INTERVJU – Stefan Dodić: Nikada nisam odustao, rukomet je moj život, dužan sam Vojvodini

„Čašu meda jošt niko ne popi što je čašom žuči ne zagrči“, čuveni je citat iz Gorskog vijenca velikog srpskog pesnika i državnika Njegoša, a ta rečenica mogla bi da bude i lajtmotiv dosadašnje karijere Stefana Dodića, srednjeg beka Vojvodine. Tek mu je 21 godina, karijera je tek pred njim, mnogi ga smatraju za najtalentovanijeg srpskog rukometaša još od Petra Nenadića. Lucidnost, pregled igre, sportska inteligencija, rukomet ima u malom prstu, ali je reprezentativac Srbije iskusio i onu drugu, tamniju stranu profesionalnog sporta.

Vranjanac je imao mnogo problema s povredama u prethodnom periodu. Prošlu sezonu je skoro celu propustio. Blistava perspektiva bila je pred njim, svi su pričali u superlativu o njemu. S pravom! Nije slučajno pre tri godine moćni Kjelce potpisao ugovor sa Stefanom na četiri godine. Sa 15 je igrao Ligu šampiona i upisao se u strelce kod legendarnog hrvatskog stručnjaka Lina Červara u skopskom Metalurgu. Sa 17 godina ga je nekadašnji selektor Orlova Toni Đerona bacio u vatru protiv svetske supersile Francuske u Zrenjaninu u januaru 2021. u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo. I ne samo da je igrao, nego je u finišu dao bitan gol za senzacionalnu pobedu nad moćnim Galskim petlovima.

Gradio je karijeru u komšiliku, u Makedoniji, u Metalurgu, Ohridu i Vardaru, jednu sezonu je proveo u Zagrebu, igrao Ligu šampiona. Sa juniorima je osvojio prvu medalju sa Srbijom na EP u Portugaliji 2022, prošle godine u Katovicama na Svetskom prvenstvu je debitovao na velikom takmičenju za najbolju selekciju i na startu šampionata pokazao raskošni talenat. Posle toga problemi s kolenom, hroničnom povredom patelarnog ligamenta. Propustio je prošle godine poslednje takmičenje u mlađim kategorijama gde su njegovi vršnjaci i godinu dana stariji Miloš Kos, Nikola Zečević, Luka Rogan, Branko Predović, Mateja Dodić, Boško Stanisavljević... bili četvrti na svetu u Berlinu. Potpisao je prošle godine za Celje, za nekadašnjeg šampiona Evrope, na dve sezone, a već u pripremnom periodu kreće pakao za mladog Vranjanca.

U slovenačkom timu nisu imali razumevanje za njegove probleme, raskinuli su ugovor, a pre tačno godinu dana je stigao u Vojvodinu. Bio je velika želja čelnih ljudi Lala i trenera Borisa Rojevića mnogo ranije pre nego što je konačno stigao na Slanu baru. U crveno-belom dresu je prošle sezone odigrao samo jedan meč početkom februara, i to manje od pola sata, protiv Crvene zvezde u četvrtfinalu Kupa Srbije.

Stefan Dodić i neka druga dimenzija

Ove sezone već sada je jedan od ključnih igrača srpskog šampiona, Rojevićeva uzdanica. Vratio se na teren, odigrao doktorski protiv Neksea u Našicama pre nešto manje od dve nedelje, na startu Lige Evrope. Povreda je prošlost, milina ga je gledati na terenu. Kroz šta je prošao za prethodnih godinu dana, kada je bio više po ambulantama nego na terenu, Dodić je govorio za Mozzart Sport.

15.00: (3,60) Hanover (8,50) Flensburg (1,40)

Ima li straha od duela, u podsvesti da se ne dogodi nova povreda? Kako je sada koleno?

„Nema više. Nema potreba za strahom. Čim sam na terenu, znam da sve mogu. Trenirao sam naporno, održavao koleno svaki dan. Nema leda kao pre posle svakog treninga i utakmice. Svaki dan odradim terapiju. Bitan je dobar oporavak, da se pripremim za napore“, rekao je Dodić na početku razgovora.

Kako ste zadovoljni formom, primetno je da preuzimate sve više šuteva, da imate samopouzdanje?

„Gledam kad god mi se pruži šansa da šutnem, da preuzmem odgovornost“.

Da li trenirate 100 odsto sa ekipom?

„Zasad su dozirani treninzi. Moram da se zahvalim Vojvodini, treneru Rojeviću koji ima mnogo razumevanja za mene. Vidim da mi veruje. Svaku utakmicu, trening, želi da me sačuva, da sačuva moje koleno. Naravno, velika zahvalnost i ljudima koji sa mnom rade na Trenažnoj ekspertizi, profesoru Marku Stojanoviću i Nikoli Andriću. Oni su svaki dan sa mnom, 24 časa smo u kontaktu, šta god treba tu su za mene. I oni su zaslužni što normalno mogu da igram, uradili su mnogo za mene“.

Kako gledate na kratku epizodu sa Celjem? Nisu imali razumevanje u Zlatorogu?

„To je bilo negde i normalno, nismo imali veliki roster, pa nisu u Celju imali vremena da me čekaju. Trebalo im je neko ko će odmah da igra. U tom trenutku nisam mogao da pružim ono što su oni želeli od mene. Koleno mi je bilo u jako lošem stanju. Hvala Bogu, sada je sve ok, srećan sam u Vojvodini, napravio sam pravi izbor“.

Kako gledate na dug oporavak od skoro godinu dana?

„Pogrešno sam tretirao povredu, na pogrešan način. Nisam se konsultovao sa pravim ljudima. Kasnije kada sam shvatio kako treba da bude, svaki mesec je bilo sve bolje i bolje. Otišao sam kod doktora Jakovljevića u Banjaluku, on mi je pomogao sa injekcijama. Dalji oporavak je odradila Trenažna ekspertiza i tada nisam imao nikakvih problema“.

Može li najdugovečniji srpski šampion ove sezone da pomeri granice?

Nova bekovska trojka i pouka – svaka greška i promašeni zicer skupo se plaća protiv top ekipa

Pre toga ste pokušali da problem sa patelom (čašica za koleno, koja ne samo da štiti zglob izigravajući „pokrivač“ za koleno, već pomaže da mišići, tetive i ligamenti pravilno funkcionišu, ali i da se koleno pomera) rešite u Hrvatskoj?

„Ne bih voleo da pričam da li je bila loša terapija ili ne. U tom trenutku mi nije pomogla. Neću nikog da uvredim, okrivim. Najveća krivica je na meni, za sve sam ja kirv. Posle sam upoznao pravi tim ljudi s kojima sad sarađujem. Oni mi odgovaraju i zato sam sad na terenu“.

Igrali ste sa Zvezdom u Šumicama u februaru, debitovali za Vošu, a onda pred derbi na Banjici sa Partizanom, opet je krenulo po zlu?

„Bila je jaka upala kolena, pao mi je tonus. Nisam imao povredu mišića, patela je uzrokovala probleme. Kad sam krenuo da se lečim na pravi način bilo je sve kako treba“.

Da li je bilo kriznih situacija, kad ste rekli: „Šta mi je ovo trebalo, ne mogu više“?

„Ne, nije bilo zaista. Volim da igram rukomet, to je moj život, uživam na terenu. Uvek mi je bio cilj da se vratim i ne samo da igram nego da budem bolji nego pre povrede. Nisam pomišljao da odustanem. Bilo je teško, naravno, na početku, ali kada sam dobio sigurnost od ljudi s kojima radim bilo je sve lakše. Najbitnije u takvim situacijama je da se glava sredi“.

Kako sada teče oporavak, do kada ćete morati na terapije i da dozirano trenirate?

„Terapije i vežbe radim svakodnevno. To nema rok, najverovatnije ću morati do kraja karijere da pazim, da se koleno smiri posle utakmice, da se oporavi, da bih mogao da trpim napore na meču“.

Bili ste dugo velika želja Vojvodine. Kako gledate na godinu dana provedenih u Novom Sadu?

„Kada smo prošlog leta stigao u Celje, potpisao sam dvogodišnji ugovor, mislio sam da ću da ostanem tamo. Vojvodina je bila pravi izbor za mene u tim teškim trenucima. Imamo dobre igrače, trenera, ljude u stručnom štabu, upravi. Svima njima dugujem veliku zahvalnost. Dužan sam im mnogo, šta su uradili za mene. Čekali su me, nije bilo presije da moram da igram tad i tad. Bilo im je najvažnije da se oporavim. Sve reči hvale imam za klub, uživam u Novom Sadu“.

Napravili ste važan brejk protiv Neksea u Našicama na startu Lige Evrope. Protiv Kila nisu mogli da se očekuju bodovi. Kako gledate na start sezone?

„Imamo kvalitet, to smo pokazali u Našicama. Čekaju nas dve važne utakmice sa španskom Torelavegom, prva na Slanoj bari već u utorak. Verujem da ćemo taj dvomeč za završimo kako treba kako bismo rasterećeno otišli u Kil“.

Dodić u duelu sa Duvnjakom (©RK Vojvodina)

Kakvo je iskustvo igrati sa moćnim Zebrama s Baltika, protiv velikana svetskog rukometa?

„Izuzetno iskusna ekipa koja zna da rešava ovakve utakmice. Ne treba da budemo sa glavama dole. Odigrali smo dobro, u pojedinim trenucima smo videli da možemo da se nosimo s njima. Treba da nastavimo da radimo i verujem da ćemo da se plasiramo u Top 16. Kil je ekipa koja svaku grešku, pa i onu najmanju kažnjava golom, bilo da se radi o slabijem pasu, lošoj izmeni... Oni takve situacije rešavaju rutinski. Uradili smo dobru pripremu, ali teren je nešto sasvim drugo. Fokus nam je bio na odbrani, na polukontri, da pravimo što manje tehničkih greški. Ovakve utakmice sigurno će da nam koriste u budućnosti“.

Ove sezone imaćete velikog takmaca za titulu, Partizan. Dobio vas je u SPENS-u na startu šampionata. Pre toga ste vi slavili u Banjaluci u Superkupu Srbije. Rađa li se veliko rivalstva ova dva kluba?

„Biće nam teže nego prethodne sezone, to je sigurno. Vreme brzo prolazi, još malo ćemo imati revanš na Banjici. Uvek je glavni cilj liga, da to osvojimo. Bez toga nema Evrope, neće biti Kila u Novom Sadu“...

Debitovali ste na velikom takmičenju za seniorsku selekciju pre više od godinu i po na Svetskom prvenstvu u poljskim Katovicama. Ima li nostalgije za repezentacijom?

„Velika želja mi je da opet budem deo tima. Naravno, o tome odlučuje selektor Rojević. Na meni je da nastavim da radim, treniram, da igram još bolje. Uželeo sam se atmosfere u reprezentaciji. Kao i svi, volim da igram za svoju zemlju“.

Vaša generacija u kojoj su još i Miloš Kos, Nikola Zečević, Luka Rogan i ostali rođeni 2002. i 2003. godine trebalo bi da vrate Srbiju u evropski i svetski vrh, da nose igru u narednoj deceniji.

„Imali smo dobru juniorsku reprezentaciju. Neki će sigurno da budu sad već pozvani u najbolju selekciju. Imamo dobar tim, kolektiv je na prvom mestu. Treba postepeno da gradimo priču. Dug je period pred nama, najvažnije je da ostanemo zdravi“.

Imate ugovor sa Vojvodinom do kraja ove sezone. Šta ćete posle juna 2025?

„Još uvek je rano, tek je počela sezona. Dužan sam Vojvodini za sve što je uradila za moju karijeru, što su ljudi u klubu, trener Rojević i stručni štab bili strpljivi, čekali me... U nekom narednom periodu sigurno ćemo da pričamo i da donesemo pravu odluku“, zaključio je Dodić.