Bianka Buša: Uvek kad sam bačena u vatru - preživela sam, prijem sad već postao rutina

Nekada je pozicija primača servisa u reprezentaciji Srbije bila rezervisana za Anju Spasojević, Ivanu Đerisilo, Jelenu Nikolić, Brižitku Molnar, Jovanu Vesović... Nešto kasnije su glavne uloge preuzele Brankica Mihajlović i Tijana Malešević. Na poslednjem spisku selektora Zorana Terzića za Evropsko prvenstvo, koje danas startuje, nalaze se tri primača među kojima je najiskusnija Bianka Buša. Uz nju su Bojana Milenković i Katarina Lazović.

Od Svetskog prvenstva 2018. godine Bianka je postala jedan od glavnih šrafova u nacionalnom timu. Protivnici je nikada nisu štedeli, gađali su su je bombama sa servis linije, dodala je na hiljade prijema, uhvatila neke ključne lopte u odbrani na putu ka zlatu. Već naredne godine u finalu EP donela je veliki preokret sjajnim servisima u petom setu...

„Nekoliko puta sam bila bačena u vatru, ali svaki put sam se super snašla i preživela“, prisetila se Bianka Buša u razgovoru za Mozzart sport. „Baš zbog svih saigračica i dobrog timskog duha. Kad čekam protivnički servis, znam da od mog elementa počinje sve. Moram da dodam dobar prijem, da bi se igra nastavila. Ali, u glavi mi bude da sam već to milion puta ponovila u životu i da je potrebna samo koncentracija, da bi odradila kako treba. Libero Silvija Popović mi uliva veliku sigurnost, imamo mnogo dobru komunikaciju u terenu. Tako da mi je uz nju mnogo lakše“.

Beograd želi reprizu iz 2011: Srbija napada treću vezanu evro-krunu, glavni izazivači Italija, Rusija i Turska

Odbojkašice su ove godine na okupu još od 1. maja. Kao i obično, njihovo reprezentativno leto je baš dugačko, ali to im ne smeta.

„Svaki put sam srećna kada dođem u nacionalni tim, u toj opremi osećamo posebnu emociju. Znam dobro devojke, imamo lepu atmosferu. S godinama osećam sve veću odgovornost. Ali, bez pritiska. Uživam u svemu, imamo energiju koja nas drži i super nam je“.

Na Olimpijskim igrama u Tokiju izabranice Zorana Terzića su nastavile kontinuitet osvajanja medalja. U kolekciju su dodale bronzano odličje... Poraz u polufinalu od SAD ih je sprečio da dođu do borbe za jedino zlato koje im nedostaje.

„Srećne smo što smo uspele da osvojimo medalju, doneti odličje sa Olimpijskih igara je veliki uspeh. U tom trenutku se očigledno nije dalo da dođemo do finala, ali je bitno da smo uspele da se oporavimo, podignemo i uzmemo bronzu. Imali smo tri, četiri dana slobodno da odmorimo glavu i telo. Koliko je to uopšte moguće i 14. avgusta smo nastavile sa pripremama za Evropsko prvenstvo“.

Najbolji meč u Japanu odigrale su protiv selekcije Italije u četvrtfinalu. Srbija je upisala maksimalnu pobedu i pokazala savršeno izdanje.

„Četvrtfinale je bilo rutinski, odigrale smo bez greške. Skoro nismo imale neku toliko kvalitetnu predstavu... Taj meč će ostati kao glavni utisak što se igre tiče, a van terena sigurno da će ostati upamćeno ponašanje Japanaca, njihova gostoljubivost, kultura... Svaki put kad odem u Japan, oduševim se i posle danima prepričavam. Ženska reprezentacija godinama tamo ide, a oni baš vole odbojku. Pokazuju strast i ljubav prema Srbiji, a i mi prema njima. Na pripremama smo bile u Hofuu, to je grad u kome su opsednuti nama. Obožavaju srpsku kulturu, osećale smo se kao kod kuće. Tamo gde smo trenirale dobijale smo na srpskom poruke od studenata... Baš su se potrudili. Ostaje žal što publike nije bilo na OI, jer bi sigurno navijali tamo za nas“.

Terziću povrede skovale spisak za EP: Bez Brankice Mihajlović, povratak Stefane Veljković

Posle Olimpijskih igara, devojke su još jednom dobile priliku da se popunu na čuveni balkon i poklone ponosnoj naciji.

„Svaki put je drugačije. Kad idemo ja razmišljam kao bila sam već, ali kad izađem oduševim se iznova. Koliko nas bodre i vole... Divno je videti toliko ljudi koji nas dočekaju posle takmičenja. Posebno je sad bilo jer smo sa svim ostalim sportistima izašle, i sa zlatnim vaterpolistima, od kojih se nekoliko njih oprostilo. Osetile smo te emocije, suze su nam išle dok smo gledale njih posle oproštajnog meča. Stvarno je bilo baš emotivno, verujem i svima u Srbiji preko malih ekrana. Ali to je sve deo života, drago mi je da su toliko pružili srpskom sportu i da iza njih ostaju mlađe generacije. Kao i kod nas i u košarci i ostalim ekipama, Srbija sigurno ima perspektivne sportiste koji će nastaviti lepu priču“.

Nisu imale mnogo vremena za razmišljanje o olimpijskoj bronzi, jer ih je odmah iza ugla čekalo Evropsko prvenstvo.

„Od nas se uvek očekuje medalja, takve smo standarde same postavile. I mi se svakako nadamo odličju... Imamo veću dozu odgovornosti, jer je EP u Beogradu. Ljudi mnogo očekuju od nas. Posle partija pokazanih na OI, sigurna sam da možemo da igramo kvalitetnu odbojku. Svi znaju da ukoliko mi budemo na maksimalnom nivou, nema mnogo ekipa koje mogu da nam pariraju. U grupnoj fazi, naravno dajemo maksimum, ali je sve dozirano. Zna se da od četvrtfinala pa na dalje sve mora da bude na svom mestu. Tada moramo da igramo najbolje i tada pokazujemo zapravo ko je Srbija“.

Glavni pretendeni za najviši plasman su poznati...

„Italija, Rusija, Turska i mi - četiri najkvalitetnije ekipe, tu će biti borba. Ali sve timove svakako shvatamo ozbiljno, ipak je to Evropsko prvenstvo. To su ekipe koje su zasluženo stigle dotle... Rusija je čak iznenadila sa partijama na Olimpijskim igrama, poslednjih godina nisu bile na ovakvom nivou. Oduševile su, baš kao i Turkinje. Mada, kad igraju protiv nas imaju motivaciju, ali postoji i strah. Mi smo ipak svetske i evropske šampionke... Prihvatile smo to, stvarno svaka devojka je svesna toga. Mi ne treba da imamo strah, jer smo najbolje na svetu“.

Jelena Nikolić vrti film na prvu evro-titulu: Baka na tribinama, prženice za doručak, pehar u rukama

Pre deset godina je Srbija osvojila zlato na Evropskom prvenstvu u Beogradu, a sada će pokušati da ponovi isti uspeh.

„Bila sam na tribinama i tad mi je bilo emotivno, pun „Pionir“, nerealna atmosfera. Sad je kapacitet dvorane 50 odsto, ali će biti sigurno lep ambijent. Sumnjam da može da se ponovi kao finale koje smo odigrali u Turskoj. To je bilo pre dve godine protiv domaćina, kada je hala bila ispunjena do poslednjeg mesta. To je najbolja atmosfera u kojoj je bilo koja od nas ikad igrala... Čak i Maja Ognjenović kao najstarija. Nikad tako nigde nije bilo. Ali, verujem da će biti dobro i ovde i da će ljudi doći“.

Bianka će sa tribina imati podršku najbližih. Najveći navijač sigurno će biti brat koji je takođe odbojkaš Boris Buša.

„Brat je pratio svaku utakmicu na Olimpijskim igrama, a i generalno cela porodica, prijatelji, podržavali su, slali poruke. Spremni su za Beograd, tražili su na vreme da se nabave karte. Doći će mnogo ljudi, društva, rodbine“.

Čim se završi Evropsko prvenstvo Buša će krenuti put Rusije. Opremu istanbulskog Fenerbahčea zamenila je dresom Lokomotive iz Kalinjingrada.

„Promena za 180 stepeni, posle mora i sunca na red dolazi Rusija. Dobila sam ponudu, sve uslove koje sam želela su ispunili i brzo smo se dogovorili. Što da ne, da probam... Biće sigurno naporno, svi koji su igrali tamo kažu da su putovanja predugačka. Ali, i oni su preživeli, pa ću i ja. Da se završi Evropsko prvenstvo kako treba, odmorim nekoliko dana pa ću da idem. Prvenstvo počinje krajem septembra“.

U Fenerbahčeu je Bianka igrala sa Brankicom Mihajlović, a sa klupe ih je vodio selektor Zoran Terzić.

„Super je bilo, svidelo mi se sve, klub ima sjajnu tradiciju, fantastičan je. Mi smo dobro igrale, samo nas je na kraju korona poremetila. Pred kraj sezone se nas nekoliko se zarazilo. Ja sam na poslednje odigranoj utakmici imala virus, ali mi je rezultat tek stigao posle meča. Svakako smo igrale protiv Vakifbanke, koji je jedan od najboljih na svetu klubova. Tako da smo celokupno zadovoljne sezonom, bilo je lepo, grad, klima, vreme, druženje sa Brankicom. Ranije nismo bile bliske, ali smo tamo baš postale dobre i van terena. Bilo nam je baš zanimljivo i ostaće mi u sećanju dugo. Našle smo se, skapirale, non stop zajedno. Svuda smo išle, ona mi je pokazivala grad, pomogla mi je mnogo... Bile kod mene, kod nje, kuvale, uživale, družile se“, zaključila je Bianka Buša.