Propuštena šansa generacije

Kada si autsajder – pobediš, kad si favorit – izgubiš. To je bio učinak rukometašica Srbije na Evropskom prvenstvu u Danskoj, ali ne samo na ovom. Tako je godinama. Umele su naše rukometašice da zablistaju, ali isto tako i da potonu kada smo se ponadali. I sada u Koldingu je opet tako malo falilo, ali to „malo“ očigledno je mnogo, očigledno je preveliki teret. Možda je bila i psihološka blokada koju izabranice selektora Ljubomira Obradovića nisu prešle ni na ovom šampionatu. Gol u mreži Hrvatica u poslednjem napadu, kada je ostalo 19 sekundi do kraja, bio bi zlata vredan.

Srbija završila Evropsko prvenstvo

Prošle godine je u Japanu sve kliknulo, osvojeno je visoko šesto mesto na Svetskom prvenstvu što je bio lep uspeh, nagoveštaj velikih ambicija u budućnosti. Posle veličanstvene pobede protiv Holandije u Koldingu, i to posle užasne povrede Andree Lekić krajem prvog poluvremena, pomislili smo da možemo mnogo, vrata polufinala su bila odškrinuta, ali... Debakl od Mađarske (26:38) imao je opravdanje u umoru posle manje od 18 sati nakon trijumfa nad svetskim šampionkama.

Da smo pobedili Hrvatice, preneli bismo maksimalna četiri boda u narednu fazu. I remi bi bio zlata vredan, išli bismo sa tri. Šteta, velika šteta. Propuštena je možda šansa generacije. Svaka čast Hrvaticama, igraju kao u transu ovo takmičenje, iznad mogućnosti, ali je morala da se pobedi četa Nenada Šoštarića. Iskustvo, individualni kvalitet je bio na našoj strani.

Prazan hod bez gola 14 minuta: Hrvatice slave, Srbija ide kući

Šta se dogodilo u poslednjih 15 minuta utakmice, kada je postignut samo jedan gol, kada je 14 minuta mirovala mreža Hrvatske, ili što bi selektor Obradović rekao: "Nismo šutnuli na gol", ostaje da se analizira. Uvukao se tada strah u našu selekciju, nesigurnost, nervoza. Odsustvo lidera se pokazalo. Naši bekovi Kristina Liščević, Jovana Stoiljković i Jelena Lavko kao da su mislile da će gol sam da se postigne. Nije bilo hrabrosti, odlučnosti, drskosti koja nas je krasila u prvom meču protiv Holandije, kao i prethodnih godina kada su padale neke velike reprezentacije.

Bio je ovo nagoveštaj svetla na kraju tunela u izmrcvaljenom sportu u Srbiji, sportu koji se godinama gasi, gde klubovi nestaju preko noći, nekada rukometni centri više ne postoje. Ova selekcija godinama igra u nepromenjenom sastavu, nema novih snaga, nema sveže krvi. Poveo je Obradović u Skandinaviju sve koje je mogao, nemamo bolje igračice od ovih koje trenutno imamo. Tanka klupa je odlučila. Teško je sa četiri beka u rotaciji da se igra 60 minuta. Nije mogla Kristina Liščević da izdrži u takvom tempu celu utakmicu, došlo je do zamora materijala baš kada je bilo najvažnije. Možda je onaj promašeni sedmerac našeg jedinog srednjeg beka u 49. minutu, kada je bilo +1 bio nagoveštaj crnog finiša, poraza koji boli.

Žal ostaje, vreme za analizu tek predstoji. Ova generacija i dalje ima lepu šansu da se plasira na Olimpijske igre u Tokiju. Možda su Ruskinje prejake, ali put do Tokija vodi preko Mađarske. Razbile su nas komšije u nedelju u drugom kolu, bilo je čak 12 golova razlike, a imaće i prednost domaćeg terena u martu naredne godine. Igraće Srbija sigurno bez Andree Lekić koju očekuje višemesečna pauza.

Ova generacija je u zenitu, većina igračica je ušla u četvrtu deceniju ili je na pragu. Vreme teče, iskorak je mogao da bude ostvaren, ali nije... Rukometašice Srbije gledaće nastavak šampionata od kuće. Moglo je da bude drugačije.

(©AFP)

Otkad je Ljubomir Obradović preuzeo ovu selekciju 2017. godine na svakom takmičenju je napravljen korak napred, sada smo se vratili dva korak nazad. Da li i u realnost? Sumornu? Mnogo je tame u srpskom rukometu, kako klupskom tako i u reprezentativnom u obe konkurencije. Teško da može da ima jake reprezentacije bez klubova. Nekada su Niš, Zaječar, Vrnjačka Banja, Kikinda, Jagodina bii centri ženskog rukometa. U Beogradu se klubovi gase, ne postoji nijedan klub u prestonici od dva miliona stanovnika koji igra u najjačoj ligi Srbije. Nije li to katastrofa? Gdesu Radnički, Voždovac, ORK Beograd, klubovi koji su imali tradiciju. Nema ni Crvene zvezde više, Junior nije u eliti, neki klubovi koji su brzo stiglo do najjačeg ranga, ugasili su se preko noći.

Pobeda protiv Holandije najavila je tračak svetlosti, ali onda je usledio nastavak tame nekada trofejnog sporta uništen stalnim sukobima u krovnoj organizaciji. Ide Svetsko prvenstvo u Egiptu za muškarce, a nas nema ni među 32 najbolje reprezentacije planete. Uskoro slede izbori za predsednika Rukometnog saveza Srbije. Vreme je za nove ljude, novi koncept, nove ideje.