ali, evo i devojke napreduju - prošle godine četvrtfinale SP, ove godine medalja u Ligi nacija. Popularnost je ogromna. Ja se sećam mog prvog dana u Rešovu u hali je bilo 500 ljudi, moj poslednji dan bilo je 4.200. Na utakmice je dolazilo prosečno 3.500 ljudi. I mi smo pobeđivali, pravili razultate pa su ljudi dolazili, ali oni stvarno i generalno vole i prate. Bilo da je reprezentacija ili klub - ne prave razliku. Kod njih je normalno navijanje, atmosfera... Stvarno posebna zemlja", zaključila je Jelena Blagojević.
PIŠE: Miljana ROGAČ
EVROPSKO PRVENSTVO ZA ODBOJKAŠICE
Nedelja
GRUPA A
17.00: Srbija - Slovenija
20.00: Mađarska - Poljska
GRUPA C
17.00: Grčka - Češka
20.00: Turska - Azerbejdžan
GRUPA D
16.00: Francuska - Finska
19.00: Holandija - Estonija