Jevtić: Budžet nam je na istorijskom maksimumu, ljudima u Partizanu ne idu na čast saopštenja

Nastavila se rukometna sezone u Srbiji. Vojvodina u utorak kreće Top 16 fazu Lige Evrope u Portu, ima šansu da se prvi put u istoriji plasira među 12 najboljih, dok crno-beli narednog vikenda kreće pohod na trofej EHF kupa, a rival u Beogradu (oba meča na Banjici) u osmini finala je grčki Diomidis. Šlag sezone biće u maju kada će biti izvesno finale plej-ofa za titulu između dva najbolja kluba u kojima će Beograđani da imaju prednost domaćeg terena u eventualnoj majstorici (igra se na dve dobijene).

Novosađani brane krunu koja 11 godina ne menja vlasnika, dok nikad jači Partizan u prethodnih desetak godina želi da skine Lale s trona. Tenzične su bile utakmice ova dva kluba, posebno pred prvi u SPENS-u. Očekuje nas zanimljiv finiš sezone.

Klub iz Humske je konačno stao na noge. Dve pobede crno-belih i izvesna pol-pozicija pred plej-of poljuljali su Vošu, a dale veter u leđa četi Đorđa Ćirkovića. Direktor Vojvodine Darko Jevtić veruje da titula neće da promeni vlasnika u maju.
“Partizan je u sezonu ušao sa lepim sloganom 4-0. Na njegovu žalost, a našu veliku sreću već je 2-0 za nas u trofejima. Kada dođe finale kupa i finale plej-ofa, borba za titulu, ulog će da bude ogroman, pritisak takođe. Pitanje je ko će ga i kako podneti. Još ima mnogo vremena do podele trofeja. Pohvalio bih rad ljudi u Partizanu za podizanje kluba na visok nivo, koji nije bio u poslednjih 10 godina. Velika želja za trofejima je kod njih. Uveren sam da će to biti utakmice za pamćenje, da će to da bude najveći srpski derbi u poslednjih nekoliko sezona. Mi optimistički najavljujemo odbranu svega što smo osvojili. Prevashodan cilj je osvajanje titule i da 2026. budemo učesnik Lige šampiona. To nam je velika želja, mukotrpno skupljamo bodove u Ligi Evope za rejting koji bi nam omogućio pozivnicu za elitno klupsko takmičenje”, rekao je Jevtić u intervjuu za novosadski Dnevnik.

Bilo je mnogo tenzija krajem septembra posle Superkupa Srbije u Banjuluci.
“Nikom ni dan danas nije jasno zašto je prva utakmica igrana u SPENS-u i to samo četiri dana posle osvajanja Superkupa i Svesrpskog kupa, emotivnog pražnjenja i proslave. Nismo se dobro spremili za tu utakmicu, bilo je i bočnih udara, nismo se snašli u svemu tome. Utakmica u Beogradu došla je nekoliko dana posle gostovanja u Kilu, gde samo onaj ko nije bio tamo nije moga o vidi kakav je to bio meč, atmosfera, događaj... Ostavilo je to traga na ekipu, osetio se i umor, problemi sa povredama Dodića, Jovanovića i Pušice, koji nisu ni išli u Kil. Partizan je zasluženo slavio. Definitivno smo dobili pravog konkurenta sa ozbiljnom logistikom. Na Vojvodini je sada da pokaže od kakvog je materijala satkana”.

16.30: (1,22) Hanover (11,0) Lajpcig (5,20)

Pre te utakmice bila su dva oštra saopštenja iz Humske uperena u trenera Borisa Rojevića i Darka Jevtića. Sa Slane bare – muk.
“Odluka kluba je bila takva da se pređe preko svega, da se ne doliva ulje na vatru. Bili smo svedoci mnogih teških utakmica i okršaja navijača obeju strana, prosto želeli smo mirno da dočekamo tu utakmicu. I dan danas mislim da smo bili u pravu. Sport, posebno rukomet, danas je važna društvena stvar i niko nema pravo da tako stiže do sportskih ciljeva, izazivajući tenzije, kojih inače ima previše. Sve je to bilo jako ružno. Mislim da su ljudi iz Partizana shvatili greške, jer saopštanja su bila puna neistina. Klubu kakav je Partizan to ne ide na čast. Smatram da nikom više neće pasti napamet da se bavi tim stvarima”.