Institut da stvara, ulaganja da rastu: Francusko finansiranje i dva problema – struka i bazeni

Pomenuli ste da sistem finansiranja zavisi od rezultata. Francuske nije bilo na Svetskom prvenstvu u Singapuru, nije se kvalifikovala. U kolikoj meri i da li je uopšte to uticalo? I ima li nešto pozitivno da se dogodilo u proteklom periodu?
„Bilo je puno nesigurnosti nakon Olimpijskih igara, ali dogodila se jedna dobra stvar. Nismo ušli među osam, a nakon Svetskog prvenstva u Dohi su se otvorili apetiti. Doha i četvrto mesto na svetu su nam dosta doneli, ali možda i više odneli. Pobedili smo Mađarsku, izgubili od Hrvatske u polufinalu, nismo uzeli medalju i ostali smo četvrti. I imali smo možda nerealne ambicije zbog svega toga. Kada smo se u Parizu probudli, već je bilo kasno, jer izgubili smo od Australije, koja nam je bila glavni konkurent za ulazak među osam. Florijan Bruzo je bio selektor i prošle godine na leto je postao zamenik direktora Saveza, a Savez je za sve vodene sportove, i plivanje ima prioritet. Na plivanje odlazi većina budžeta, što je logično, jer su u Parizu bili vrlo, vrlo uspešni. On je ušao tu i ostali smo na dovoljnom sistemu finansiranja, ali i sa tendencijom rasta, pogotovo ulaganja u mlađe selekcije, što je nama veoma važno. Ženski vaterpolo je pao, neću reći poklekao, ali tu se dogodila negativna promena. Muški je ostao u okvirima, imali smo dobre pripreme, tako da smo zadovoljni onim što nam je Federacija osigurala i nadamo se tako biti i dalje. Nama je cilj bio ulazak među osam, ali težak nam je put, možda bi to bilo ostvarivo da smo u drugom delu žreba, nekoj od one dve grupe. Pokušaćemo to da ostvarimo. Ulazak u drugi krug značajan je za mlade igrače i nadam se da će na kraju ova ekipa biti bolja nego pre početka godine“.

Jeste planirali da ovoliko promenite sastav ili su vas neke stvari od poslednjeg velikog takmičenja prinudile da menjate?
„Nisam, nemamo veliki broj igrača. Već u Parizu sam govorio Florijanu za Los Anđeles da oko njega ima nesigurnosti i da mi moramo da gledamo Brizbejn. Stvarno smo pročešljali spiskove i od početka nisam bio da se stavljaju igrači sa iskustvom, ali sa limitima, jer oni će prvog i poslednjeg dana priprema biti na istom nivou. Oni ne donose iskorak. Ima onih koji su imali dosta dobru sezonu u Francuskoj, ali jedan nije mogao zbog žene, mali centar iz Marselja se povredio tako što je pao sa motora, otišao na skijanje... Jednostavno, oni će kroz školu ispuniti sebe, a manje kroz vaterpolo. Oni koji su tu su se opredelili za vaterpolo. Imali smo dvojicu iz druge lige na pripremama, jedan je čak tu. Ima nekih momaka koje apsolutno vizuelno nisam znao. Neki nisu bili zacrtani, primer je Tom Suton, a igra treću utakmicu. Više je bio tu radi nekakve politike, jer sam hteo da probam da na spisak od dvadesetak imena budu uključeni svi prvoligaški klubovi iz Francuske. Samo Monpelje nije imao igrača na spisku, ali Bisetu se otvorilo i našao se. Ovo je kompletno nova ekipa, ona nije ni koncipirana i zamišljena da bude ovakva. Otpala su trojica, pa četvorica, vratili smo Enca Nardona, koji je bio u Dohi i na Olimpijskim igrama. Ništa mi nije pružio ovde, ali od svih mladih jedino on ima iskustvo iz ovakvih utakmica. Dosta smo morali da se adaptiramo i uspeli smo, čak i bolje izgledamo nego što smo očekivali“.

ŠPANIJA IMA INSTITUT KOD BARSELONE, FRANCUSKA U PARIZU I POSTOJI TENDENCIJA ULAGANJA U BUDUĆNOST

(©Starsport)

Šta su razlozi da pored dubrovačkog Juga radite i u reprezentaciji Francuske, šta vas je na to navelo?
„Moj odnos je sa Florijanom je bio prijateljski. Bio je selektor ženske vaterpolo reprezentacije Francuske do Tokija, nakon Tokija je preuzeo mušku i došao je sa idejom da radim sa njim. Tri godine smo imali izuzetno dobru saradnju i dobar stručni štab u kome nisu bili samo ljudi iz vaterpola. Pored tih ljudi sam dosta naučio o sistemu i organizaciji vrhunskog sporta u Francuskoj. Oni su u svim individualnim i kolektivnim sportovima izuzetno jaki, osim u vaterpolu. Pokušali smo da primenimo neke stvari na vaterpolo i bilo je dobro Evropsko prvenstvo u Splitu, Svetska prvenstva u Fukuoki i Dohi su takođe bila dobra. Napravljen je pomak, bili su to najbolji rezultati od pedesetih godina prošlog stoleća. Pokušalo se uložiti i u ligu, ali su neki klubovi, poput Noazija i Turkoana, poklekli finansijski. Ali, tu je Marselj, ulaže puno i ne da je konkurentan za Ligu šampiona, nego može otići daleko. Strazbur radi ozbiljno, još kada bi se dva ili tri centra pokrenula - bilo bi dobro. Prošlog leta je vaterpolo ušao u INSEP (Nacionalni instutut za sport; odatle su izašli Toni Parker, Boris Dijao, Evan Furnije...), to je centar za 23 olimpijska sporta. Fudbal, ragbi i biciklizam imaju svoje kampove, a u tom kampu su džudo, plivanje, odbojka, košarka... Služi za razvoj vrhunskih mladih sportista za reprezentativni nivo i organizovan je poput olimpijskog sela. Tu je bio ženski vaterpolo, sada je ušao i muški, što nije lako. Na tom mestu će se okupljati mladi igrači iz cele Francuske, školovaće se i pripremati za reprezentaciju. Videćemo da li će to uspeti, jer mora da postoji saradnja sa klubovima, ali i to se otvorilo. Tendencija rasta i ulaganja u budućnost, nakon Pariza, krenula je u dobrom smeru. Ovakav sistem imaju Španci, oni imaju Institut pored Barselone. Većina ili svi reprezentativci Španije su prošli kroz njega. Njima je malo lakše, jer je većina španskog vaterpola bazirana u Barseloni. U Francuskoj nije baš u Parizu, ali je baš dobra ideja i nadam se da će zaživeti“.

Ima li malo i do toga što vam se pruža prilika da radite sa spektakularnim igračem kakav je Toma Vernu?
„Prvi razlog zašto sam se tada, a i sada odlučio za Francusku, bio je Florijan i naš odnos, kao i uveravanje u budućnost projekta. Bio mi je izazov, ali mi je bilo važno da moj klub bude saglasan. Stvarno mi nijednog trenutka nije pravio probleme, niti mi je postavljao prepreke u radu sa Francuzima. Kako pre, tako i sada. Jako sam zahvalan. Prepoznali su profesionalnu glad za promenom i dodatnim radom, a rad sa takvim potencijalom kao što je Vernu je isto tako bio jedan od razloga što sam tu gde sam. U vaterpolu sam od 1983. godine, brzo sam uključen u vrhunski nivo kroz Mladost, Jug i reprezentaciju, a za sve to vreme nisam siguran da je postojao fizički bolji vaterpolista od Vernua. Njegovi kapaciteti su enormni, on može da ide na testiranja sa bilo kojim sportistom. Mora on još da razvija igru, ali samo radi njega se isplatilo ovo. Ali, nije samo on Francuska, ima tu još kvaliteta. Imamo baš dobrog golmana, Fontani je tek oko tridesete godine došao na veliku scenu. I treba znati da u Francuskoj ne postoji trener golmana. Ceo prošli olimpijski ciklus smo mi radili sa njim, a ja nisam dobar trener golmana. Sad smo uspeli da dovedemo jednog stručnjaka i pokušavamo malo pomalo da menjamo stvari. Ne možemo da budemo ozbiljan sport ako nećemo da radimo sa strukom i da širimo bazu“.

Elem, vaterpolu u Francuskoj najviše nedostaje struka?
„Do Pariza smo imali sjajnu organizaciju, kontrola sportista je bila svakodnevna kroz Institut. Sve se kontrolisalo – spavanje, prehrana, mokrenje, prevencija povreda. Doslovce sve. Ali vaterpolu u Francuskoj fali samog vaterpolo znanja i malo više zajedništva da bi se uspelo. Mislim da smo to taknuli, da smo počeli struku više da uključujemo, širimo, školujemo. I to što smo doveli momke iz druge lige je pokazatelj da je moguće doći do francuske reprezentacije. Mora da se radi na sistemu regrutacije. Problem su i bazeni...“

U kom smislu bazeni, manjak termina za vaterpolo klubove?
„Marselj, Set i možda još jedan prvoligaški klub imaju dobar pristup bazenu. Jer lokalne vlasti kontrolišu bazene. Isped su plivači, rekreacija... Vaterpolo ne dobija, kao kod nas, toliki pristup bazenu. Jug ima pet sati termina na bazenu i sa tim vremenom mogu da se razvijaju mlađe selekcije, a u Francuskoj ne“.

Francuski vaterpolisti su imali priliku da vide kako i u lošim uslovima mogu da se prave šampioni i postižu rezultati, pošto ste se upravo vratili sa treninga na Banjici. Tamo ne šljašti sve kao na bazenu u Beogradskoj areni. Zapravo je u vrlo lošem stanju...
„Nije u dobrom stanju, pripremili smo ih na to. U Parizu smo imali iskusnu ekipu, ali limitiranu, a ova je mlada. Sa onim momcima je bilo više pregovora, a ove sada mi oblikujemo kako treba. Bez žrtve u sportu nema uspeha, pa bila to hladna voda, bio to loš smeštaj, bila to loša organizacija putovanja. Vrhunski sport je jednako žrtva. Ukoliko si spreman na žrtvu, postoje šanse da ćeš da uspeš. Ako nisi, nećeš uspeti. Ali, sve i ako jesi, možda nećeš uspeti, jer konkurencija je velika. Stvari su jasne, sport je surov. Između 15 i 18 momaka ostalo je do kraja na pripremama i kod njih se vidi da su odlučili da žele da bude deo ovoga. Francuska ima potencijal, ali bih pre rakao za olimpijski ciklus za Brizbejn. Treba stvoriti fond od 40 ili 50 igrača koji će konkurisati za reprezentaciju. Za to su potrebni i treneri i tek tada možemo da govorimo o stabilnom funkcionisanju francuskog vaterpola“.

NAMA FALI SKANDINAVIJA, NAMA FALI POLJSKA, NAMA NEDOSTAJE TA RUSIJA I VRLO JE VAŽNO ŠTO SRBI ULAZE

(©European Aquatics)

Krug ekipa koje mogu da pomrse konce favoritima se širi. Francuska je na nekim prethodnim takmičenjima to uradila, sada je Holandija otkinula bod Srbiji. Takve stvari su dobre za vaterpolo. Ko ima potencijal za napredak u narednom periodu?
„Gledam iz perspektive Francuske i naravno da ću braniti interes. Za naš sport je dobro da se baza širi – da postoje Holandija, Francuska, Japan, Nemačka, koja ima ogroman potencijal mladih igrača. Nemačka je na tom polju puno bolja nego Francuska, pa čak i Holandija, ali tu se nešto dogodi u prelasku, možda je i do lige. Vuk Vuksanović u Duizburgu vrhunski posao radi, pa Radović u Hanoveru, iako je taj klub dugo bio parking za veterane. Sada su i to promenili. Rumunija i Turska su nama potrebne, to je ozbiljnost sporta, kao u rukometu. Ovde opet sve to mi dižemo, treneri sa ovih prostora. Ima nas u Holandiji, Francuskoj, pomoćni trener u Španiji je Crnogorac, u Italiji imaš Hrvata. Srbi ulaze u Rusiju, a ona je vrlo važna. Nama fali ta Rusija, nama fali svaka zemlja. U vaterpolu nemaš Poljsku, ogromna je i ima je u rukometu, odbojci, košarci. Mi nemamo Skandinaviju i zato, po meni, Francuska i Nemačka, uz Holandiju, mogu da naprave lige. Četiri kluba – dosta. Kada imaš reprezentaciju, sliva ti se u klubove, podiže se nivo“.

Nakon poraza od Crne Gore ste izjavili: „Srbija je posle pobede nad Španijom prvi favorit za zlato“. Ostajete li pri tome i šta je razlog što nas sada vidite kao nekoga ko je najbliži najsjajnijem odličju, a niste pre početka Evropskog prvenstva?
„Način na koji su igrali protiv Španije. Dosta dugo se nije dogodilo da neko tako uspe da zaustavi Španiju. Da se razumemo, nema nepobedivih. Na stranu što je Srbija trostruki olimpijski prvak zaredom ili što je Španija svetski i evropski i ima fantastičnu ekipu. Konkurencija se zaoštrila. Holandija je tu, mi nešto brljamo, Australija i Amerika su tu na međunarodnom planu. Imamo i Gruziju. Konstantu drže Španci, ali nemaju uspehe na Olimpijskim igrama, nisu ih imali ni sa Peroneom. U Parizu su dominirali u grupi i dogodio se pad. Turnirski sistem takmičenja je zahtevan, promene forme se događaju od dana do dana, pada energija. Biti na visokom nivou tokom 15 dana je vrlo kompleksan posao. I Italija u prvom delu uvek izgleda dobro, pa se desi pad, iako imaju vaterpolo inovacije i igraju zanimljivo. Srbija je ekipa pobednika, olimpijskih prvaka i izuzetnog kvaliteta. Ali, isto tako, nije dobro izgledala u pripremnom periodu, nije dobro izgledala ni u Singapuru, ni ranije u Dohi.  Zbog svega toga, kao i promene pravila, Španija mi je bila prvi favorit, ali gledajući prvenstvo... Srbija je zaustavila Španiju u većini njenih najboljih stvari. Mislim da će situacija sa izbacivanjem Mandića samo da homogenizuje ekipu, što je vrlo važno. Dogodio se klik koji će iskoristiti“.

Šta još Srbiju stavlja u dobar položaj pred nastavak Evropskog prvenstva, šta je još važno?
„Bitna je i atmosfera, publika je glasna i dolaziće sve više i više. Guraće momke kada je teško, biće vetar u leđa. U ovoj grupi Srbija će imati teške utakmice, ali to će biti još bolja prirprema za drugi deo. Tamo će se odlučivati između Grčke, Italije i Hrvatske. Dve od te tri reprezentacije će biti u polufinalu, to je 90 odsto. Svaka čast ostalima, ali to je tako. Te ekipe možda neće biti u takmičarskom ritmu kao što će biti Srbija. Spomenuo sam Grčku, ona ima sve što je potrebno za zlato. Imali su i ranije. Tako je godinama. Kada je mogla u Fukuoki – nije uzela. Kada je mogla u Tokiju – isto nije. Ali, možda iskustvo napravi svoje, to je ekipa u najboljim godinama. Dobili su i četvrtog centra na tri vrhunska koja su imali, a imaju i bekovsku liniju. Svi govorimo o njihovim golmanima kao slabijem delu i ja sam saglasan sa time. Nemaju levorukog šutera, ali to im uopšte ne smeta, jer na desnoj strani imaju fantastične dešnjake. Apsolutno svaku poziciju imaju pokrivenu na najbolji mogući način, osim golmanske“.

MUČIMO SE U ODBRAMBENOJ TRANZICIJI, PATILI SMO ZBOG NEDOVOLJNE TEHNIČKE I TAKTIČKE NEOBUČENOSTI

(©European Aquatics)

Pregrade u miks zoni, niste hteli tamo toliko o taktici. Nikad se ne zna kada Uroš Stevanović može da se pojavi. Ovde ne bi trebalo da zidovi imaju uši. Srbiji će biti teže zato što je Dušan Mandić suspendovan, biće slabija za igrača ekstrakvaliteta. Od koga očekujete da povuče u njegovom odsustvu?
„Kao što je Dejan Savić, kada smo igrali protiv Crne Gore, znao gde bismo mi mogli da tražimo šansu, tako i kolega Stevanović zna. Mi smo svi više od kolega. Dobro znamo način na koji funkcionišemo, kakve su nam taktičke ideje. Nije isto sa Mandićem ili bez njega, ali tu će uskočiti Ćuk, Jakšić, Dedović. I dalje je to ekipa koja je kvalitetom daleko od našeg dohvata. Utakmica može da traje sat vremena, pokušaćemo da porušimo energiju protivnika, da spojimo nekoliko odbrana i dobro odigramo u odbrambenoj tranziciji. To će nam biti potrebno, jer se mučimo sa odrambenom tranzicijom. To nam je najveći problem ovde, kao i velika razlika u tehničkoj i taktičkoj obučenosti, što se videlo protiv Mađara. Patili smo zbog tehničke neobučenosti i koštala nas je protiv Crne Gore. U toj utakmici smo se vratili i nismo imali snage za preokret. Ono što je dobro je naš ritam igre, jako je visok. Ali, ako protiv Srbije ne budemo zatvarali pozadi kada dođe do tranzicije, onda su naše šanse su minimalne. Budemo li igrali šest na šest, šanse za dobru utakmicu postoje. Neću reći pobedu“.

Očekujete li i da Uroš Stevanović, kao i Dejan Savić, duplira ili triplira Tomu Vernua?
„Da, da, to bi svako od nas napravio. Sada je pitanje da li drugi igrači to mogu da iskoriste ili ne. Ne smemo olako da gubimo lopte, kao što smo ih jeftino gubili protiv Mađarske i Crne Gore, pa kasnije nismo uspevali da se odbranimo. To će biti ključno da zaustavimo“.

Preksinoć ste se dosta zadržali na bazenu. Tačnije, zadržali smo vas. Neko da bi saznao sve što ga interesuje, neko, poput mene, da bi se sa vama dogovorio za intervju i natenane o svemu razgovarao. Pretpostavljam da je momcima svanulo kada su vas najzad ugledali kako ulazite na vrata autobusa...
„Ostao sam duže, raspričali smo se, stvari su mi ostale u svlačionici. Dođem i vidim poruke: 'Ideš li ti sa nama?' Nigde nikog i pitam ih: 'Vi ste mene ostavili?' Odgovor je bio: 'Čekali smo te 15 minuta'. Tako da su otišli bez glavnog trenera, može se i to, ali nisam im zamerio. Malo sam prošetao, pojeo nešto sa strane, da ne budem samo na hotelskoj hrani, nije loše ispalo“, prisetio se Vjekoslav Kobešćak kako ga je ekipa ostavila, ali i objasnio da je juče ustao poprilično ranije nego što je u Beogradu svanulo, sve kako bi pripremio određene stvari za utakmicu sa Srbijom:
„Ustao sam u pola pet, pa sam jedno sat vremena radio i onda sam zaspao. Išli smo na trening, sada moram još malo nešto spremiti“.

Onda će biti i prostora za dremku...
„Biće, jedno pola sata, za toliko se nađe vremena“, završio je Vjekoslav Kobešćak razgovor za Mozzart Sport i produžio da se pozdravi sa Lorenom Fatovićem i Lukom Lončarom, koji su mu išli u susret, a potom i nastavio ka ostatku hrvatskog društva.

EVROPSKO PRVENSTVO U VATERPOLU – DRUGA FAZA:

GRUPA F

16. januar

15.30. Crna Gora – Španija
18.00: Mađarska – Holandija
20.30: Francuska – Srbija

18. januar

15.30. Francuska – Španija
18.00: Crna Gora – Holandija
20.30: Mađarska – Srbija

20. januar

15.30: Holandija – Francuska
18.00: Španija – Mađarska
20.30: Srbija – Crna Gora

GRUPA E

17. januar

15.30: Gruija – Italija
18.00: Grčka – Turska
20.30. Hrvatska – Rumunija

19. januar

15.30: Gruzija – Rumunija
18.00: Hrvatska – Turska
20.30: Grčka – Italija

21. januar

15.30. Turska – Grzija
18.00: Ruminija – Grčka
21.00: Italija – Hrvatska