Između realnosti i maštanja: Tužan oproštaj generacije na pariskom podijumu

Orlovi su izabrali Grad umetnosti kao savršeno mesto za oproštaj generacije i kraj ere u srpskoj odbojci! Da li zbog fotogeničnosti kao odabira scenografije za bioskopska ostvarenja ili inspiracije koju su u Parizu pronalazili i Pablo Pikaso, Amadeo Modiljani, Mark Šagal, Salvador Dali, Žan – Pol Sartr, Ernest Hemingvej i druge znamenite ličnosti, nastup na Olimpijskim igrama nije imao i filmski završetak. Kritičari sedme umetnosti verovatno bi analizirajući urađeno poistovetili sa tragedijom, na taj način ukljućivajući i pozorišnu terminologiju, ali kakvi su uopšte utisci posle eliminacije Srbije u prestonici Francuske i kraja reprezentativne sezone?

Kako su i pre puta za Pariz, a u jeku borbi za vizu tokom Lige nacija, pojedini igrači napomenuli da će ovo biti njihovo poslednje leto u dresu sa državnim grbom, nacionalni tim će u narednom periodu izvesno pretrpeti promene. Tačku na bogate karijere već su stavili legendarni Marko Podraščanin i Aleksandar Atanasijević. Tiho se u sportskim krugovima priča da će sličan potez povući i Uroš Kovačević, Nikola Jovović, Petar Krsmanović, potencijalno i Marko Ivović... Dakle, pred Srbijom je ozbiljna smena generacija, čak i da ne bude toliko oproštaja o kojima se šuška po kuloarima.

Veliko je i pitanje ko će krenuti u težak i mukotrpan posao sklapanja sastava sa novim perjanicama. Naime, pretpostavka je da bi i selektor Igor Kolaković mogao da krene stopama svojih pulena Potketa i Bate i posveti se budućim izazovima.

"Ugovor mi ističe, žao mi je što ću vas uskratiti za više informacija. Moram da razgovaram sa ljudima iz Saveza, mislim da je takav red. Oni su prvo pričali sa mnom, pa svi ostali", bio je pomalo misteriozan Kolaković posle pobede nad Kanadom.

Ako se to i stvarno dogodi, čelnici Odbojkaškog saveza Srbije biće „na mukama“ da pronađu adekvatnu zamenu. Drugi mandat iskusnog stručnjaka ne može, a i ne bi trebalo, da se poredi sa prvim u kojem je za osam godina (2006 – 2014) osvojio isto toliko medalja. Ukoliko bi se, ipak, odličje definisalo kao jedino merilo uspešnosti, Kolaković ne bi dobio prelaznu ocenu. Međutim, u proceni da li je opravdao poverenje, mora se uključiti i da je 59 – godišnji strateg posle više od decenije vratio Orlove na olimpijsku scenu.

Srbija je upravo kao poslednja obezbedila kartu i ukrcala se u avion za Pariz. Na osnovu svetske rang liste, opšti utisak u javnosti bio je da je, barem po kvalitetu, daleko od selekcija sa kojima se svojevremeno borila za visok plasman. Osvrtom na samo taj utisak, eliminacija u grupnoj fazi predstavljala bi i realnost. S druge strane, srpski odbojkaši kao da su turnirom želeli da stave do znanja da ih nikako ne treba svrstavati u kategoriju totalnih autsajdera, zajedno sa slabašnim Egipćanima i često neugodnim Kanađanima. Oni su bili i te kako svesni da prefiks nije dodeljen bez razloga i da bi korene trebalo tražiti u prethodno ostvarenim rezultatima. Podsećanja radi, poslednje vredno dostignuće zabeleženo je pre pet godina kada su Orlovi pokorili konkurenciju na Evropskom prvenstvu i osvojili zlatno odličje. Na Olimpijskim igrama gotovo da niko nije spominjao i računao medalju, ali emotivni bekgraund zbog rastanka generacije kao da je probudio maštanja i o podijumu. Realnost je bila potpuno drugačija, mada se činilo da je plasman u četvrtfinale dostižan cilj. Možda bi i bio ostvaren, samo da je sve zavisilo od kapitena Uroša Kovačevića i saigrača u poslednjem kolu A grupe. Kako nije, suvišno je praviti računice i ukazivati na to šta bi se dogodilo da „odlučujuća“ utakmica protiv severnoameričke selekcije nije dobila revijalan karakter.

Niko ne može da ospori da oslanjanje na druge reprezentacije, ujedno znači i da najveću „krivicu“ za epilog i deveto mesto na Igrama snosi upravo srpska delegacija. Prikazane partije mogu se okarakterisati kao promenljive. Premijera je oduševila čak i najveće pesimiste, verovatno ih uveravajući da se odbojkaši vraćaju na staze stare slave. Nepoštedna borba u pet setova sa Francuzima, kao i krah u taj – brejku, obeležili su start takmičenja. Igra na momente nije bila loša ni protiv Slovenaca, iako je stvarno poprimila elemente tragedije u drugom periodu tokom totalnog pomračenja na servise Alena Pajenka. Treća nije ni pravo merilo, ali je radovao povratak posle ogromnog minusa i pobeda za kraj...

O nedostacima... Moglo bi da se diskutuje. Počevši od značajnijeg učinka korektora u ključnim mečevima, (ne)mogućnosti pronalaska zamene na poziciji drugog srednjeg blokera u odsustvu Srećka Lisinca, do malo konkretnijih izdanja primača servisa. Da nisu skroz crne prognoze, pokazuje i da je reprezentacija makar za budućnost dobila Mirana Kujundžića. Dražen Luburić je skoro i preuzeo palicu od Atanasijevića, dok će pravi obris nacionalnog tima biti poznat i kada ostali definitivno prelome da li nastavljaju sa reprezentativnim obavezama.

Na kraju, ne i najmanje važno, momcima koji su završili karijere treba se pokloniti i zahvaliti na svemu što su doneli naciji. Njihovim naslednicima pružiti podršku. Kako kaže ona čuvena, svi se nadaju da će biti slično, a ni nalik. Čuvena Plava četa nas je valjda i navikla na to...

Završena je misija Pariz 2024, vreme je da se okrene stara stranica u srpskoj odbojci i krene u ispisivanje nove. Ciklus za Los Anđeles je već počeo, ali valja prvo sačekati i Kolakovićevu poslednju i videti ko će uopšte povesti sledeću generaciju do olimpijske vize...

OLIMPIJSKI TURNIR ZA ODBOJKAŠE – ČETVRTFINALE:

Ponedeljak

9.00: Slovenija – Poljska

13.00: Italija – Japan

17.00: Francuska – Nemačka

21.00: Amerika – Brazil

Piše: Uroš Selenić