Energetski pad i muke na prijemu skrojili sudbinu srpskih odbojkaša

Srbija se posle dva poraza nalazi pred eliminacijom na Olimpijskim igrama u Parizu. Nada da je moguć plasman u četvrfinale i dalje postoji. Sve će zavisiti od odlučujuće utakmice protiv Kanade (subota, 21.00). A šta nam je uopšte pokazala prethodna sa Slovenijom?

Crna serija

Poznato je da komšijski derbi uvek posebno motiviše. Slovenija je petom pobedom u nizu potvrdila da joj prija nadmudrivanje sa Srbijom. Iako su Orlovi imali uspeha u ranijim mečevima, mahom prijateljskog karaktera, očigledno je i da je rezultatski značaj i ulog pomalo uticao da se crna serija nastavi. Da li je u međuvremenu došlo i do određene psihološke barijere u zvaničnim utakmicama, na stručnom štabu je da analizira. Kvalitet je i više nego prisutan u selekciji Georga Kreteua, ali njegovi puleni ne bi trebalo da pripadaju grupi nedodirljivih reprezentacija. Niko i ne mora da dovodi u pitanje želju srpskih odbojkaša. Koliko su samo puta napomenuli da ih oproštaj generacije inspiriše. Međutim, osetio se energetski pad u odnosu na premijeru. Kao da ujedno taj detalj na početku nagovestio i epilog…

Ubojitost

Glavni problemi sa kojima Orlovi nisu uspeli da se izbore bili su efikasnost i preciznost u napadu Tončeka Šterna (25 poena). Prolazio je korektor gotovo iz svake pozicije. Na kraju je stigao i do impozantnog procenta realizacije napada od čak 65 odsto (34/22). Dakle, Slovenija je u svojim redovima imala dominantnog odbojkaša oko kojeg je i zasnivala koncepciju igre. Kada se i činilo da bi možda mogao da posustane, dobijao je podršku od Klemena Čebulja i Tinea Urnauta. Srbiji je upravo nedostajala ta ubojitost – svega 30 poena, čak 17 manje od protivnika. Može da raduje manji broj grešaka (20:23), kao i bolja postavka u bloku (3:2). Ipak, ispostavilo se da je odsustvo sigurnosti u napadu i skrojilo sudbinu.

Razgoropađeni Pajenk

Kada je i delovalo da je Srbija blizu izjednačenja, posebno u drugom setu, pojavile su se nove nevolje u igri – prijem servis. Razoropađeni Alen Pajenk bio je začetnik serije koja je i prelomila utakmicu. Stao je na servis u trenucima kada je njegova ekipa zaostajala tri poena za Srbijom – 12:15. Namučio je Mirana Kujundžića u narednih nekoliko minuta i nesumnjivo kumovao preokretu (12:15 - 21:16). Ulaskom Uroša Kovačevića „primirene“ su bombe srednjeg blokera, ali je tada bilo kasno za povratak. Statistika čak i ne pokazuje koliko su Slovenci bili bolji u servisu (šest asova Zmajčeka, tri Orlova). Upravo im je agresivni početni udarac omogućio brojne kontranapade, a uz već pomenutu sigurnost u napadu bilo je i lakše slomiti otpor našeg nacionalnog tima.

Korektori u magli

Pored konkretnijeg učinka u napadu, Slovenija je računala i na korektora Šterna. Kolakovićeva ideja bila je da još jednom kombinuje. Ukoliko se vodio razmišljanjem da se Dražen Luburić i Aleksandar Atanasijević dopunjuju, vizija i nije sprovedena u delo. Podvlačanjem crte primećuje se da je tandem osvojio svega deset poena (svaki zabeležio po pet), što je bilo nedovoljno da bi se makar i pariralo najefikasnijem igraču ovogodišnje Lige nacija.

Efekat blokera

Sve price o klasi Marka Podraščanina, Petra Krsmanovića i Aleksandra Nedeljkovića davno su ispričane, ali se po ko zna koji put osetio izostanak Srećka Lisinca. Naime, reprezentativac se više od godinu dana oporavlja od povrede. Ako je i pre starta priprema bilo jasno da Srbija neće moći da računa na maestralnog srednjaka, protiv Slovenije su delimično zakazale njegove kolege po poziciji. Krsmanović je zauzeo mesto Nedeljkovića u startnoj postavi, uz učinak od sedam poena. Podraščanin je imao manji doprinos u odnosu na meč protiv Francuske – samo tri poena. Iako se očekivala i veća participacija u bloku, problemi na prijemu praktično su ih isključili iz napada.

Vremena za preterano žaljenje nema, jer je već subota „dan D“ za srpske odbojkaše...

Piše: Uroš Selenić